TY  - JOUR
AU  - Ignjatović, Aleksandar
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2775
AB  - This article examines relationships between architecture and ideology in socialist Yugoslavia by exploring the cultural interpretation and appropriation of the Balkan house in achieving modern, specifically Yugoslav architectural expression. Through the contextualization of the period's different narratives on the Ottoman vernacular and various architectural designs related to it, the aim is to demonstrate how Yugoslav architects relied on Marxism to appropriate vernacular architecture into the modernist discourses. Dialectical materialism was used as a key for the interpretation of the opposition between what was seen as the negative and positive elements of the Balkan house, which challenged banal polarization between the traditional and modern and led to a more nuanced understanding of backwardness and progress in vernacular architecture. The idea of architectural metamorphoses of vernacular to modern forms was justified by evolution and revolution, the basic concepts of the Marxist understanding of processes in society and culture. The Yugoslav interest in the Balkan house represented a living, perceivable example of how the relationships between tradition and modernity, the past and the present, as well as men and their environment, became incorporated into new architecture of ‘socialism with a humane face’, which stood at the heart of Yugoslav social and political experiment.
PB  - Sage Journals
T2  - Journal of Contemporary History
T1  - Practising Dialectical Materialism: The Balkan House and Architecture in Socialist Yugoslavia
DO  - 10.1177/00220094231209223
ER  - 

@article{
author = "Ignjatović, Aleksandar and Stojiljković, Danica",
year = "2023",
abstract = "This article examines relationships between architecture and ideology in socialist Yugoslavia by exploring the cultural interpretation and appropriation of the Balkan house in achieving modern, specifically Yugoslav architectural expression. Through the contextualization of the period's different narratives on the Ottoman vernacular and various architectural designs related to it, the aim is to demonstrate how Yugoslav architects relied on Marxism to appropriate vernacular architecture into the modernist discourses. Dialectical materialism was used as a key for the interpretation of the opposition between what was seen as the negative and positive elements of the Balkan house, which challenged banal polarization between the traditional and modern and led to a more nuanced understanding of backwardness and progress in vernacular architecture. The idea of architectural metamorphoses of vernacular to modern forms was justified by evolution and revolution, the basic concepts of the Marxist understanding of processes in society and culture. The Yugoslav interest in the Balkan house represented a living, perceivable example of how the relationships between tradition and modernity, the past and the present, as well as men and their environment, became incorporated into new architecture of ‘socialism with a humane face’, which stood at the heart of Yugoslav social and political experiment.",
publisher = "Sage Journals",
journal = "Journal of Contemporary History",
title = "Practising Dialectical Materialism: The Balkan House and Architecture in Socialist Yugoslavia",
doi = "10.1177/00220094231209223"
}

Ignjatović, A.,& Stojiljković, D.. (2023). Practising Dialectical Materialism: The Balkan House and Architecture in Socialist Yugoslavia. in Journal of Contemporary History
Sage Journals..
https://doi.org/10.1177/00220094231209223

Ignjatović A, Stojiljković D. Practising Dialectical Materialism: The Balkan House and Architecture in Socialist Yugoslavia. in Journal of Contemporary History. 2023;.
doi:10.1177/00220094231209223 .

Ignjatović, Aleksandar, Stojiljković, Danica, "Practising Dialectical Materialism: The Balkan House and Architecture in Socialist Yugoslavia" in Journal of Contemporary History (2023),
https://doi.org/10.1177/00220094231209223 . .

TY  - GEN
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Spasojević, Ivan
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2413
AB  - Limited space, high commercial value of the
land, and air and soil pollution that is detrimental to
plants prevent traditional greening using trees and
lawns in urban environments with high population
density and intensive traffic. Urban photo-bioreactor
LIQUID3 represents an alternative concept of
greening that was developed for such urban
environments. LIQUID3 exploits high efficiency of
microalgae in CO2 fixation and O2 and biomass
production, as well as water column filtration that
removes PM particles from the polluted air. A
multidisciplinary approach was applied to integrate
biotechnological application with urban functions
– bench, USB solar charger, and nightlight, and
contemporary design, which represent the basis
of its functionality and viability in the urban space.
Alternative concepts of greening like LIQUID3 enable
smart use of city space, promote environmental
awareness, and support even distribution of greenery
throughout the city, which is related to economic
prosperity, social justice and sustainability. The
innovative idea of urban photo-bioreactor LIQUID3
has been developed from the concept to the
prototype at the University of Belgrade – Institute
for Multidisciplinary Research with the support of
UNDP Serbia, Global Environmental Facility and the
Ministry of Environmental Protection of the Republic
of Serbia. The prototype was installed in the centre
of Belgrade in September 2021
PB  - University of Belgrade - Faculty of Architecture
T2  - Conference Eco-friendly Built Environment
T1  - AN ALTERNATIVE CONCEPT OF URBAN GREENING: URBAN PHOTOBIOREACTOR LIQUID3
SP  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2413
ER  - 

@misc{
author = "Stojiljković, Danica and Spasojević, Ivan",
year = "2023",
abstract = "Limited space, high commercial value of the
land, and air and soil pollution that is detrimental to
plants prevent traditional greening using trees and
lawns in urban environments with high population
density and intensive traffic. Urban photo-bioreactor
LIQUID3 represents an alternative concept of
greening that was developed for such urban
environments. LIQUID3 exploits high efficiency of
microalgae in CO2 fixation and O2 and biomass
production, as well as water column filtration that
removes PM particles from the polluted air. A
multidisciplinary approach was applied to integrate
biotechnological application with urban functions
– bench, USB solar charger, and nightlight, and
contemporary design, which represent the basis
of its functionality and viability in the urban space.
Alternative concepts of greening like LIQUID3 enable
smart use of city space, promote environmental
awareness, and support even distribution of greenery
throughout the city, which is related to economic
prosperity, social justice and sustainability. The
innovative idea of urban photo-bioreactor LIQUID3
has been developed from the concept to the
prototype at the University of Belgrade – Institute
for Multidisciplinary Research with the support of
UNDP Serbia, Global Environmental Facility and the
Ministry of Environmental Protection of the Republic
of Serbia. The prototype was installed in the centre
of Belgrade in September 2021",
publisher = "University of Belgrade - Faculty of Architecture",
journal = "Conference Eco-friendly Built Environment",
title = "AN ALTERNATIVE CONCEPT OF URBAN GREENING: URBAN PHOTOBIOREACTOR LIQUID3",
pages = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2413"
}

Stojiljković, D.,& Spasojević, I.. (2023). AN ALTERNATIVE CONCEPT OF URBAN GREENING: URBAN PHOTOBIOREACTOR LIQUID3. in Conference Eco-friendly Built Environment
University of Belgrade - Faculty of Architecture., 21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2413

Stojiljković D, Spasojević I. AN ALTERNATIVE CONCEPT OF URBAN GREENING: URBAN PHOTOBIOREACTOR LIQUID3. in Conference Eco-friendly Built Environment. 2023;:21.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2413 .

Stojiljković, Danica, Spasojević, Ivan, "AN ALTERNATIVE CONCEPT OF URBAN GREENING: URBAN PHOTOBIOREACTOR LIQUID3" in Conference Eco-friendly Built Environment (2023):21,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2413 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2554
AB  - In the housing culture of socialist Yugoslavia in the early 1970s, the application of novel sustainable dwelling solution — terraced construction, was aimed to provide individuality and humanity to multi-family housing through the use of rooftop terraces with green gardens. Until the mid-1960s, Yugoslav dwelling architecture was perceived exclusively in the context of general growth of Yugoslav society with the goal to facilitate the building of apartments in typified settlements by mass, industrial production and prefabricated construction. The critique of functionalist approach as well as functional and formative actualization of high-quality traditional housing concepts, Ottoman agglomerations and Mediterranean architecture, resulted in the need for the introduction of open green spaces in the structure of collective housing apartments with an idea to achieve qualities of one-family housing, such as intimate connection with the surroundings and sustainable balance between artificial world of urban structure and natural environment. Terraced multi-family housing provided an opportunity to create settlements that would meet both, the demands to increase population density in urban areas and the ambient values of landscapes, with good insulation, view, natural light, and individual space of green terrace. This paper shows the implementation of environmental and social sustainability in high population density housing in the architectural projects that were based on the principles of terraced construction. The humanization of multi-family housing was the key starting point of terraced housing concept of Yugoslav architects, which was achieved through the development of ambient that bring humans back to the nature and through the individualization of collective housing. The relevance of these concepts is supported by the contemporary examples of “housing hills” and “vertical villages” that are conceived on the premise of sustainable development.
PB  - DAKAM (Eastern Mediterranean Academic Research Center)
C3  - ARCHTHEO '22 - XVI. International Conference on Theory and History of Architecture
T1  - The concept of terraced multi-family housing in socialist Yugoslavia: Sustainability perspective
SP  - 130
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2554
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2022",
abstract = "In the housing culture of socialist Yugoslavia in the early 1970s, the application of novel sustainable dwelling solution — terraced construction, was aimed to provide individuality and humanity to multi-family housing through the use of rooftop terraces with green gardens. Until the mid-1960s, Yugoslav dwelling architecture was perceived exclusively in the context of general growth of Yugoslav society with the goal to facilitate the building of apartments in typified settlements by mass, industrial production and prefabricated construction. The critique of functionalist approach as well as functional and formative actualization of high-quality traditional housing concepts, Ottoman agglomerations and Mediterranean architecture, resulted in the need for the introduction of open green spaces in the structure of collective housing apartments with an idea to achieve qualities of one-family housing, such as intimate connection with the surroundings and sustainable balance between artificial world of urban structure and natural environment. Terraced multi-family housing provided an opportunity to create settlements that would meet both, the demands to increase population density in urban areas and the ambient values of landscapes, with good insulation, view, natural light, and individual space of green terrace. This paper shows the implementation of environmental and social sustainability in high population density housing in the architectural projects that were based on the principles of terraced construction. The humanization of multi-family housing was the key starting point of terraced housing concept of Yugoslav architects, which was achieved through the development of ambient that bring humans back to the nature and through the individualization of collective housing. The relevance of these concepts is supported by the contemporary examples of “housing hills” and “vertical villages” that are conceived on the premise of sustainable development.",
publisher = "DAKAM (Eastern Mediterranean Academic Research Center)",
journal = "ARCHTHEO '22 - XVI. International Conference on Theory and History of Architecture",
title = "The concept of terraced multi-family housing in socialist Yugoslavia: Sustainability perspective",
pages = "130",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2554"
}

Stojiljković, D.. (2022). The concept of terraced multi-family housing in socialist Yugoslavia: Sustainability perspective. in ARCHTHEO '22 - XVI. International Conference on Theory and History of Architecture
DAKAM (Eastern Mediterranean Academic Research Center)., 130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2554

Stojiljković D. The concept of terraced multi-family housing in socialist Yugoslavia: Sustainability perspective. in ARCHTHEO '22 - XVI. International Conference on Theory and History of Architecture. 2022;:130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2554 .

Stojiljković, Danica, "The concept of terraced multi-family housing in socialist Yugoslavia: Sustainability perspective" in ARCHTHEO '22 - XVI. International Conference on Theory and History of Architecture (2022):130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2554 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2410
AB  - The avant-garde inclinations in the socio-political and cultural milieu of Yugoslav socialism
postulated the concept of synthesis as the central theme in architecture and visual arts.
This was facilitated by the critique of functionalist and formal concepts and by promoting
ideas of organic systems that balance natural and built environments and are
unsustainable outside the context of integrity. Vjenceslav Richter was probably the most
persistent in developing the concept of synthesis among Yugoslav architects, proposing a
global, holistic and systematic approach. In the early 1960s, Richter used experimental
models to explore spatial-plastic relations, which led to the development of the concept
that provided synthetic solutions for urban functions – synthurbanism. Richter’s theory of
the organisation of living synthesis was rooted in the key concepts of socialist society –
harmonious relations between individuals and the collective and human as an integrated
biological and social being. The premise of this study is that the original ideological agenda
of Yugoslav Socialism based on the values of Marxist humanism provided a comprehensive
social and philosophical context for the concept of synthesis. This study aims to describe a
broader context of synthetic thought in Yugoslav society through the architectural and
urbanistic ideas of Vjenceslav Richter. His utopian model is based on the premise that the
environment represents a system of intertwined functions and that living space and
humans are integrated into interactive processes, which show functional correlativeness in
achieving sustainable urban living.
PB  - SPACE Studies Publications
C3  - SPACE International Conferences
T1  - The Concept of Synthesis in Yugoslav Socialist Society – Synthurbanism of Vjenceslav Richter
EP  - 30
SP  - 23
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2410
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2022",
abstract = "The avant-garde inclinations in the socio-political and cultural milieu of Yugoslav socialism
postulated the concept of synthesis as the central theme in architecture and visual arts.
This was facilitated by the critique of functionalist and formal concepts and by promoting
ideas of organic systems that balance natural and built environments and are
unsustainable outside the context of integrity. Vjenceslav Richter was probably the most
persistent in developing the concept of synthesis among Yugoslav architects, proposing a
global, holistic and systematic approach. In the early 1960s, Richter used experimental
models to explore spatial-plastic relations, which led to the development of the concept
that provided synthetic solutions for urban functions – synthurbanism. Richter’s theory of
the organisation of living synthesis was rooted in the key concepts of socialist society –
harmonious relations between individuals and the collective and human as an integrated
biological and social being. The premise of this study is that the original ideological agenda
of Yugoslav Socialism based on the values of Marxist humanism provided a comprehensive
social and philosophical context for the concept of synthesis. This study aims to describe a
broader context of synthetic thought in Yugoslav society through the architectural and
urbanistic ideas of Vjenceslav Richter. His utopian model is based on the premise that the
environment represents a system of intertwined functions and that living space and
humans are integrated into interactive processes, which show functional correlativeness in
achieving sustainable urban living.",
publisher = "SPACE Studies Publications",
journal = "SPACE International Conferences",
title = "The Concept of Synthesis in Yugoslav Socialist Society – Synthurbanism of Vjenceslav Richter",
pages = "30-23",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2410"
}

Stojiljković, D.. (2022). The Concept of Synthesis in Yugoslav Socialist Society – Synthurbanism of Vjenceslav Richter. in SPACE International Conferences
SPACE Studies Publications., 23-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2410

Stojiljković D. The Concept of Synthesis in Yugoslav Socialist Society – Synthurbanism of Vjenceslav Richter. in SPACE International Conferences. 2022;:23-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2410 .

