Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. годи...не у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.
Кључне речи:
научна баштина, образовна и културна пракса, јавни простор, наслеђе српске хемије, Музеј хемијеИзвор:
Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština, 2013, 16-18Издавач:
- Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija
Финансирање / пројекти:
- Теорија и пракса науке у друштву: мултидисциплинарне, образовне и међугенерацијске перспективе (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179048)
Институција/група
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - CONF AU - Stojiljković, Danica AU - Đorđević, Zorana PY - 2013 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2807 AB - Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната. PB - Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija C3 - Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština T1 - Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa EP - 18 SP - 16 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 ER -
@conference{ author = "Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana", year = "2013", abstract = "Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.", publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija", journal = "Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština", title = "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa", pages = "18-16", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807" }
Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2013). Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija., 16-18. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807
Stojiljković D, Đorđević Z. Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština. 2013;:16-18. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .
Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa" in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština (2013):16-18, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .