@conference{
author = "Korolija, Jasminka and Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2014",
abstract = "Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада Заједници техничких музеја Србије.
У циљу обележавања 160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе.
Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“, „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“?
Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања).",
publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija",
journal = "Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština",
title = "Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije",
pages = "66-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777"
}