Stojiljković, Danica, "The Concept of Synthesis in Yugoslav Socialist Society – Synthurbanism of Vjenceslav Richter" in SPACE International Conferences (2022):23-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2410 .

TY  - CONF
AU  - Spasojević, Ivan
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2412
AB  - Urbane sredine pokazuju značajno povišen nivo CO2 i čestičnih zagađivača koji su
povezani sa gustom naseljenošću, saobraćajem i brojnim funkcijama grada. U posebno ugroženim
mikrosredinama nije moguća primena standardnih načina ozelenjavanja, te su potrebna inovativna
rešenja. Jedno takvo rešenje je primena foto-bioreaktorskih sistema sa mikroalgama. Ovo rešenje je
zasnovano na eksploataciji visoke efikasnosti mikroalgi u vezivanju CO2 u odnosu na drveće i
travnjake, proizvodnji O2 i biomase, kao i filtracije vazduha kroz vodeni stub. Međutim,
biotehnološka komponenta iako ispunjava uslove za industrijske aplikacije, nije kompatibilna sa
urbanom primenom, već zahteva multifunkcionalnost, estetiku i izdržljivost. Na primeru urbanog
foto-bioreaktora LIQUID3 ovo je postignuto uklapanjem biotehnološke namene i urbanih funkcija -
urbani mobilijar, solarni punjač i ulična rasveta, savremenim dizajnom, i adekvatnim konstruktivnim
rešenjima. Održivost LIQUID3 sistema se postiže kroz pametno korišćenje urbanog prostora i kroz
proizvodnju biomase koja se koristi kao fertilizator. Multidisciplinarni pristup u razvoju ovog
alternativnog koncepta ozelenjavanja razvijenog i izvedenog u Srbiji, predstavlja osnovu njegove
funkcionalnosti i vijabilnosti u urbanom prostoru.
AB  - Urban environments show increased levels of CO2 and particulate matter that are related
to population density, intensive traffic, and numerous municipal functions. Some urban
microenvironments do not allow traditional greening and require innovative solutions, such as the
use of photo-bioreactors with microalgae. This alternative concept of greening exploits high
efficiency of microalgae in CO2 fixation and O2 and biomass production compared to trees and lawns,
as well as the filtration of air through water column. Although biotechnological component of this
concept meets the demands of industrial application, it is not per se compatible with the urban
application that calls for multifunctionality, aesthetics and robustness. In line with this, urban photobioreactor LIQUID3 combines biotechnological application and urban functions – bench, USB solar charger, and nightlight, with contemporary design and construction. Sustainability of LIQUID3 is achieved through smart use of city space and the production of biomass that can be used as
biofertilizer. Multidisciplinary approach in the development of alternative concepts of greening that
was developed and implemented in Serbia, represents the basis of its functionality and viability in
urban space.
PB  - Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd
C3  - Šesti naučno-stručni skup POLITEHNIKA
T1  - Urbani foto-bioreaktor LIQUID3 – sinergija dizajna i biotehnologije
EP  - 909
SP  - 904
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2412
ER  - 

@conference{
author = "Spasojević, Ivan and Stojiljković, Danica",
year = "2021",
abstract = "Urbane sredine pokazuju značajno povišen nivo CO2 i čestičnih zagađivača koji su
povezani sa gustom naseljenošću, saobraćajem i brojnim funkcijama grada. U posebno ugroženim
mikrosredinama nije moguća primena standardnih načina ozelenjavanja, te su potrebna inovativna
rešenja. Jedno takvo rešenje je primena foto-bioreaktorskih sistema sa mikroalgama. Ovo rešenje je
zasnovano na eksploataciji visoke efikasnosti mikroalgi u vezivanju CO2 u odnosu na drveće i
travnjake, proizvodnji O2 i biomase, kao i filtracije vazduha kroz vodeni stub. Međutim,
biotehnološka komponenta iako ispunjava uslove za industrijske aplikacije, nije kompatibilna sa
urbanom primenom, već zahteva multifunkcionalnost, estetiku i izdržljivost. Na primeru urbanog
foto-bioreaktora LIQUID3 ovo je postignuto uklapanjem biotehnološke namene i urbanih funkcija -
urbani mobilijar, solarni punjač i ulična rasveta, savremenim dizajnom, i adekvatnim konstruktivnim
rešenjima. Održivost LIQUID3 sistema se postiže kroz pametno korišćenje urbanog prostora i kroz
proizvodnju biomase koja se koristi kao fertilizator. Multidisciplinarni pristup u razvoju ovog
alternativnog koncepta ozelenjavanja razvijenog i izvedenog u Srbiji, predstavlja osnovu njegove
funkcionalnosti i vijabilnosti u urbanom prostoru., Urban environments show increased levels of CO2 and particulate matter that are related
to population density, intensive traffic, and numerous municipal functions. Some urban
microenvironments do not allow traditional greening and require innovative solutions, such as the
use of photo-bioreactors with microalgae. This alternative concept of greening exploits high
efficiency of microalgae in CO2 fixation and O2 and biomass production compared to trees and lawns,
as well as the filtration of air through water column. Although biotechnological component of this
concept meets the demands of industrial application, it is not per se compatible with the urban
application that calls for multifunctionality, aesthetics and robustness. In line with this, urban photobioreactor LIQUID3 combines biotechnological application and urban functions – bench, USB solar charger, and nightlight, with contemporary design and construction. Sustainability of LIQUID3 is achieved through smart use of city space and the production of biomass that can be used as
biofertilizer. Multidisciplinary approach in the development of alternative concepts of greening that
was developed and implemented in Serbia, represents the basis of its functionality and viability in
urban space.",
publisher = "Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd",
journal = "Šesti naučno-stručni skup POLITEHNIKA",
title = "Urbani foto-bioreaktor LIQUID3 – sinergija dizajna i biotehnologije",
pages = "909-904",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2412"
}

Spasojević, I.,& Stojiljković, D.. (2021). Urbani foto-bioreaktor LIQUID3 – sinergija dizajna i biotehnologije. in Šesti naučno-stručni skup POLITEHNIKA
Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd., 904-909.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2412

Spasojević I, Stojiljković D. Urbani foto-bioreaktor LIQUID3 – sinergija dizajna i biotehnologije. in Šesti naučno-stručni skup POLITEHNIKA. 2021;:904-909.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2412 .

Spasojević, Ivan, Stojiljković, Danica, "Urbani foto-bioreaktor LIQUID3 – sinergija dizajna i biotehnologije" in Šesti naučno-stručni skup POLITEHNIKA (2021):904-909,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2412 .

TY  - CHAP
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1439
AB  - Following the breakup with the Soviet model of socialism in 1948, the search for an authentic Yugoslav path offered a novel politico-cultural agenda that was promoted, among other, via new humane architecture and urban forms. In the early 1960s, utopian concepts have been developed all around the world under the influence of brutalism, structuralism, English avant-garde, as well as the Japanese architecture that delivered a large number of utopian projects within the concept of metabolism. Instead of static architectural and urbanistic compositions, these projects were based on the kinematic idea of generative, uniquely structured urban forms that are flexible and adaptable to future development of the city. Yugoslav architects Vjenceslav Richter, Andrija Mutnjaković, and Radovan Delalle accepted the ideas of Western avant-garde and offered unique sustainable urban models that were based on an integral organic planning in the socialist society. This paper addressed the Yugoslav perception of sustainable structures of future cities taking into account the prerequisites and potentials of shaping the mega-structural architectural volumes that were based on the values of socialist self-management system. Aspiring to transform the self-management concept into a real and palpable political function of living space, Richter focused on the problem of synthesis. His central thesis of ‘Sinturbanism’ was based on systematic approach to urban planning. On the other hand, Mutnjaković’s urbanistic model ‘Biourbanism’ promoted the ideas of naturality and open and spontaneous growth, which he extracted from biological principles. His ideal was for the society to reach dynamic homeostasis as seen in the intact nature. The idea of continual growth was also present in the model ‘Urbarchitecture’ of Radovan Delalle. He presented urban structure as an aggregate of relations between all elements of that structure within a specific social-economic milieu. This paper starts from the premise that the ideas of sustainable city in utopian projects reflected an original ideological agenda of Yugoslav socialism which was based on the values of international and Marxist humanism. The establishment of humane principles and the overcoming of alienation through the synthesis of living environment was the priority because of the need for harmonic relationships between an individual and the society which is focused on the human as an integral biological and social being.
PB  - Springer Nature
T2  - Advances in Science, Technology and Innovation
T1  - Yugoslav utopia of sustainable city—the synthesis of living environment and social order
EP  - 315
SP  - 305
DO  - 10.1007/978-3-030-50765-7_24
ER  - 

@inbook{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2021",
abstract = "Following the breakup with the Soviet model of socialism in 1948, the search for an authentic Yugoslav path offered a novel politico-cultural agenda that was promoted, among other, via new humane architecture and urban forms. In the early 1960s, utopian concepts have been developed all around the world under the influence of brutalism, structuralism, English avant-garde, as well as the Japanese architecture that delivered a large number of utopian projects within the concept of metabolism. Instead of static architectural and urbanistic compositions, these projects were based on the kinematic idea of generative, uniquely structured urban forms that are flexible and adaptable to future development of the city. Yugoslav architects Vjenceslav Richter, Andrija Mutnjaković, and Radovan Delalle accepted the ideas of Western avant-garde and offered unique sustainable urban models that were based on an integral organic planning in the socialist society. This paper addressed the Yugoslav perception of sustainable structures of future cities taking into account the prerequisites and potentials of shaping the mega-structural architectural volumes that were based on the values of socialist self-management system. Aspiring to transform the self-management concept into a real and palpable political function of living space, Richter focused on the problem of synthesis. His central thesis of ‘Sinturbanism’ was based on systematic approach to urban planning. On the other hand, Mutnjaković’s urbanistic model ‘Biourbanism’ promoted the ideas of naturality and open and spontaneous growth, which he extracted from biological principles. His ideal was for the society to reach dynamic homeostasis as seen in the intact nature. The idea of continual growth was also present in the model ‘Urbarchitecture’ of Radovan Delalle. He presented urban structure as an aggregate of relations between all elements of that structure within a specific social-economic milieu. This paper starts from the premise that the ideas of sustainable city in utopian projects reflected an original ideological agenda of Yugoslav socialism which was based on the values of international and Marxist humanism. The establishment of humane principles and the overcoming of alienation through the synthesis of living environment was the priority because of the need for harmonic relationships between an individual and the society which is focused on the human as an integral biological and social being.",
publisher = "Springer Nature",
journal = "Advances in Science, Technology and Innovation",
booktitle = "Yugoslav utopia of sustainable city—the synthesis of living environment and social order",
pages = "315-305",
doi = "10.1007/978-3-030-50765-7_24"
}

Stojiljković, D.. (2021). Yugoslav utopia of sustainable city—the synthesis of living environment and social order. in Advances in Science, Technology and Innovation
Springer Nature., 305-315.
https://doi.org/10.1007/978-3-030-50765-7_24

Stojiljković D. Yugoslav utopia of sustainable city—the synthesis of living environment and social order. in Advances in Science, Technology and Innovation. 2021;:305-315.
doi:10.1007/978-3-030-50765-7_24 .

