TY  - CHAP
AU  - Šulc, Ivan
AU  - Morado, Sofia
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Gasparovic, Slaven
AU  - Radović, Vesela
AU  - Keranova, Dilyana
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2864
AB  - This chapter investigates the role of Environmental Citizenship within the twenty-first-century societal issues of human activities – urban development, transport systems, tourism, and cultural heritage. The first part of the chapter analyses the relationship between Environmental Citizenship, urban development, and cultural landscapes. Cities are home to the majority of the world’s population and are responsible for most of the resource consumption and waste production, which places them in the focus of Environmental Citizenship discourses. The issues of urbanisation and Environmental Citizenship are followed by issues of sustainable transport that, among others, have a goal of reducing transport disadvantage of marginalized social groups. Cultural heritage is identified as a new fourth pillar of sustainable development (along with environment, economy and society), and its role in Environmental Citizenship is explored. Sustainable tourism is reviewed using new approaches that have adopted elements of Environmental Citizenship and were introduced as a reaction to unsustainable mass tourism. Finally, the chapter presents certain practices of Environmental Citizenship within the investigated fields of expertise that could be promoted and implemented elsewhere.
PB  - Springer Nature Switzerland A.G.
T2  - Conceptualizing Environmental Citizenship for 21st Century Education
T1  - Societal Issues and Environmental Citizenship
EP  - 66
IS  - 4
SP  - 49
VL  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2864
ER  - 

@inbook{
author = "Šulc, Ivan and Morado, Sofia and Đorđević, Zorana and Gasparovic, Slaven and Radović, Vesela and Keranova, Dilyana",
year = "2020",
abstract = "This chapter investigates the role of Environmental Citizenship within the twenty-first-century societal issues of human activities – urban development, transport systems, tourism, and cultural heritage. The first part of the chapter analyses the relationship between Environmental Citizenship, urban development, and cultural landscapes. Cities are home to the majority of the world’s population and are responsible for most of the resource consumption and waste production, which places them in the focus of Environmental Citizenship discourses. The issues of urbanisation and Environmental Citizenship are followed by issues of sustainable transport that, among others, have a goal of reducing transport disadvantage of marginalized social groups. Cultural heritage is identified as a new fourth pillar of sustainable development (along with environment, economy and society), and its role in Environmental Citizenship is explored. Sustainable tourism is reviewed using new approaches that have adopted elements of Environmental Citizenship and were introduced as a reaction to unsustainable mass tourism. Finally, the chapter presents certain practices of Environmental Citizenship within the investigated fields of expertise that could be promoted and implemented elsewhere.",
publisher = "Springer Nature Switzerland A.G.",
journal = "Conceptualizing Environmental Citizenship for 21st Century Education",
booktitle = "Societal Issues and Environmental Citizenship",
pages = "66-49",
number = "4",
volume = "4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2864"
}

Šulc, I., Morado, S., Đorđević, Z., Gasparovic, S., Radović, V.,& Keranova, D.. (2020). Societal Issues and Environmental Citizenship. in Conceptualizing Environmental Citizenship for 21st Century Education
Springer Nature Switzerland A.G.., 4(4), 49-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2864

Šulc I, Morado S, Đorđević Z, Gasparovic S, Radović V, Keranova D. Societal Issues and Environmental Citizenship. in Conceptualizing Environmental Citizenship for 21st Century Education. 2020;4(4):49-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2864 .