Stojiljković, Danica, "Yugoslav utopia of sustainable city—the synthesis of living environment and social order" in Advances in Science, Technology and Innovation (2021):305-315,
https://doi.org/10.1007/978-3-030-50765-7_24 . .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2728
AB  - This study addressed the active role of landscapes as cultural, symbolical and social spaces. The process of modernization of natural landscapes has not always involved intensive construction works and urbanization. Pertinent to this, present study examines the transformation of landscapes from the sociological and cultural perspective and takes into account that landscapes represent spaces of everyday life, socio-cultural constructions, and mental and subjective presentations of the surroundings. Modernization of natural and rural landscapes by thought-out shaping, careful selection of materials and the use of universal symbols can be observed in memorial sites that were designed by Yugoslav architect Bogdan Bogdanović. During 1950`s he has developed original concepts of design and landscape preservation in the process of urbanization, and has generated a powerful and integrated landscape identity. Bogdanović expressed a strong belief that architecture has to be in accord with the landscape and that it has to grow within the natural context not affecting the natural surroundings. Bogdanović’s monuments and compositions have shapes of different origin. However, there is a common aspiration towards organic integration into the landscape, evocation of the local spirit of the place, and emitting specific symbolism. Using semiotic functions, we can understand how Bogdanović gave cultural, historic, political and urban meaning to the space. This paper tackles the ongoing transformation of modernist landscapes in socialist Yugoslavia, focusing on ideological perspective and bringing to surface multiple layers of cultural identity.
PB  - DAKAM (Eastern Mediterranean Academic Research Center), Istanbul
C3  - ARCHTHEO '20. XIV. International Theory and History of Architecture Conference Proceedings
T1  - Modernist landscape and cultural identity: Memorial sites by Bogdan Bogdanović
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2728
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2020",
abstract = "This study addressed the active role of landscapes as cultural, symbolical and social spaces. The process of modernization of natural landscapes has not always involved intensive construction works and urbanization. Pertinent to this, present study examines the transformation of landscapes from the sociological and cultural perspective and takes into account that landscapes represent spaces of everyday life, socio-cultural constructions, and mental and subjective presentations of the surroundings. Modernization of natural and rural landscapes by thought-out shaping, careful selection of materials and the use of universal symbols can be observed in memorial sites that were designed by Yugoslav architect Bogdan Bogdanović. During 1950`s he has developed original concepts of design and landscape preservation in the process of urbanization, and has generated a powerful and integrated landscape identity. Bogdanović expressed a strong belief that architecture has to be in accord with the landscape and that it has to grow within the natural context not affecting the natural surroundings. Bogdanović’s monuments and compositions have shapes of different origin. However, there is a common aspiration towards organic integration into the landscape, evocation of the local spirit of the place, and emitting specific symbolism. Using semiotic functions, we can understand how Bogdanović gave cultural, historic, political and urban meaning to the space. This paper tackles the ongoing transformation of modernist landscapes in socialist Yugoslavia, focusing on ideological perspective and bringing to surface multiple layers of cultural identity.",
publisher = "DAKAM (Eastern Mediterranean Academic Research Center), Istanbul",
journal = "ARCHTHEO '20. XIV. International Theory and History of Architecture Conference Proceedings",
title = "Modernist landscape and cultural identity: Memorial sites by Bogdan Bogdanović",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2728"
}

Stojiljković, D.. (2020). Modernist landscape and cultural identity: Memorial sites by Bogdan Bogdanović. in ARCHTHEO '20. XIV. International Theory and History of Architecture Conference Proceedings
DAKAM (Eastern Mediterranean Academic Research Center), Istanbul..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2728

Stojiljković D. Modernist landscape and cultural identity: Memorial sites by Bogdan Bogdanović. in ARCHTHEO '20. XIV. International Theory and History of Architecture Conference Proceedings. 2020;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2728 .

Stojiljković, Danica, "Modernist landscape and cultural identity: Memorial sites by Bogdan Bogdanović" in ARCHTHEO '20. XIV. International Theory and History of Architecture Conference Proceedings (2020),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2728 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2774
AB  - Following the breakup with the Soviet model of Socialism in 1948, the search for
an authentic Yugoslav path offered a novel politico-cultural agenda that was
promoted, among other, via new humane architecture and urban forms. In the
early 1960s, utopian concepts have been developed all around the World under
the influence of Brutalism, Structuralism, English avant-garde, as well as the
Japanese architecture that delivered a large number of utopian projects within the
concept of Metabolism. Instead of static architectural and urbanistic
compositions, these projects were based on the kinematic idea of generative,
uniquely structured urban forms that are flexible and adaptable to future
development of city. Yugoslav architects Vjenceslav Richter, Andrija
Mutnjaković and Radovan Delalle accepted the ideas of Western avant-garde, and
offered unique sustainable urban models that were based on an integral organic
planning in the Socialist society. This article addressed the Yugoslav perception
of sustainable structures of future cities taking into account the prerequisites and
potentials of shaping the mega-structural architectural volumes that was based on
the values of socialist self-management system. Aspiring to transform the selfmanagement concept into a real and palpable political function of living space,
Richter focused on the problem of synthesis. His central thesis of ‘Sinturbanism’
was based on systematic approach to urban planning. On the other hand,
Mutnjaković’s urbanistic model ‘Biourbanism’ promoted the ideas of naturality
and open and spontaneous growth, which he extracted from biological principles.
His ideal was for the society to reach dynamic homeostasis as seen in the intact
nature. The idea of continual growth was also present in the model
‘Urbarchitecture’ of Radovan Delalle. He presented urban structure as an
aggregate of relations between all elements of that structure within a specific
social-economic milieu. This paper starts from the premise that the ideas of
sustainable city in utopian projects reflected an original ideological agenda of
Yugoslav Socialism which was based on the values of International and Marxist
humanism. The establishment of humane principles and the overcoming of
alienation through the synthesis of living environment was the priority because of
the need for harmonic relationships between an individual and the society which
is focused on the human as an integral biological and social being.
PB  - IEREK, Aversa, Italy
C3  - Proceedings of Utopian and Sacred Architecture Studies (USAS) 1st Edition
T1  - Yugoslav utopia of sustainable city – The synthesis of living environment and social order
EP  - 3
SP  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2774
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2019",
abstract = "Following the breakup with the Soviet model of Socialism in 1948, the search for
an authentic Yugoslav path offered a novel politico-cultural agenda that was
promoted, among other, via new humane architecture and urban forms. In the
early 1960s, utopian concepts have been developed all around the World under
the influence of Brutalism, Structuralism, English avant-garde, as well as the
Japanese architecture that delivered a large number of utopian projects within the
concept of Metabolism. Instead of static architectural and urbanistic
compositions, these projects were based on the kinematic idea of generative,
uniquely structured urban forms that are flexible and adaptable to future
development of city. Yugoslav architects Vjenceslav Richter, Andrija
Mutnjaković and Radovan Delalle accepted the ideas of Western avant-garde, and
offered unique sustainable urban models that were based on an integral organic
planning in the Socialist society. This article addressed the Yugoslav perception
of sustainable structures of future cities taking into account the prerequisites and
potentials of shaping the mega-structural architectural volumes that was based on
the values of socialist self-management system. Aspiring to transform the selfmanagement concept into a real and palpable political function of living space,
Richter focused on the problem of synthesis. His central thesis of ‘Sinturbanism’
was based on systematic approach to urban planning. On the other hand,
Mutnjaković’s urbanistic model ‘Biourbanism’ promoted the ideas of naturality
and open and spontaneous growth, which he extracted from biological principles.
His ideal was for the society to reach dynamic homeostasis as seen in the intact
nature. The idea of continual growth was also present in the model
‘Urbarchitecture’ of Radovan Delalle. He presented urban structure as an
aggregate of relations between all elements of that structure within a specific
social-economic milieu. This paper starts from the premise that the ideas of
sustainable city in utopian projects reflected an original ideological agenda of
Yugoslav Socialism which was based on the values of International and Marxist
humanism. The establishment of humane principles and the overcoming of
alienation through the synthesis of living environment was the priority because of
the need for harmonic relationships between an individual and the society which
is focused on the human as an integral biological and social being.",
publisher = "IEREK, Aversa, Italy",
journal = "Proceedings of Utopian and Sacred Architecture Studies (USAS) 1st Edition",
title = "Yugoslav utopia of sustainable city – The synthesis of living environment and social order",
pages = "3-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2774"
}

Stojiljković, D.. (2019). Yugoslav utopia of sustainable city – The synthesis of living environment and social order. in Proceedings of Utopian and Sacred Architecture Studies (USAS) 1st Edition
IEREK, Aversa, Italy., 1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2774

Stojiljković D. Yugoslav utopia of sustainable city – The synthesis of living environment and social order. in Proceedings of Utopian and Sacred Architecture Studies (USAS) 1st Edition. 2019;:1-3.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2774 .

Stojiljković, Danica, "Yugoslav utopia of sustainable city – The synthesis of living environment and social order" in Proceedings of Utopian and Sacred Architecture Studies (USAS) 1st Edition (2019):1-3,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2774 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Ristić Trajković, Jelena
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2793
AB  - This paper addresses the aestheticization of Yugoslav architecture through the implementation of structuralist form that took place between the early 1950s and the late 1970s, and calls attention to the need for contemplating the relationship between formal and intrinsic elements in architecture. An important component of the interest for the formal issues of architecture was to make a distance from functionalistic philosophy, which led to novel understanding of form and to the aestheticization of architecture. Structuralist aesthetics, which was accepted in the 1950s, changed the concept of form for the concept of structure, and focused on the elucidation of internal construction and organization. With reference to structuralist theoretic-methodological approach, an aspiration of Yugoslav architects for achieving inter-relationship between physical and semiotic structure via invisible laws that define and form elements of structure is pointed out. Different aspects of aesthetics of Yugoslav architecture reflected in various approaches for accepting the formal principles: the recognition of constructive aesthetics and importance of integration of constructive and formal elements of an organic entity, the interest for relations between the elements of architectural system, the idea of fluid space, and the evolutionary growth, development and transformation. This paper starts from the premise that the aspiration for aestheticization of architectural form through articulation of the unity of elements promoted Yugoslav architecture to build a connection between formal structure of an object and the meaning of its structural elements.
PB  - Özgür Öztürk DAKAM YAYINLARI
C3  - ARCHDESIGN '19. VI. International Architectural Design Conference Proceeding
T1  - The Aestheticization of Yugoslav Architecture through Structuralist Analysis of Form-Meaning Relationship
EP  - 168
SP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2793
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica and Ristić Trajković, Jelena",
year = "2019",
abstract = "This paper addresses the aestheticization of Yugoslav architecture through the implementation of structuralist form that took place between the early 1950s and the late 1970s, and calls attention to the need for contemplating the relationship between formal and intrinsic elements in architecture. An important component of the interest for the formal issues of architecture was to make a distance from functionalistic philosophy, which led to novel understanding of form and to the aestheticization of architecture. Structuralist aesthetics, which was accepted in the 1950s, changed the concept of form for the concept of structure, and focused on the elucidation of internal construction and organization. With reference to structuralist theoretic-methodological approach, an aspiration of Yugoslav architects for achieving inter-relationship between physical and semiotic structure via invisible laws that define and form elements of structure is pointed out. Different aspects of aesthetics of Yugoslav architecture reflected in various approaches for accepting the formal principles: the recognition of constructive aesthetics and importance of integration of constructive and formal elements of an organic entity, the interest for relations between the elements of architectural system, the idea of fluid space, and the evolutionary growth, development and transformation. This paper starts from the premise that the aspiration for aestheticization of architectural form through articulation of the unity of elements promoted Yugoslav architecture to build a connection between formal structure of an object and the meaning of its structural elements.",
publisher = "Özgür Öztürk DAKAM YAYINLARI",
journal = "ARCHDESIGN '19. VI. International Architectural Design Conference Proceeding",
title = "The Aestheticization of Yugoslav Architecture through Structuralist Analysis of Form-Meaning Relationship",
pages = "168-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2793"
}

Stojiljković, D.,& Ristić Trajković, J.. (2019). The Aestheticization of Yugoslav Architecture through Structuralist Analysis of Form-Meaning Relationship. in ARCHDESIGN '19. VI. International Architectural Design Conference Proceeding
Özgür Öztürk DAKAM YAYINLARI., 157-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2793

Stojiljković D, Ristić Trajković J. The Aestheticization of Yugoslav Architecture through Structuralist Analysis of Form-Meaning Relationship. in ARCHDESIGN '19. VI. International Architectural Design Conference Proceeding. 2019;:157-168.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2793 .

Stojiljković, Danica, Ristić Trajković, Jelena, "The Aestheticization of Yugoslav Architecture through Structuralist Analysis of Form-Meaning Relationship" in ARCHDESIGN '19. VI. International Architectural Design Conference Proceeding (2019):157-168,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2793 .

TY  - JOUR
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Ignjatović, Aleksander
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1226
AB  - The breakup between socialist Yugoslavia and the Soviet Union in 1948 paved the way for radical socio-political reforms as well as a new cultural model that would justify a newly invented Yugoslav socialist Sonderweg. In this context, Structuralism became a key vehicle for implementing the social and cultural values of the newly invented socialist self-management ideology. Structuralism helped shape the new culture via different fields and cultural approaches. This paper examines the origins and importance of Structuralism in architecture in the ideological and political context of Yugoslav socialism. As an avant-garde movement, Structuralism consequentially contributed to the critique of the then predominant functionalist paradigm of high modernism, resulting in a new direction that emphasised aestheticisation, a formal and semiotic approach, and the establishment of universal and archetypal values ostensibly derived from the exploration of vernacular architecture in Yugoslavia. Starting from the premise that all these values had a major impact on the construction of the mythology of authentic and autochthonous socialism, this paper shows how architectural Structuralism played a key role in shaping social and political authenticity and cultural mediation.
PB  - Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon
T2  - Journal of Architecture
T1  - Towards an authentic path: Structuralism and architecture in socialist Yugoslavia
EP  - 876
IS  - 6
SP  - 853
VL  - 24
DO  - 10.1080/13602365.2019.1684973
ER  - 

@article{
author = "Stojiljković, Danica and Ignjatović, Aleksander",
year = "2019",
abstract = "The breakup between socialist Yugoslavia and the Soviet Union in 1948 paved the way for radical socio-political reforms as well as a new cultural model that would justify a newly invented Yugoslav socialist Sonderweg. In this context, Structuralism became a key vehicle for implementing the social and cultural values of the newly invented socialist self-management ideology. Structuralism helped shape the new culture via different fields and cultural approaches. This paper examines the origins and importance of Structuralism in architecture in the ideological and political context of Yugoslav socialism. As an avant-garde movement, Structuralism consequentially contributed to the critique of the then predominant functionalist paradigm of high modernism, resulting in a new direction that emphasised aestheticisation, a formal and semiotic approach, and the establishment of universal and archetypal values ostensibly derived from the exploration of vernacular architecture in Yugoslavia. Starting from the premise that all these values had a major impact on the construction of the mythology of authentic and autochthonous socialism, this paper shows how architectural Structuralism played a key role in shaping social and political authenticity and cultural mediation.",
publisher = "Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon",
journal = "Journal of Architecture",
title = "Towards an authentic path: Structuralism and architecture in socialist Yugoslavia",
pages = "876-853",
number = "6",
volume = "24",
doi = "10.1080/13602365.2019.1684973"
}

Stojiljković, D.,& Ignjatović, A.. (2019). Towards an authentic path: Structuralism and architecture in socialist Yugoslavia. in Journal of Architecture
Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon., 24(6), 853-876.
https://doi.org/10.1080/13602365.2019.1684973

Stojiljković D, Ignjatović A. Towards an authentic path: Structuralism and architecture in socialist Yugoslavia. in Journal of Architecture. 2019;24(6):853-876.
doi:10.1080/13602365.2019.1684973 .

Stojiljković, Danica, Ignjatović, Aleksander, "Towards an authentic path: Structuralism and architecture in socialist Yugoslavia" in Journal of Architecture, 24, no. 6 (2019):853-876,
https://doi.org/10.1080/13602365.2019.1684973 . .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Radović, Vesela
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2704
AB  - Pojam održivog razvoja u savremenom svetu eksploatiše se kao osnovni koncept opstanka
civilizacije kakvu poznajemo. Shodno tome, tema bezbednosti i sigurnosti urbane sredine,
kao ljudske potrebe za psihološkim blagostanjem, predstavlja važan segment kvaliteta urbanog života. Inicijative za urbanu bezbednost sastavni su deo aktuelnih tema globalizacije i
integracije prostora, kao i pitanja koja se odnose na održivi razvoj, ograničenost i neefikasnost korišćenja prirodnih resursa i neadekvatne svesti o rizicima koje nose globalne klimatske promene. Akcioni plan Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine posebno je
označio potrebu za aktivnostima koje savremene gradove čine održivijim (European Action
Programme to 2020).
Urbanizacija je oduvek sa sobom nosila rizike, koji su i danas prisutni na gotovo identičan
način. Na primer, kvalitet vazduha zabrinjavao je stanovnike Londona u XVI veku na isti
način kao i današnje stanovnike Beograda u kojem su kompetentne agencije kvalitet vazduha klasifikovale u najlošiju kategoriju na osnovu usvojenih regulatornih dokumenata.
Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu relativno lako i
brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. U takvim situacijama se postavlja pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Iako je
prepoznata nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština i njihove primene u
realnim okolnostima. Ključno pitanje je na koji način se u aktuelnom trenutku u izradi planskih dokumenata uključuje rizik od različitih opasnosti koje prete održivosti urbanog sistema. Takvi rizici su mnogobrojni i različiti počev od epidemija, požara, različtih oblika dru-
štvenih sukoba, i drugih. U analizama urbanih sredina važno je posebno razmotriti elemente
koji definišu urbanu sredinu (ulice, prolaze, zgrade, parkove, javne površine), kao i njihove
tehničke elemente (transportni sistemi, osvetljenje, sistemi oglašavanja, kontrola pristupa,
elemente prostorne orijentacije).
Rad je kreiran u cilju analize uticaja bezbednosnih faktora na urbani razvoj Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja. Urbanističke koncepcije razvijane u socijalistič-
kom periodu bile su u značajnoj meri kompatibilne sa principima održivog razvojaURBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ 325
(Sustainability and Socialism: Socio-ecological ideas in urbanization of New Belgrade,
2016), dok poslednje dve decenije tranzicionog perioda karakteriše haotičnost i po mnogim
aspektima zabrinjavajuća urbana bezbednost, koja negativno utiče na blagostanje društva u
celini. Jedan od uočenih rizika za održivi razvoj Beograda tokom 1990-ih i 2000-ih godina
bila je nekontrolisana i bespravna gradnja, čije su posledice dugoročne. Institucije sistema
osetile su se kao nemoćne, a široko eksploatisan pojam „političke volje“ predstavljao je
opravdanje za nepostojanje adekvatnog rešenja kojim bi se sprečila bespravna gradnja.
Nažalost, ni aktuelna normativnopravna regulativa nije implementirana u praksi, tako da
su nastavljeni zloupotreba javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje
i narušavanje kvaliteta života građana. Mnogobrojne izveštaje međunarodnih institucija i
organizacija koji ukazuju na neodrživost takvih aktivnosti – donosioci odluka ne prihvataju sa adekvatnom pažnjom (The Global Risks Report 2016, WHO Collaborating Centre
for Research on the Epidemiology of Disasters – CRED). Iz tog razloga, dešava se da su
gubici u određenim vanrednim situacijama katastrofalni, uprkos činjenici da se u naučnoj
i široj javnosti nikada nije više pisalo i govorilo o bezbednosti, niti postojalo toliko visokoškolskih ustanova, instituta, kao i nevladinih i drugih organizacija koji se njome bave.
Gotovo da se može zaključiti da je rast aktuelnosti pojma bezbednosti u naučnoj i široj javnosti obrnuto proporcionalan implementaciji osnovnih principa održivog razvoja u društvu
u kojem živimo. Naučna i stručna javnost ostaje na marginama dešavanja, a urbani razvoj
Beograda poslednje decenije karakteriše prodor privatnih investicija, neoliberalnog tržišta,
formiranja novih urbanih zona na periferijama grada, komercijalizacija centra i urbana
džentrifikacija pojedinih zona. Ovakav način donošenja odluka nužno vodi do naprezanja
sistema do krajnjih granica.
Kroz istoriju su brojni slučajevi razaranja čitavih gradova u katastrofama. U svakom od
primera može se zapaziti manji ili veći uticaj faktora nepoštovanja određenih urbanistič-
kih propisa neophodnih za bezbednost stanovnika grada (od požara u Londonu 1666. godine, zemljotresa u Kobeu 1995. godine, uragana Katrine u Nju Orleansu nakon 2005, do
nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine). Takođe treba imati u vidu i poplave koje
su 2014. godine uništile Obrenovac, čija obnova još traje. Rad zastupa stav da je racionalno delovanje moguće ostvariti isključivo kroz razumevanje smisla pojave, procesa i
stanja u istoriji urbanizacije grada koji utiče na ljudsku, a samim tim i nacionalnu
bezbednost.
Stoga je sa aspekta bezbednosti razmotreno nekoliko ključnih tačaka iz istorije urbanog razvoja Beograda, kako bi se sagledale složene relacije između izgrađene sredine i moguće podesnije implementacije koncepta održivog razvoja, kao osnove budućeg opstanka. U ovim
aktivnostima nužno je inicirati ulogu nauke i struke radi postizanja opšteg društvenog konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju (Annual Report of the Government Chief Scientific Advisers 2014). Pri tome je važno naglasiti da je nužno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako
nešto uraditi“, dok je istovremeno potrebno imati na umu i sve moguće prepreke u relizaciji
odluke i njenim (kratkoročnim ili dugoročnim) posledicama na budući razvoj.
Dakle, rad otvara pitanje bezbednosnih faktora i pretnji održivom urbanom razvoju Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja, i to na primeru opštine Novi Beograd i
opštine Grocka. Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu326 URBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ
relativno lako i brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. Tada iskrsava pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Ujedno,
bezbednost i sigurnost urbane sredine predstavljaju sastavni deo aktuelnih tema globalizacije, integracije prostora i održivog razvoja. Iako je zapažena nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština, i njihove primene u realnim okolnostima. S tog stanovišta, mo-
žemo sagledati razlike između planski projektovanih celina i nelegalnih, spontano nastalih
naselja u Beogradu. U poslednje dve decenije urbani prostor Novog Beograda postao je u
procesu savremene reurbanizacije složeniji i integrativniji, čime se dokazala održivost otvorenog plana funkcionalnog grada koji se može adekvatno nositi sa promenjivim zahtevima
razvoja. Nasuprot tome, u periodu kada se planski razvija opština Novi Beograd, eskalirala
je nekontrolisana i bespravna gradnja na drugom kraju Beograda, u opštini Grocka, posebno u naselju Kaluđerica (1967–1986). Tokom poslednjih decenija bespravna gradnja je
identifikovana kao rizik za održivi razvoj Beograda, a njene dugoročne posledice odrazile
su se i na blagostanje društva u celini. Institucije sistema videle su se kao nemoćne, a
usvojeni zakonski akti nisu implementirana u praksi, tako da je nastavljena zloupotreba
javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje i narušavanje kvaliteta života građana. Iz tog razloga, u radu se zastupa stav da je radi postizanja opšteg društvenog
konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju grada važno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako ne-
što uraditi“ i da je neophodno inicirati ulogu nauke i struke.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti
C3  - Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“
T1  - Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda
EP  - 337
SP  - 324
DO  - 10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica and Radović, Vesela and Đorđević, Zorana",
year = "2018",
abstract = "Pojam održivog razvoja u savremenom svetu eksploatiše se kao osnovni koncept opstanka
civilizacije kakvu poznajemo. Shodno tome, tema bezbednosti i sigurnosti urbane sredine,
kao ljudske potrebe za psihološkim blagostanjem, predstavlja važan segment kvaliteta urbanog života. Inicijative za urbanu bezbednost sastavni su deo aktuelnih tema globalizacije i
integracije prostora, kao i pitanja koja se odnose na održivi razvoj, ograničenost i neefikasnost korišćenja prirodnih resursa i neadekvatne svesti o rizicima koje nose globalne klimatske promene. Akcioni plan Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine posebno je
označio potrebu za aktivnostima koje savremene gradove čine održivijim (European Action
Programme to 2020).
Urbanizacija je oduvek sa sobom nosila rizike, koji su i danas prisutni na gotovo identičan
način. Na primer, kvalitet vazduha zabrinjavao je stanovnike Londona u XVI veku na isti
način kao i današnje stanovnike Beograda u kojem su kompetentne agencije kvalitet vazduha klasifikovale u najlošiju kategoriju na osnovu usvojenih regulatornih dokumenata.
Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu relativno lako i
brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. U takvim situacijama se postavlja pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Iako je
prepoznata nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština i njihove primene u
realnim okolnostima. Ključno pitanje je na koji način se u aktuelnom trenutku u izradi planskih dokumenata uključuje rizik od različitih opasnosti koje prete održivosti urbanog sistema. Takvi rizici su mnogobrojni i različiti počev od epidemija, požara, različtih oblika dru-
štvenih sukoba, i drugih. U analizama urbanih sredina važno je posebno razmotriti elemente
koji definišu urbanu sredinu (ulice, prolaze, zgrade, parkove, javne površine), kao i njihove
tehničke elemente (transportni sistemi, osvetljenje, sistemi oglašavanja, kontrola pristupa,
elemente prostorne orijentacije).
Rad je kreiran u cilju analize uticaja bezbednosnih faktora na urbani razvoj Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja. Urbanističke koncepcije razvijane u socijalistič-
kom periodu bile su u značajnoj meri kompatibilne sa principima održivog razvojaURBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ 325
(Sustainability and Socialism: Socio-ecological ideas in urbanization of New Belgrade,
2016), dok poslednje dve decenije tranzicionog perioda karakteriše haotičnost i po mnogim
aspektima zabrinjavajuća urbana bezbednost, koja negativno utiče na blagostanje društva u
celini. Jedan od uočenih rizika za održivi razvoj Beograda tokom 1990-ih i 2000-ih godina
bila je nekontrolisana i bespravna gradnja, čije su posledice dugoročne. Institucije sistema
osetile su se kao nemoćne, a široko eksploatisan pojam „političke volje“ predstavljao je
opravdanje za nepostojanje adekvatnog rešenja kojim bi se sprečila bespravna gradnja.
Nažalost, ni aktuelna normativnopravna regulativa nije implementirana u praksi, tako da
su nastavljeni zloupotreba javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje
i narušavanje kvaliteta života građana. Mnogobrojne izveštaje međunarodnih institucija i
organizacija koji ukazuju na neodrživost takvih aktivnosti – donosioci odluka ne prihvataju sa adekvatnom pažnjom (The Global Risks Report 2016, WHO Collaborating Centre
for Research on the Epidemiology of Disasters – CRED). Iz tog razloga, dešava se da su
gubici u određenim vanrednim situacijama katastrofalni, uprkos činjenici da se u naučnoj
i široj javnosti nikada nije više pisalo i govorilo o bezbednosti, niti postojalo toliko visokoškolskih ustanova, instituta, kao i nevladinih i drugih organizacija koji se njome bave.
Gotovo da se može zaključiti da je rast aktuelnosti pojma bezbednosti u naučnoj i široj javnosti obrnuto proporcionalan implementaciji osnovnih principa održivog razvoja u društvu
u kojem živimo. Naučna i stručna javnost ostaje na marginama dešavanja, a urbani razvoj
Beograda poslednje decenije karakteriše prodor privatnih investicija, neoliberalnog tržišta,
formiranja novih urbanih zona na periferijama grada, komercijalizacija centra i urbana
džentrifikacija pojedinih zona. Ovakav način donošenja odluka nužno vodi do naprezanja
sistema do krajnjih granica.
Kroz istoriju su brojni slučajevi razaranja čitavih gradova u katastrofama. U svakom od
primera može se zapaziti manji ili veći uticaj faktora nepoštovanja određenih urbanistič-
kih propisa neophodnih za bezbednost stanovnika grada (od požara u Londonu 1666. godine, zemljotresa u Kobeu 1995. godine, uragana Katrine u Nju Orleansu nakon 2005, do
nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine). Takođe treba imati u vidu i poplave koje
su 2014. godine uništile Obrenovac, čija obnova još traje. Rad zastupa stav da je racionalno delovanje moguće ostvariti isključivo kroz razumevanje smisla pojave, procesa i
stanja u istoriji urbanizacije grada koji utiče na ljudsku, a samim tim i nacionalnu
bezbednost.
Stoga je sa aspekta bezbednosti razmotreno nekoliko ključnih tačaka iz istorije urbanog razvoja Beograda, kako bi se sagledale složene relacije između izgrađene sredine i moguće podesnije implementacije koncepta održivog razvoja, kao osnove budućeg opstanka. U ovim
aktivnostima nužno je inicirati ulogu nauke i struke radi postizanja opšteg društvenog konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju (Annual Report of the Government Chief Scientific Advisers 2014). Pri tome je važno naglasiti da je nužno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako
nešto uraditi“, dok je istovremeno potrebno imati na umu i sve moguće prepreke u relizaciji
odluke i njenim (kratkoročnim ili dugoročnim) posledicama na budući razvoj.
Dakle, rad otvara pitanje bezbednosnih faktora i pretnji održivom urbanom razvoju Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja, i to na primeru opštine Novi Beograd i
opštine Grocka. Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu326 URBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ
relativno lako i brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. Tada iskrsava pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Ujedno,
bezbednost i sigurnost urbane sredine predstavljaju sastavni deo aktuelnih tema globalizacije, integracije prostora i održivog razvoja. Iako je zapažena nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština, i njihove primene u realnim okolnostima. S tog stanovišta, mo-
žemo sagledati razlike između planski projektovanih celina i nelegalnih, spontano nastalih
naselja u Beogradu. U poslednje dve decenije urbani prostor Novog Beograda postao je u
procesu savremene reurbanizacije složeniji i integrativniji, čime se dokazala održivost otvorenog plana funkcionalnog grada koji se može adekvatno nositi sa promenjivim zahtevima
razvoja. Nasuprot tome, u periodu kada se planski razvija opština Novi Beograd, eskalirala
je nekontrolisana i bespravna gradnja na drugom kraju Beograda, u opštini Grocka, posebno u naselju Kaluđerica (1967–1986). Tokom poslednjih decenija bespravna gradnja je
identifikovana kao rizik za održivi razvoj Beograda, a njene dugoročne posledice odrazile
su se i na blagostanje društva u celini. Institucije sistema videle su se kao nemoćne, a
usvojeni zakonski akti nisu implementirana u praksi, tako da je nastavljena zloupotreba
javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje i narušavanje kvaliteta života građana. Iz tog razloga, u radu se zastupa stav da je radi postizanja opšteg društvenog
konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju grada važno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako ne-
što uraditi“ i da je neophodno inicirati ulogu nauke i struke.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti",
journal = "Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“",
title = "Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda",
pages = "337-324",
doi = "10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21"
}