Šulc, Ivan, Morado, Sofia, Đorđević, Zorana, Gasparovic, Slaven, Radović, Vesela, Keranova, Dilyana, "Societal Issues and Environmental Citizenship" in Conceptualizing Environmental Citizenship for 21st Century Education, 4, no. 4 (2020):49-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2864 .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Novković, Dragan
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1255
AB  - The overall experience of religious practice is significantly affected by the acoustical properties of temples. Divine service is the most important act in the Orthodox Church, which equally demands intelligibility of speech for preaching and as well as adequate acoustics for Byzantine chanting as a form of a song-prayer. In order to better understand and contribute to unlocking the role of sound in these historical sacral spaces, this paper explores the acoustics of two well-preserved Orthodox churches, from Ljubostinja and Naupara monastery, built in the last building period of medieval Serbia (1371-1459). These represent two types of the Morava architectural style - triconch combined with a developed and compressed inscribed cross, respectively. Using EASERA software, we measured the impulse response for two sound source positions - in the altar and in the southern chanting apse, as the main points from which the Orthodox service is carried out. Thus obtained acoustic parameters (RT, EDT, C50 and STI) were further analysed, pointing out the differences in experiencing sound between naos and narthex, as well as how the position of the sound source influenced the experience of sound. Finally, we compared the results with previous archaeoacoustic research of the churches from the same building period.
PB  - De Gruyter Poland Sp Z O O, Warsaw
T2  - Open Archaeology
T1  - Archaeoacoustic Research of Ljubostinja and Naupara Medieval Monastic Churches
EP  - 283
IS  - 1
SP  - 274
VL  - 5
DO  - 10.1515/opar-2019-0018
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Zorana and Novković, Dragan",
year = "2019",
abstract = "The overall experience of religious practice is significantly affected by the acoustical properties of temples. Divine service is the most important act in the Orthodox Church, which equally demands intelligibility of speech for preaching and as well as adequate acoustics for Byzantine chanting as a form of a song-prayer. In order to better understand and contribute to unlocking the role of sound in these historical sacral spaces, this paper explores the acoustics of two well-preserved Orthodox churches, from Ljubostinja and Naupara monastery, built in the last building period of medieval Serbia (1371-1459). These represent two types of the Morava architectural style - triconch combined with a developed and compressed inscribed cross, respectively. Using EASERA software, we measured the impulse response for two sound source positions - in the altar and in the southern chanting apse, as the main points from which the Orthodox service is carried out. Thus obtained acoustic parameters (RT, EDT, C50 and STI) were further analysed, pointing out the differences in experiencing sound between naos and narthex, as well as how the position of the sound source influenced the experience of sound. Finally, we compared the results with previous archaeoacoustic research of the churches from the same building period.",
publisher = "De Gruyter Poland Sp Z O O, Warsaw",
journal = "Open Archaeology",
title = "Archaeoacoustic Research of Ljubostinja and Naupara Medieval Monastic Churches",
pages = "283-274",
number = "1",
volume = "5",
doi = "10.1515/opar-2019-0018"
}

Đorđević, Z.,& Novković, D.. (2019). Archaeoacoustic Research of Ljubostinja and Naupara Medieval Monastic Churches. in Open Archaeology
De Gruyter Poland Sp Z O O, Warsaw., 5(1), 274-283.
https://doi.org/10.1515/opar-2019-0018

Đorđević Z, Novković D. Archaeoacoustic Research of Ljubostinja and Naupara Medieval Monastic Churches. in Open Archaeology. 2019;5(1):274-283.
doi:10.1515/opar-2019-0018 .

Đorđević, Zorana, Novković, Dragan, "Archaeoacoustic Research of Ljubostinja and Naupara Medieval Monastic Churches" in Open Archaeology, 5, no. 1 (2019):274-283,
https://doi.org/10.1515/opar-2019-0018 . .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Novković, Dragan
AU  - Andric, Uros
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1221
AB  - The acoustic analysis provides additional information on building tradition and related indoor practice that includes sound, thus deepening our understanding of architectural heritage. In this paper, the sound field of the Orthodox medieval church Lazarica (Kruevac city, Serbia) is examined. Lazarica is a representative of Morava architectural style, developed in the final period of the Serbian medieval state, when also the chanting art thrived, proving the importance of the aural environment in Serbian churches. The church plan is a combination of a traditional inscribed cross and a triconch. After the in situ measurement of acoustic impulse response using EASERA software, we built a computer model in the acoustic simulation software EASE and calibrated it accordingly. Following the parameters (reverberation time (T-30), early decay time (EDT) and speech transmission index (STI)), we examined the acoustic effect of the space occupancy, central dome and the iconostasis. In all the cases, no significant deviation between T-30 and EDT parameter was observed, which indicates uniform sound energy decay. Closing the dome with a flat ceiling did not show any significant impact on T-30, but it lowered speech intelligibility. The height of iconostasis showed no significant influence on the acoustics of Lazarica church.
PB  - MDPI, Basel
T2  - Acoustics
T1  - Archaeoacoustic Examination of Lazarica Church
EP  - 438
IS  - 2
SP  - 423
VL  - 1
DO  - 10.3390/acoustics1020024
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Zorana and Novković, Dragan and Andric, Uros",
year = "2019",
abstract = "The acoustic analysis provides additional information on building tradition and related indoor practice that includes sound, thus deepening our understanding of architectural heritage. In this paper, the sound field of the Orthodox medieval church Lazarica (Kruevac city, Serbia) is examined. Lazarica is a representative of Morava architectural style, developed in the final period of the Serbian medieval state, when also the chanting art thrived, proving the importance of the aural environment in Serbian churches. The church plan is a combination of a traditional inscribed cross and a triconch. After the in situ measurement of acoustic impulse response using EASERA software, we built a computer model in the acoustic simulation software EASE and calibrated it accordingly. Following the parameters (reverberation time (T-30), early decay time (EDT) and speech transmission index (STI)), we examined the acoustic effect of the space occupancy, central dome and the iconostasis. In all the cases, no significant deviation between T-30 and EDT parameter was observed, which indicates uniform sound energy decay. Closing the dome with a flat ceiling did not show any significant impact on T-30, but it lowered speech intelligibility. The height of iconostasis showed no significant influence on the acoustics of Lazarica church.",
publisher = "MDPI, Basel",
journal = "Acoustics",
title = "Archaeoacoustic Examination of Lazarica Church",
pages = "438-423",
number = "2",
volume = "1",
doi = "10.3390/acoustics1020024"
}