Stojiljković, D., Radović, V.,& Đorđević, Z.. (2018). Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda. in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“
Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti., 324-337.
https://doi.org/10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21

Stojiljković D, Radović V, Đorđević Z. Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda. in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“. 2018;:324-337.
doi:10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21 .

Stojiljković, Danica, Radović, Vesela, Đorđević, Zorana, "Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda" in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“ (2018):324-337,
https://doi.org/10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21 . .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Radović, Vesela
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2776
AB  - Održivost gradova je u naporima implementacije Agende 2030 prepoznata kao jedan od najvažnijih zadataka savremenog društva i kao takva konkretizovana u cilju broj 11. Na koji način planirane mere u ovom cilju implementirati u svakodnevnicu gradova u Republici Srbiji je pitanje koje je usvajanjem Agende 2030 dodatno aktuelizovano. Koristeći istorijsko-interpretativni pristup u domenu urbanih studija, analizu i kvalitativno istraživanje ekoloških aspekata urbanih struktura ovaj rad stavlja u perspektivu urbanističke postavke iz istorije urbanizacije Beograda koje su imale pozitivan odnos u cilju adekvatne društveno-ekološke razmene, odražavale postojanje brige donosioca odluka o zaštiti životne sredine i uticale na unapređenje kvaliteta života njegove populacije. 
Poslednjih decenija je izražena svest da se učini više u smislu unapređenja urbanog okruženja, kako bi se pomirile društveno-ekonomske težnje čoveka sa njegovom pripadnošću prirodi. Globalna ekološka paradigma uticala je da arhitektonsko i urbanističko projektovanje napreduje kroz projekte za očuvanje životne sredine primenom savremenih tehničko-tehnoloških rešenja i putem održivog urbanističkog planiranja. Određene nedoslednosti u razvoju Beograda u postsocijalističkom tranzicionom periodu doprinele su vidljivosti generisanih urbanističkih problema. Radi napred navedenog javila se vitalna potreba za regeneracijom gradske strukture u pravcu postizanja održivog razvoja grada. U tom kontekstu ovaj rad otvara pitanja unapređivanja savremene arhitektonske i urbanističke prakse u Beogradu u cilju smanjenja pritisaka kontinuirane urbanizacije na životnu sredinu. Rezultati su potvrdili potrebu da se pozitivni principi sa aspekta društveno-ekološke razmene, koji su korišćeni u urbanizaciji Beograda u prošlosti, koriste kao modeli u kreiranju inovatnih pristupa u održivom urbanom planiranju. Na taj način bi se približili konceptu savremenog, održivog društva i implementirali na adekvatan način cilj 11 Agende 2030 koji se odnosi na razvoj gradova koji su sigurni, inkluzivni i otporniji na opasnosti kojima su izloženi.
AB  - The sustainability of cities has been recognized in the UN 2030 Agenda, as one of the most important tasks of contemporary society. The adoption of 2030 Agenda has put a spotlight on the mechanisms of implementation of this task in everyday life of Serbian cities. Herein, we applied historical-interpretive, qualitative methods in the analysis of environmental aspects of urban structures from the perspective of urban concepts in the history of Belgrade that have had a positive impact on social-environmental exchange, environmentally responsible policy making, and the quality of life achieved by its residents. Over the past few decades, the awareness about the importance of urban environment improvements in reconciling the socioeconomic aspirations with man’s connection to nature, has been raised. The global ecological paradigm has facilitated architectural and urban design to advance via environmental protection projects that apply modern technology and sustainable urban planning. The inconsistencies in the development of Belgrade during the post-socialist transition period contributed to the visibility of urbanistic problems. All this produced an urgent need for city structure regeneration and sustainable urban development. In this context, it is essential to search for potential improvements of the contemporary architectural and urban practice that could alleviate the pressure of ongoing urbanization on the environment. Our findings show that positive principles of social-environmental exchange that have been employed in the previous period of urbanization of Belgrade represent viable models for creating innovative approaches in sustainable urban planning. This could help in implementing the concept of modern sustainable society and in making cities inclusive, safe, resilient and sustainable (2030 Agenda Goal 11).
PB  - Ecologica
C3  - Zelena ekonomija i zaštita životne sredine
T1  - Sustainable development of Belgrade: How to improve environment using the urban experience
EP  - 37
SP  - 36
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2776
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica and Radović, Vesela",
year = "2018",
abstract = "Održivost gradova je u naporima implementacije Agende 2030 prepoznata kao jedan od najvažnijih zadataka savremenog društva i kao takva konkretizovana u cilju broj 11. Na koji način planirane mere u ovom cilju implementirati u svakodnevnicu gradova u Republici Srbiji je pitanje koje je usvajanjem Agende 2030 dodatno aktuelizovano. Koristeći istorijsko-interpretativni pristup u domenu urbanih studija, analizu i kvalitativno istraživanje ekoloških aspekata urbanih struktura ovaj rad stavlja u perspektivu urbanističke postavke iz istorije urbanizacije Beograda koje su imale pozitivan odnos u cilju adekvatne društveno-ekološke razmene, odražavale postojanje brige donosioca odluka o zaštiti životne sredine i uticale na unapređenje kvaliteta života njegove populacije. 
Poslednjih decenija je izražena svest da se učini više u smislu unapređenja urbanog okruženja, kako bi se pomirile društveno-ekonomske težnje čoveka sa njegovom pripadnošću prirodi. Globalna ekološka paradigma uticala je da arhitektonsko i urbanističko projektovanje napreduje kroz projekte za očuvanje životne sredine primenom savremenih tehničko-tehnoloških rešenja i putem održivog urbanističkog planiranja. Određene nedoslednosti u razvoju Beograda u postsocijalističkom tranzicionom periodu doprinele su vidljivosti generisanih urbanističkih problema. Radi napred navedenog javila se vitalna potreba za regeneracijom gradske strukture u pravcu postizanja održivog razvoja grada. U tom kontekstu ovaj rad otvara pitanja unapređivanja savremene arhitektonske i urbanističke prakse u Beogradu u cilju smanjenja pritisaka kontinuirane urbanizacije na životnu sredinu. Rezultati su potvrdili potrebu da se pozitivni principi sa aspekta društveno-ekološke razmene, koji su korišćeni u urbanizaciji Beograda u prošlosti, koriste kao modeli u kreiranju inovatnih pristupa u održivom urbanom planiranju. Na taj način bi se približili konceptu savremenog, održivog društva i implementirali na adekvatan način cilj 11 Agende 2030 koji se odnosi na razvoj gradova koji su sigurni, inkluzivni i otporniji na opasnosti kojima su izloženi., The sustainability of cities has been recognized in the UN 2030 Agenda, as one of the most important tasks of contemporary society. The adoption of 2030 Agenda has put a spotlight on the mechanisms of implementation of this task in everyday life of Serbian cities. Herein, we applied historical-interpretive, qualitative methods in the analysis of environmental aspects of urban structures from the perspective of urban concepts in the history of Belgrade that have had a positive impact on social-environmental exchange, environmentally responsible policy making, and the quality of life achieved by its residents. Over the past few decades, the awareness about the importance of urban environment improvements in reconciling the socioeconomic aspirations with man’s connection to nature, has been raised. The global ecological paradigm has facilitated architectural and urban design to advance via environmental protection projects that apply modern technology and sustainable urban planning. The inconsistencies in the development of Belgrade during the post-socialist transition period contributed to the visibility of urbanistic problems. All this produced an urgent need for city structure regeneration and sustainable urban development. In this context, it is essential to search for potential improvements of the contemporary architectural and urban practice that could alleviate the pressure of ongoing urbanization on the environment. Our findings show that positive principles of social-environmental exchange that have been employed in the previous period of urbanization of Belgrade represent viable models for creating innovative approaches in sustainable urban planning. This could help in implementing the concept of modern sustainable society and in making cities inclusive, safe, resilient and sustainable (2030 Agenda Goal 11).",
publisher = "Ecologica",
journal = "Zelena ekonomija i zaštita životne sredine",
title = "Sustainable development of Belgrade: How to improve environment using the urban experience",
pages = "37-36",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2776"
}

Stojiljković, D.,& Radović, V.. (2018). Sustainable development of Belgrade: How to improve environment using the urban experience. in Zelena ekonomija i zaštita životne sredine
Ecologica., 36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2776

Stojiljković D, Radović V. Sustainable development of Belgrade: How to improve environment using the urban experience. in Zelena ekonomija i zaštita životne sredine. 2018;:36-37.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2776 .

Stojiljković, Danica, Radović, Vesela, "Sustainable development of Belgrade: How to improve environment using the urban experience" in Zelena ekonomija i zaštita životne sredine (2018):36-37,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2776 .

TY  - JOUR
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Ristic-Trajković, Jelena
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1123
AB  - The paper studies the relations between architecture, urbanism and structural anthropology, and makes a contribution to the interpretation of how the architects of former Yugoslavia translated structuralism into architectural theory and practice as a means of reading and shaping Yugoslav culture in the context of radical socio-political change. In striving for freedom of opinion, expression, communication and action, and autonomy of scientific and cultural practices, the Yugoslav society through its avant-garde cultural role initiated a shift of focus in urban culture towards semiotics, historicity, dialectics, creativity, criticism and a revival of the humanistic values of traditional culture. From this viewpoint, the paper examines the interests in theory and practice of the most influential Yugoslav architects in the context of structuralism: Mutnjakovi, Neidhardt, Grabrijan, Bogdanovi and Delalle. Their theoretical approaches effected a change of functionalist principles and values and advocated the return of values of the old city centre and vernacular architecture, specifically its vitality, symbolism, historical continuity, environmental values and diverse urban forms.
PB  - Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon
T2  - Social Semiotics
T1  - Semiotics and urban culture: architectural projections of structuralism in a socialist context
EP  - 348
IS  - 3
SP  - 330
VL  - 28
DO  - 10.1080/10350330.2017.1300084
ER  - 

@article{
author = "Stojiljković, Danica and Ristic-Trajković, Jelena",
year = "2018",
abstract = "The paper studies the relations between architecture, urbanism and structural anthropology, and makes a contribution to the interpretation of how the architects of former Yugoslavia translated structuralism into architectural theory and practice as a means of reading and shaping Yugoslav culture in the context of radical socio-political change. In striving for freedom of opinion, expression, communication and action, and autonomy of scientific and cultural practices, the Yugoslav society through its avant-garde cultural role initiated a shift of focus in urban culture towards semiotics, historicity, dialectics, creativity, criticism and a revival of the humanistic values of traditional culture. From this viewpoint, the paper examines the interests in theory and practice of the most influential Yugoslav architects in the context of structuralism: Mutnjakovi, Neidhardt, Grabrijan, Bogdanovi and Delalle. Their theoretical approaches effected a change of functionalist principles and values and advocated the return of values of the old city centre and vernacular architecture, specifically its vitality, symbolism, historical continuity, environmental values and diverse urban forms.",
publisher = "Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon",
journal = "Social Semiotics",
title = "Semiotics and urban culture: architectural projections of structuralism in a socialist context",
pages = "348-330",
number = "3",
volume = "28",
doi = "10.1080/10350330.2017.1300084"
}

Stojiljković, D.,& Ristic-Trajković, J.. (2018). Semiotics and urban culture: architectural projections of structuralism in a socialist context. in Social Semiotics
Routledge Journals, Taylor & Francis Ltd, Abingdon., 28(3), 330-348.
https://doi.org/10.1080/10350330.2017.1300084

Stojiljković D, Ristic-Trajković J. Semiotics and urban culture: architectural projections of structuralism in a socialist context. in Social Semiotics. 2018;28(3):330-348.
doi:10.1080/10350330.2017.1300084 .

Stojiljković, Danica, Ristic-Trajković, Jelena, "Semiotics and urban culture: architectural projections of structuralism in a socialist context" in Social Semiotics, 28, no. 3 (2018):330-348,
https://doi.org/10.1080/10350330.2017.1300084 . .

TY  - JOUR
AU  - Djokic, Vladan
AU  - Ristic-Trajković, Jelena
AU  - Furundzic, Danilo
AU  - Krstic, Verica
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1108
AB  - This paper considers urban gardens as lived spaces which have an important role in reconnecting with nature in an urban environment, but also as an archive of concepts related to culture and everyday life. In this context, the paper studies the character of three of Belgrade's urban gardens and their contribution to the quality of everyday life in the large-scale socialist residential settlements built during the 1970s. Focus is placed on establishing relations between the dwelling culture, social and cultural needs and changes, and the dominant architectural and planning paradigms of modernism and post-modernism. Belgrade's urban gardens were created and developed spontaneously (most often non-legally) as self-organized citizens' acts. Research presented in our case studies confirms the paper's initial assumption that the urban gardens in Belgrade are still considered marginal and certainly not representative urban practices, overshadowed by the planned urban conceptions and sociopolitical actions. In this sense, we may notice the lack of a systematic approach to managing these gardens, and complete absence of legislation either provided by authorities, private or public bodies or even associations. Although the urban gardens emerged in socialism outside of any rules and regulations, they promoted the values of an active relationship between the user, dwelling culture and immediate residential surroundings, and contributed to improving the dwelling culture of the "new working class" in the socialist dwelling units. Also, the gardens were not only a place for producing food in financially difficult times, especially during the post-socialist transition of the 1990s, but above all a place associated with socialization and a "sense of home". Recognizing the benefits of urban gardens and accordingly raising awareness about this concept in the city, together with the adoption of appropriate regulations, would certainly be of immense relevance to urban gardening and generally landscape quality in Serbia.
PB  - Elsevier Gmbh, Urban & Fischer Verlag, Jena
T2  - Urban Forestry & Urban Greening
T1  - Urban garden as lived space: Informal gardening practices and dwelling culture in socialist and post-socialist Belgrade
EP  - 259
SP  - 247
VL  - 30
DO  - 10.1016/j.ufug.2017.05.014
ER  - 

@article{
author = "Djokic, Vladan and Ristic-Trajković, Jelena and Furundzic, Danilo and Krstic, Verica and Stojiljković, Danica",
year = "2018",
abstract = "This paper considers urban gardens as lived spaces which have an important role in reconnecting with nature in an urban environment, but also as an archive of concepts related to culture and everyday life. In this context, the paper studies the character of three of Belgrade's urban gardens and their contribution to the quality of everyday life in the large-scale socialist residential settlements built during the 1970s. Focus is placed on establishing relations between the dwelling culture, social and cultural needs and changes, and the dominant architectural and planning paradigms of modernism and post-modernism. Belgrade's urban gardens were created and developed spontaneously (most often non-legally) as self-organized citizens' acts. Research presented in our case studies confirms the paper's initial assumption that the urban gardens in Belgrade are still considered marginal and certainly not representative urban practices, overshadowed by the planned urban conceptions and sociopolitical actions. In this sense, we may notice the lack of a systematic approach to managing these gardens, and complete absence of legislation either provided by authorities, private or public bodies or even associations. Although the urban gardens emerged in socialism outside of any rules and regulations, they promoted the values of an active relationship between the user, dwelling culture and immediate residential surroundings, and contributed to improving the dwelling culture of the "new working class" in the socialist dwelling units. Also, the gardens were not only a place for producing food in financially difficult times, especially during the post-socialist transition of the 1990s, but above all a place associated with socialization and a "sense of home". Recognizing the benefits of urban gardens and accordingly raising awareness about this concept in the city, together with the adoption of appropriate regulations, would certainly be of immense relevance to urban gardening and generally landscape quality in Serbia.",
publisher = "Elsevier Gmbh, Urban & Fischer Verlag, Jena",
journal = "Urban Forestry & Urban Greening",
title = "Urban garden as lived space: Informal gardening practices and dwelling culture in socialist and post-socialist Belgrade",
pages = "259-247",
volume = "30",
doi = "10.1016/j.ufug.2017.05.014"
}

Djokic, V., Ristic-Trajković, J., Furundzic, D., Krstic, V.,& Stojiljković, D.. (2018). Urban garden as lived space: Informal gardening practices and dwelling culture in socialist and post-socialist Belgrade. in Urban Forestry & Urban Greening
Elsevier Gmbh, Urban & Fischer Verlag, Jena., 30, 247-259.
https://doi.org/10.1016/j.ufug.2017.05.014

Djokic V, Ristic-Trajković J, Furundzic D, Krstic V, Stojiljković D. Urban garden as lived space: Informal gardening practices and dwelling culture in socialist and post-socialist Belgrade. in Urban Forestry & Urban Greening. 2018;30:247-259.
doi:10.1016/j.ufug.2017.05.014 .

Djokic, Vladan, Ristic-Trajković, Jelena, Furundzic, Danilo, Krstic, Verica, Stojiljković, Danica, "Urban garden as lived space: Informal gardening practices and dwelling culture in socialist and post-socialist Belgrade" in Urban Forestry & Urban Greening, 30 (2018):247-259,
https://doi.org/10.1016/j.ufug.2017.05.014 . .

TY  - THES
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2017
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2730
AB  - Предмет докторске дисертације јесте проучавање појаве и контекстуализације
структурализма у југословенској архитектонској теорији и пракси у периоду од
1954. до 1980. године. Овај рад има за циљ да представи и класификује теоријске
одреднице које су дефинисале структаралистички приступ у архитектонској и
урбанистичкој пракси и да укаже на прхватање идеја и метода структурализма на
архитектонској и широј интелектуалној сцени Југославије наведеног периода.
Путем специфичног концепта културе који је подражавао прогресивне идеје
интернацонале и хуманистичког марксизма, политика југословенског
социјалистичког друштва је иницирарала истраживања архитектонске и урбане
културе користићи се методама и поставкама семиотике, историцизма,
дијалектике, креативности, критике, оживљавања хуманистичких вредности
традиционалне културе и успостављања синтезе животног простора. Резултати
докторске дисертације указују да посматрано у ширем друштвеном контексту,
прихватање структуралистичког сагледавањa културних феномена радикално
променило у то време доминантни функционалистички приступ у архитектури. У
том погледу, може се потврдити да је као авангардни правац структурализам
последично утицао на критичку мисао и промену функционалистичких принципа
и вредности како у оквиру југословенске архитектуре, тако и у оквиру шире
културе високог модернизма, успостављајући нови систем мишљења који је
тежио више естетизацији, формалном и семиотичком приступу, као и
успостављању универзалних и архетипских вредности проистеклих из
истраживања вернакуларне архитектуре националног искуства. За разлику од
доминантне позиције на Западу, у архитектури Југославије структурализам се
манифестовао кроз приступе малобројних архитеката теоретичара, у чијем су се
фокусу налазили концепти побољшања животног стандарда и хуманизације
животног окружења. Структуралистичка теорија је имала непосредни утицај на
промену архитектонске праксe и урбанистичких идеја у Југославији током 1960-их и 1970-их година, првенствено у погледу развоја стамбене архитектуре, а затим
и у оквиру архитектуре хотелских комплекса, школа и домова, као и објеката
културног садржаја. Критика функционалистичког приступа је условила да се
стамбена архитектура током 1960-их и 1970-их година усмери у правцу
успостављања склада између артефицијалног света урбане структуре и природне
околине, а што је могуће непосредно сагледати у примени нових хуманијих
концепата стамбених насеља тог раздобља. Резултати истраживања указују да
иако до сада непрепознати у оквиру дисциплине историје и теорије архитектуре,
бројни теоријски радови југословенских архитеката, њихова конкурсна решења и
реализовани пројекти на непосредан начин сведоче и потврђују да је
структурализам имао снажан утицај како на развој југословенске архитектуре и
урбане културе, тако и на развој југословенског друштва уопште.
PB  - Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
T1  - Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730
ER  - 