Đorđević, Z., Novković, D.,& Andric, U.. (2019). Archaeoacoustic Examination of Lazarica Church. in Acoustics
MDPI, Basel., 1(2), 423-438.
https://doi.org/10.3390/acoustics1020024

Đorđević Z, Novković D, Andric U. Archaeoacoustic Examination of Lazarica Church. in Acoustics. 2019;1(2):423-438.
doi:10.3390/acoustics1020024 .

Đorđević, Zorana, Novković, Dragan, Andric, Uros, "Archaeoacoustic Examination of Lazarica Church" in Acoustics, 1, no. 2 (2019):423-438,
https://doi.org/10.3390/acoustics1020024 . .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Radović, Vesela
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2704
AB  - Pojam održivog razvoja u savremenom svetu eksploatiše se kao osnovni koncept opstanka
civilizacije kakvu poznajemo. Shodno tome, tema bezbednosti i sigurnosti urbane sredine,
kao ljudske potrebe za psihološkim blagostanjem, predstavlja važan segment kvaliteta urbanog života. Inicijative za urbanu bezbednost sastavni su deo aktuelnih tema globalizacije i
integracije prostora, kao i pitanja koja se odnose na održivi razvoj, ograničenost i neefikasnost korišćenja prirodnih resursa i neadekvatne svesti o rizicima koje nose globalne klimatske promene. Akcioni plan Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine posebno je
označio potrebu za aktivnostima koje savremene gradove čine održivijim (European Action
Programme to 2020).
Urbanizacija je oduvek sa sobom nosila rizike, koji su i danas prisutni na gotovo identičan
način. Na primer, kvalitet vazduha zabrinjavao je stanovnike Londona u XVI veku na isti
način kao i današnje stanovnike Beograda u kojem su kompetentne agencije kvalitet vazduha klasifikovale u najlošiju kategoriju na osnovu usvojenih regulatornih dokumenata.
Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu relativno lako i
brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. U takvim situacijama se postavlja pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Iako je
prepoznata nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština i njihove primene u
realnim okolnostima. Ključno pitanje je na koji način se u aktuelnom trenutku u izradi planskih dokumenata uključuje rizik od različitih opasnosti koje prete održivosti urbanog sistema. Takvi rizici su mnogobrojni i različiti počev od epidemija, požara, različtih oblika dru-
štvenih sukoba, i drugih. U analizama urbanih sredina važno je posebno razmotriti elemente
koji definišu urbanu sredinu (ulice, prolaze, zgrade, parkove, javne površine), kao i njihove
tehničke elemente (transportni sistemi, osvetljenje, sistemi oglašavanja, kontrola pristupa,
elemente prostorne orijentacije).
Rad je kreiran u cilju analize uticaja bezbednosnih faktora na urbani razvoj Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja. Urbanističke koncepcije razvijane u socijalistič-
kom periodu bile su u značajnoj meri kompatibilne sa principima održivog razvojaURBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ 325
(Sustainability and Socialism: Socio-ecological ideas in urbanization of New Belgrade,
2016), dok poslednje dve decenije tranzicionog perioda karakteriše haotičnost i po mnogim
aspektima zabrinjavajuća urbana bezbednost, koja negativno utiče na blagostanje društva u
celini. Jedan od uočenih rizika za održivi razvoj Beograda tokom 1990-ih i 2000-ih godina
bila je nekontrolisana i bespravna gradnja, čije su posledice dugoročne. Institucije sistema
osetile su se kao nemoćne, a široko eksploatisan pojam „političke volje“ predstavljao je
opravdanje za nepostojanje adekvatnog rešenja kojim bi se sprečila bespravna gradnja.
Nažalost, ni aktuelna normativnopravna regulativa nije implementirana u praksi, tako da
su nastavljeni zloupotreba javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje
i narušavanje kvaliteta života građana. Mnogobrojne izveštaje međunarodnih institucija i