@phdthesis{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2017",
abstract = "Предмет докторске дисертације јесте проучавање појаве и контекстуализације
структурализма у југословенској архитектонској теорији и пракси у периоду од
1954. до 1980. године. Овај рад има за циљ да представи и класификује теоријске
одреднице које су дефинисале структаралистички приступ у архитектонској и
урбанистичкој пракси и да укаже на прхватање идеја и метода структурализма на
архитектонској и широј интелектуалној сцени Југославије наведеног периода.
Путем специфичног концепта културе који је подражавао прогресивне идеје
интернацонале и хуманистичког марксизма, политика југословенског
социјалистичког друштва је иницирарала истраживања архитектонске и урбане
културе користићи се методама и поставкама семиотике, историцизма,
дијалектике, креативности, критике, оживљавања хуманистичких вредности
традиционалне културе и успостављања синтезе животног простора. Резултати
докторске дисертације указују да посматрано у ширем друштвеном контексту,
прихватање структуралистичког сагледавањa културних феномена радикално
променило у то време доминантни функционалистички приступ у архитектури. У
том погледу, може се потврдити да је као авангардни правац структурализам
последично утицао на критичку мисао и промену функционалистичких принципа
и вредности како у оквиру југословенске архитектуре, тако и у оквиру шире
културе високог модернизма, успостављајући нови систем мишљења који је
тежио више естетизацији, формалном и семиотичком приступу, као и
успостављању универзалних и архетипских вредности проистеклих из
истраживања вернакуларне архитектуре националног искуства. За разлику од
доминантне позиције на Западу, у архитектури Југославије структурализам се
манифестовао кроз приступе малобројних архитеката теоретичара, у чијем су се
фокусу налазили концепти побољшања животног стандарда и хуманизације
животног окружења. Структуралистичка теорија је имала непосредни утицај на
промену архитектонске праксe и урбанистичких идеја у Југославији током 1960-их и 1970-их година, првенствено у погледу развоја стамбене архитектуре, а затим
и у оквиру архитектуре хотелских комплекса, школа и домова, као и објеката
културног садржаја. Критика функционалистичког приступа је условила да се
стамбена архитектура током 1960-их и 1970-их година усмери у правцу
успостављања склада између артефицијалног света урбане структуре и природне
околине, а што је могуће непосредно сагледати у примени нових хуманијих
концепата стамбених насеља тог раздобља. Резултати истраживања указују да
иако до сада непрепознати у оквиру дисциплине историје и теорије архитектуре,
бројни теоријски радови југословенских архитеката, њихова конкурсна решења и
реализовани пројекти на непосредан начин сведоче и потврђују да је
структурализам имао снажан утицај како на развој југословенске архитектуре и
урбане културе, тако и на развој југословенског друштва уопште.",
publisher = "Универзитет у Београду, Архитектонски факултет",
title = "Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730"
}

Stojiljković, D.. (2017). Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године. 
Универзитет у Београду, Архитектонски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730

Stojiljković D. Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године. 2017;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730 .

Stojiljković, Danica, "Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године" (2017),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730 .

TY  - JOUR
AU  - Ristić Trajković, Jelena
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2016
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2781
AB  - The main objective of this research is to explore the ecology ideas in socialism,
or more precisely socio-ecological ideas that were present in urbanization of New
Belgrade. The paper investigates beginnings of the development of environmental
consciousness that emerged in late sixties of the twentieth century due to rapid urbanization
processes of Belgrade, but also draws attention to specific architectural and urban concepts
in historical urban development of New Belgrade which are from the standpoint of modern
principles of sustainability positive examples of social – environmental exchanges. What
can we learn from past experiences? Since the power relations of socio-environmental
conditions that shape urban environment are constantly changing in terms of scale and
participants in the process of urbanization, historical and geographical insight into the
constantly changing urban configuration is necessary for understanding and consideration
of future radical political-ecological urban strategies.
PB  - Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineerin
T2  - Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering
T1  - Sustainability and socialism: socio-ecological ideas in the urbanization of New Belgrade
T1  - Održivost i socijalizam - socio-ekološke ideje u urbanizaciji Novog Beograda
EP  - 353
IS  - 3
SP  - 343
VL  - 14
DO  - 10.2298/FUACE1603343R
ER  - 

@article{
author = "Ristić Trajković, Jelena and Stojiljković, Danica",
year = "2016",
abstract = "The main objective of this research is to explore the ecology ideas in socialism,
or more precisely socio-ecological ideas that were present in urbanization of New
Belgrade. The paper investigates beginnings of the development of environmental
consciousness that emerged in late sixties of the twentieth century due to rapid urbanization
processes of Belgrade, but also draws attention to specific architectural and urban concepts
in historical urban development of New Belgrade which are from the standpoint of modern
principles of sustainability positive examples of social – environmental exchanges. What
can we learn from past experiences? Since the power relations of socio-environmental
conditions that shape urban environment are constantly changing in terms of scale and
participants in the process of urbanization, historical and geographical insight into the
constantly changing urban configuration is necessary for understanding and consideration
of future radical political-ecological urban strategies.",
publisher = "Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineerin",
journal = "Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering",
title = "Sustainability and socialism: socio-ecological ideas in the urbanization of New Belgrade, Održivost i socijalizam - socio-ekološke ideje u urbanizaciji Novog Beograda",
pages = "353-343",
number = "3",
volume = "14",
doi = "10.2298/FUACE1603343R"
}

Ristić Trajković, J.,& Stojiljković, D.. (2016). Sustainability and socialism: socio-ecological ideas in the urbanization of New Belgrade. in Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering
Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineerin., 14(3), 343-353.
https://doi.org/10.2298/FUACE1603343R

Ristić Trajković J, Stojiljković D. Sustainability and socialism: socio-ecological ideas in the urbanization of New Belgrade. in Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering. 2016;14(3):343-353.
doi:10.2298/FUACE1603343R .

Ristić Trajković, Jelena, Stojiljković, Danica, "Sustainability and socialism: socio-ecological ideas in the urbanization of New Belgrade" in Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering, 14, no. 3 (2016):343-353,
https://doi.org/10.2298/FUACE1603343R . .

TY  - JOUR
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Tošić, Milena
PY  - 2015
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2767
AB  - У недавним публикацијама указано је на неопходност доношења нових норматива материјалних ресурса у домену основношколске наставе хемије, што је у складу са намером просветних власти да се отпочне рад на нормативима за основну школу.  У складу са тим, циљ истраживања је био сагледавање просторних капацитетета, намештаја и опреме (средина за учење/наставу хемије) у новоизграђеним београдским основним школама, како би се на основу тих резултата предложили нови модели средине за учење/наставу хемије у основним школама. У истраживању је учествовало седам школа, које су изграђене у периоду од 2002. до 2012. године. Упоређујући затечено стање са важећим нормативом из 1990. године, закључено је да нису испуњени прописани захтеви по питању површине простора специјализоване учионице и припремне просторије. Опремљеност радног простора демонстрационим столом, енергетским блоковима, рачунарима и пројектором такође није задовољавајућа. У раду је указано да је у односу на садашњи норматив потребно повећати површину простора по ученику, уз смањење броја ученика по одељењу, као и јасније дефинисати потребну опрему и њен просторни распоред. Узимајући у обзир затечено стање, важеће нормативе и педагошко-архитектонске захтеве, у овом раду су изложена три предлога обликовања средине за учење/наставу хемије. Предложена решења отворила су нова питања у пројектовању радног простора и одредила смернице за даља истраживања по питању средине за учење/наставу хемије у односу на савремене педагошке захтеве.
PB  - Forum pedagoga
T2  - Pedagogija
T1  - Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela
EP  - 488
IS  - 4
SP  - 475
VL  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767
ER  - 

@article{
author = "Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Tošić, Milena",
year = "2015",
abstract = "У недавним публикацијама указано је на неопходност доношења нових норматива материјалних ресурса у домену основношколске наставе хемије, што је у складу са намером просветних власти да се отпочне рад на нормативима за основну школу.  У складу са тим, циљ истраживања је био сагледавање просторних капацитетета, намештаја и опреме (средина за учење/наставу хемије) у новоизграђеним београдским основним школама, како би се на основу тих резултата предложили нови модели средине за учење/наставу хемије у основним школама. У истраживању је учествовало седам школа, које су изграђене у периоду од 2002. до 2012. године. Упоређујући затечено стање са важећим нормативом из 1990. године, закључено је да нису испуњени прописани захтеви по питању површине простора специјализоване учионице и припремне просторије. Опремљеност радног простора демонстрационим столом, енергетским блоковима, рачунарима и пројектором такође није задовољавајућа. У раду је указано да је у односу на садашњи норматив потребно повећати површину простора по ученику, уз смањење броја ученика по одељењу, као и јасније дефинисати потребну опрему и њен просторни распоред. Узимајући у обзир затечено стање, важеће нормативе и педагошко-архитектонске захтеве, у овом раду су изложена три предлога обликовања средине за учење/наставу хемије. Предложена решења отворила су нова питања у пројектовању радног простора и одредила смернице за даља истраживања по питању средине за учење/наставу хемије у односу на савремене педагошке захтеве.",
publisher = "Forum pedagoga",
journal = "Pedagogija",
title = "Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela",
pages = "488-475",
number = "4",
volume = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767"
}

Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z.,& Tošić, M.. (2015). Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela. in Pedagogija
Forum pedagoga., 70(4), 475-488.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767

Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Tošić M. Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela. in Pedagogija. 2015;70(4):475-488.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767 .

Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Tošić, Milena, "Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela" in Pedagogija, 70, no. 4 (2015):475-488,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767 .

TY  - JOUR
AU  - Ristić Trajković, Jelena
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Međo, Verica
PY  - 2015
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2766
AB  - The paper explores the ideological influences in the period of the socialist
system on the new urban landscape, and also on design of the typological models of
residential units built in Belgrade. After the Second World War, one of the main policy
goals of socialism was to solve the housing problems of Belgrade, by building the
modern, serially manufactured and economical housing architecture. The period of
intensive construction of housing architecture of Belgrade in the period of socialist
self-management is primarily related to the achieved quality of housing in this period
in terms of environment humanization and functional organization of housing units.
This paper explores new concepts and principles of housing architecture with the
emphasis on the impact of spatial-functional apartment transformation on the family
lifestyle and the formation of a new socialist culture of dwelling. Since the problem of
housing is interdisciplinary, the transformation is studied out through detecting the
relations of cause and effect among ideological social changes, culture of habitation,
technical and technological criteria and functional-spatial house structure. The
modern housing urbanism and architecture has become a representation of social,
political, economic, demographic and cultural changes of the period.
PB  - Univerzitet u Nišu, Niš
T2  - Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering
T1  - Influence of the socialist ideology on the conception of multi-family housing: New urban landscape and the typological models of housing units
T1  - Uticaj socijalističke ideologije na koncepciju višeporodičnog stanovanja - novi urbani pejzaž i tipološki modeli stambenih jedinica
EP  - 179
IS  - 2
SP  - 167
VL  - 13
DO  - 10.2298/FUACE1502167R
ER  - 

@article{
author = "Ristić Trajković, Jelena and Stojiljković, Danica and Međo, Verica",
year = "2015",
abstract = "The paper explores the ideological influences in the period of the socialist
system on the new urban landscape, and also on design of the typological models of
residential units built in Belgrade. After the Second World War, one of the main policy
goals of socialism was to solve the housing problems of Belgrade, by building the
modern, serially manufactured and economical housing architecture. The period of
intensive construction of housing architecture of Belgrade in the period of socialist
self-management is primarily related to the achieved quality of housing in this period
in terms of environment humanization and functional organization of housing units.
This paper explores new concepts and principles of housing architecture with the
emphasis on the impact of spatial-functional apartment transformation on the family
lifestyle and the formation of a new socialist culture of dwelling. Since the problem of
housing is interdisciplinary, the transformation is studied out through detecting the
relations of cause and effect among ideological social changes, culture of habitation,
technical and technological criteria and functional-spatial house structure. The
modern housing urbanism and architecture has become a representation of social,
political, economic, demographic and cultural changes of the period.",
publisher = "Univerzitet u Nišu, Niš",
journal = "Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering",
title = "Influence of the socialist ideology on the conception of multi-family housing: New urban landscape and the typological models of housing units, Uticaj socijalističke ideologije na koncepciju višeporodičnog stanovanja - novi urbani pejzaž i tipološki modeli stambenih jedinica",
pages = "179-167",
number = "2",
volume = "13",
doi = "10.2298/FUACE1502167R"
}

Ristić Trajković, J., Stojiljković, D.,& Međo, V.. (2015). Influence of the socialist ideology on the conception of multi-family housing: New urban landscape and the typological models of housing units. in Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering
Univerzitet u Nišu, Niš., 13(2), 167-179.
https://doi.org/10.2298/FUACE1502167R

Ristić Trajković J, Stojiljković D, Međo V. Influence of the socialist ideology on the conception of multi-family housing: New urban landscape and the typological models of housing units. in Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering. 2015;13(2):167-179.
doi:10.2298/FUACE1502167R .

Ristić Trajković, Jelena, Stojiljković, Danica, Međo, Verica, "Influence of the socialist ideology on the conception of multi-family housing: New urban landscape and the typological models of housing units" in Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering, 13, no. 2 (2015):167-179,
https://doi.org/10.2298/FUACE1502167R . .

TY  - JOUR
AU  - Korolija, Jasminka
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Tošić, Milena
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2789
AB  - У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени  „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.
PB  - Srpsko hemijsko društvo
T2  - Hemijski pregled
T1  - Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU
EP  - 26
IS  - 1
SP  - 20
VL  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789
ER  - 

@article{
author = "Korolija, Jasminka and Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Tošić, Milena",
year = "2014",
abstract = "У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени  „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.",
publisher = "Srpsko hemijsko društvo",
journal = "Hemijski pregled",
title = "Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU",
pages = "26-20",
number = "1",
volume = "55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789"
}

Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z.,& Tošić, M.. (2014). Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU. in Hemijski pregled
Srpsko hemijsko društvo., 55(1), 20-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789

Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Tošić M. Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU. in Hemijski pregled. 2014;55(1):20-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 .

Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Tošić, Milena, "Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU" in Hemijski pregled, 55, no. 1 (2014):20-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 .

TY  - CONF
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2779
AB  - Kvalitet nastave hemije u osnovnim i srednjim školama u korelaciji je sa
ispunjenošću materijalno-tehničkih zahteva, koji su u Republici Srbiji definisani posebnim
dokumentima, tzv. pravilnicima o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava.
Polazeći od relevantne stručne literature i važećih pravilnika za gimnazije i osnovne škole,
usvojenih 1990. godine, urađene su dve analize materijalno-tehničkih uslova za
učenje/nastavu hemije – prostornih kapaciteta i opreme – u uzorkovanih 35 osnovnih
beogradskih škola (od ukupno 120 iz užegradskih opština) i 19 beogradskih gimnazija.
Istraživanje je rezultat multidisciplinarne saradnje metodičara hemije i arhitekata. Ukazavši
na značajno odstupanje postojećeg stanja od propisanih normi, istraživanje je otvorilo
pitanje o kvalitetu očekivanog ishoda nastave hemije. Iz tog razloga, rad argumentuje
neophodnost da se u što kraćem roku unapredi republički popis materijalno-tehničkog stanja,
koji se sprovodi na svakih deset godina (poslednji je iz 2004. godine). Uprkos činjenici da bi
trebalo da pruži ulazne podatke za dalji razvoj, popis ne obezbeđuje sve potrebne
informacije, posebno iz ugla pojedničanih predmeta. Stoga je zaključeno da je usled
neadekvatnosti važećih pravilnika, neophodno podrobno istražiti postojeće kapacitete i
mogućnosti, te u skladu sa tim doneti nove normative koji bi unapredili realizaciju nastave
hemije. U tom cilju važno je intenzivirati saradnju stručnjaka iz oblasti arhitekture, metodike
nastave hemije i drugih relevantnih disciplina.
PB  - Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu
C3  - Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“
T1  - Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama
EP  - 57
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779
ER  - 

@conference{
author = "Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2014",
abstract = "Kvalitet nastave hemije u osnovnim i srednjim školama u korelaciji je sa
ispunjenošću materijalno-tehničkih zahteva, koji su u Republici Srbiji definisani posebnim
dokumentima, tzv. pravilnicima o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava.
Polazeći od relevantne stručne literature i važećih pravilnika za gimnazije i osnovne škole,
usvojenih 1990. godine, urađene su dve analize materijalno-tehničkih uslova za
učenje/nastavu hemije – prostornih kapaciteta i opreme – u uzorkovanih 35 osnovnih
beogradskih škola (od ukupno 120 iz užegradskih opština) i 19 beogradskih gimnazija.
Istraživanje je rezultat multidisciplinarne saradnje metodičara hemije i arhitekata. Ukazavši
na značajno odstupanje postojećeg stanja od propisanih normi, istraživanje je otvorilo
pitanje o kvalitetu očekivanog ishoda nastave hemije. Iz tog razloga, rad argumentuje
neophodnost da se u što kraćem roku unapredi republički popis materijalno-tehničkog stanja,
koji se sprovodi na svakih deset godina (poslednji je iz 2004. godine). Uprkos činjenici da bi
trebalo da pruži ulazne podatke za dalji razvoj, popis ne obezbeđuje sve potrebne
informacije, posebno iz ugla pojedničanih predmeta. Stoga je zaključeno da je usled
neadekvatnosti važećih pravilnika, neophodno podrobno istražiti postojeće kapacitete i
mogućnosti, te u skladu sa tim doneti nove normative koji bi unapredili realizaciju nastave
hemije. U tom cilju važno je intenzivirati saradnju stručnjaka iz oblasti arhitekture, metodike
nastave hemije i drugih relevantnih disciplina.",
publisher = "Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu",
journal = "Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“",
title = "Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama",
pages = "57-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779"
}

Matijašević, I., Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2014). Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama. in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu., 50-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779

Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z. Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama. in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“. 2014;:50-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779 .

Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama" in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“ (2014):50-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779 .

TY  - CONF
AU  - Korolija, Jasminka
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2777
AB  - Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани  неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци  великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада  Заједници техничких музеја Србије.
У циљу обележавања  160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ  у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су  из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе.
Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“,  „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“?
Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат  допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања).
PB  - Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija
C3  - Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
T1  - Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije
EP  - 66
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777
ER  - 

@conference{
author = "Korolija, Jasminka and Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2014",
abstract = "Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани  неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци  великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада  Заједници техничких музеја Србије.
У циљу обележавања  160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ  у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су  из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе.
Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“,  „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“?
Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат  допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања).",
publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija",
journal = "Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština",
title = "Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije",
pages = "66-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777"
}

Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2014). Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije. in Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija., 57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777

Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z. Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije. in Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština. 2014;:57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777 .

Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije" in Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština (2014):57-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2825
AB  - Tokom 1950-ih godina osnove strukturalne lingvistike, koje su između dva svetska
rata bile koncipirane u okviru evropskih avangardnih lingvističkih krugova, postaju
teorijsko-metodološki okvir za različita društvena i humanistička istraživanja. Kroz filozofske
pristupe strukturalne antropologije i sociologije, kao i kroz metodološka dostignuća u
lingvistici, kibernetici i semiotici, strukturalizam je u tom periodu ostvario uticaj na promenu
umetničkih praksi, posebno kada je reč o arhitektonskom stvaralaštvu. Razvoj novih
kreativnih pristupa u arhitekturi imao je za cilj odbacivanje dotadašnje funkcionalističke
paradigme i okretanje prema formalnom i semiotičkom pristupu, kao i uspostavljanje
holističkog stava, kroz humanizaciju životnog okruženja i povratak nepromenjivim
arhetipskim i univerzalnim vrednostima. U radu se razmatraju različiti aspekti razumevanja
strukturalizma u arhitekturi, kao i kriterijumi po kojima su postavljene teorijske odrednice
strukturalizma u arhitekturi i njihova veza sa opštim idejama strukturalističkog načina
mišljenja. U tom kontekstu u radu se analiziraju ideje i stavovi razvijeni u okviru
urbanističkih istraživanja grupe Team X, preko kojih je izvršena kritika funkcionalističkog
pristupa u dotada dominantnim idejama CIAM-a i preko kojih su implementirane osnove
strukturalističke teorije u arhitekturi.
PB  - Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu
C3  - Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“
T1  - Teorijsko-metodološke osnove strukturalizma u arhitekturi
EP  - 126
SP  - 119
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2825
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica",
year = "2014",
abstract = "Tokom 1950-ih godina osnove strukturalne lingvistike, koje su između dva svetska
rata bile koncipirane u okviru evropskih avangardnih lingvističkih krugova, postaju
teorijsko-metodološki okvir za različita društvena i humanistička istraživanja. Kroz filozofske
pristupe strukturalne antropologije i sociologije, kao i kroz metodološka dostignuća u
lingvistici, kibernetici i semiotici, strukturalizam je u tom periodu ostvario uticaj na promenu
umetničkih praksi, posebno kada je reč o arhitektonskom stvaralaštvu. Razvoj novih
kreativnih pristupa u arhitekturi imao je za cilj odbacivanje dotadašnje funkcionalističke
paradigme i okretanje prema formalnom i semiotičkom pristupu, kao i uspostavljanje
holističkog stava, kroz humanizaciju životnog okruženja i povratak nepromenjivim
arhetipskim i univerzalnim vrednostima. U radu se razmatraju različiti aspekti razumevanja
strukturalizma u arhitekturi, kao i kriterijumi po kojima su postavljene teorijske odrednice
strukturalizma u arhitekturi i njihova veza sa opštim idejama strukturalističkog načina
mišljenja. U tom kontekstu u radu se analiziraju ideje i stavovi razvijeni u okviru
urbanističkih istraživanja grupe Team X, preko kojih je izvršena kritika funkcionalističkog
pristupa u dotada dominantnim idejama CIAM-a i preko kojih su implementirane osnove
strukturalističke teorije u arhitekturi.",
publisher = "Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu",
journal = "Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“",
title = "Teorijsko-metodološke osnove strukturalizma u arhitekturi",
pages = "126-119",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2825"
}

Stojiljković, D.. (2014). Teorijsko-metodološke osnove strukturalizma u arhitekturi. in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu., 119-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2825

Stojiljković D. Teorijsko-metodološke osnove strukturalizma u arhitekturi. in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“. 2014;:119-126.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2825 .

Stojiljković, Danica, "Teorijsko-metodološke osnove strukturalizma u arhitekturi" in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“ (2014):119-126,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2825 .

TY  - JOUR
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Eraković, Ivana
AU  - Korolija, Jasminka
PY  - 2013
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2814
AB  - Теоријска разматрања и емпиријска истраживања указују да је средина за учење/наставу важан фактор за реализацију наставе високог квалитета. Параметри за уређење средине за учење/наставу хемије у Републици Србији стандардизовани су 1990. године и објављени у Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу. У овом раду сумирани су резултати  истраживања из 2013. године, чији је циљ сагледавање услова реализације наставе хемије у београдским основним школама са аспекта просторних капацитета и опреме. У раду се  износе подаци о простору и опреми за наставу хемије у 35 основних београдских школа, одабраних случајним узорковањем од укупно 120 школа са уже територијe града. Релевантни подаци су прикупљени анкетом о школи (година оснивања и изградње, време реновирања, просечан број ученика и одељења) и листом за праћење опремљености за наставу хемије (демонстрациони сто, дигестор, енергетски блок, вентилациони систем, аудио-видео технологија, опрема за безбедност, и сл.). Закључено је да се средине за учење/наставу хемије значајно разликују по школама, при чему ниједна не испуњава све прописане норме. У раду се предлаже и осавремењивање постојећег Правилника по питању опреме, али и структуре, броја и површине просторија, према нормама које постоје у свету. Адекватни простор и опрема су једни од услова за реализацију разноврсних наставних метода и облика рада у настави/учењу хемије.
PB  - Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije
T2  - Pedagogija
T1  - Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama
EP  - 629
IS  - 4
SP  - 619
VL  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814
ER  - 

@article{
author = "Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Eraković, Ivana and Korolija, Jasminka",
year = "2013",
abstract = "Теоријска разматрања и емпиријска истраживања указују да је средина за учење/наставу важан фактор за реализацију наставе високог квалитета. Параметри за уређење средине за учење/наставу хемије у Републици Србији стандардизовани су 1990. године и објављени у Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу. У овом раду сумирани су резултати  истраживања из 2013. године, чији је циљ сагледавање услова реализације наставе хемије у београдским основним школама са аспекта просторних капацитета и опреме. У раду се  износе подаци о простору и опреми за наставу хемије у 35 основних београдских школа, одабраних случајним узорковањем од укупно 120 школа са уже територијe града. Релевантни подаци су прикупљени анкетом о школи (година оснивања и изградње, време реновирања, просечан број ученика и одељења) и листом за праћење опремљености за наставу хемије (демонстрациони сто, дигестор, енергетски блок, вентилациони систем, аудио-видео технологија, опрема за безбедност, и сл.). Закључено је да се средине за учење/наставу хемије значајно разликују по школама, при чему ниједна не испуњава све прописане норме. У раду се предлаже и осавремењивање постојећег Правилника по питању опреме, али и структуре, броја и површине просторија, према нормама које постоје у свету. Адекватни простор и опрема су једни од услова за реализацију разноврсних наставних метода и облика рада у настави/учењу хемије.",
publisher = "Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije",
journal = "Pedagogija",
title = "Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama",
pages = "629-619",
number = "4",
volume = "68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814"
}

Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z., Eraković, I.,& Korolija, J.. (2013). Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama. in Pedagogija
Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije., 68(4), 619-629.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814

Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Eraković I, Korolija J. Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama. in Pedagogija. 2013;68(4):619-629.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814 .

Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Eraković, Ivana, Korolija, Jasminka, "Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama" in Pedagogija, 68, no. 4 (2013):619-629,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2013
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2807
AB  - Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.
PB  - Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija
C3  - Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
T1  - Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa
EP  - 18
SP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2013",
abstract = "Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.",
publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija",
journal = "Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština",
title = "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa",
pages = "18-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807"
}

Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2013). Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija., 16-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807

Stojiljković D, Đorđević Z. Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština. 2013;:16-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .

Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa" in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština (2013):16-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .

Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2013). Лабораторија великана - наслеђе српске хемије. in Лабораторија великана - наслеђе српске хемије
Београд : Хемијски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2856

Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z. Лабораторија великана - наслеђе српске хемије. in Лабораторија великана - наслеђе српске хемије. 2013;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2856 .

Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Лабораторија великана - наслеђе српске хемије" in Лабораторија великана - наслеђе српске хемије (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2856 .