organizacija koji ukazuju na neodrživost takvih aktivnosti – donosioci odluka ne prihvataju sa adekvatnom pažnjom (The Global Risks Report 2016, WHO Collaborating Centre
for Research on the Epidemiology of Disasters – CRED). Iz tog razloga, dešava se da su
gubici u određenim vanrednim situacijama katastrofalni, uprkos činjenici da se u naučnoj
i široj javnosti nikada nije više pisalo i govorilo o bezbednosti, niti postojalo toliko visokoškolskih ustanova, instituta, kao i nevladinih i drugih organizacija koji se njome bave.
Gotovo da se može zaključiti da je rast aktuelnosti pojma bezbednosti u naučnoj i široj javnosti obrnuto proporcionalan implementaciji osnovnih principa održivog razvoja u društvu
u kojem živimo. Naučna i stručna javnost ostaje na marginama dešavanja, a urbani razvoj
Beograda poslednje decenije karakteriše prodor privatnih investicija, neoliberalnog tržišta,
formiranja novih urbanih zona na periferijama grada, komercijalizacija centra i urbana
džentrifikacija pojedinih zona. Ovakav način donošenja odluka nužno vodi do naprezanja
sistema do krajnjih granica.
Kroz istoriju su brojni slučajevi razaranja čitavih gradova u katastrofama. U svakom od
primera može se zapaziti manji ili veći uticaj faktora nepoštovanja određenih urbanistič-
kih propisa neophodnih za bezbednost stanovnika grada (od požara u Londonu 1666. godine, zemljotresa u Kobeu 1995. godine, uragana Katrine u Nju Orleansu nakon 2005, do
nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine). Takođe treba imati u vidu i poplave koje
su 2014. godine uništile Obrenovac, čija obnova još traje. Rad zastupa stav da je racionalno delovanje moguće ostvariti isključivo kroz razumevanje smisla pojave, procesa i
stanja u istoriji urbanizacije grada koji utiče na ljudsku, a samim tim i nacionalnu
bezbednost.
Stoga je sa aspekta bezbednosti razmotreno nekoliko ključnih tačaka iz istorije urbanog razvoja Beograda, kako bi se sagledale složene relacije između izgrađene sredine i moguće podesnije implementacije koncepta održivog razvoja, kao osnove budućeg opstanka. U ovim
aktivnostima nužno je inicirati ulogu nauke i struke radi postizanja opšteg društvenog konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju (Annual Report of the Government Chief Scientific Advisers 2014). Pri tome je važno naglasiti da je nužno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako
nešto uraditi“, dok je istovremeno potrebno imati na umu i sve moguće prepreke u relizaciji
odluke i njenim (kratkoročnim ili dugoročnim) posledicama na budući razvoj.
Dakle, rad otvara pitanje bezbednosnih faktora i pretnji održivom urbanom razvoju Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja, i to na primeru opštine Novi Beograd i
opštine Grocka. Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu326 URBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ
relativno lako i brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. Tada iskrsava pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Ujedno,
bezbednost i sigurnost urbane sredine predstavljaju sastavni deo aktuelnih tema globalizacije, integracije prostora i održivog razvoja. Iako je zapažena nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština, i njihove primene u realnim okolnostima. S tog stanovišta, mo-
žemo sagledati razlike između planski projektovanih celina i nelegalnih, spontano nastalih
naselja u Beogradu. U poslednje dve decenije urbani prostor Novog Beograda postao je u
procesu savremene reurbanizacije složeniji i integrativniji, čime se dokazala održivost otvorenog plana funkcionalnog grada koji se može adekvatno nositi sa promenjivim zahtevima
razvoja. Nasuprot tome, u periodu kada se planski razvija opština Novi Beograd, eskalirala
je nekontrolisana i bespravna gradnja na drugom kraju Beograda, u opštini Grocka, posebno u naselju Kaluđerica (1967–1986). Tokom poslednjih decenija bespravna gradnja je
identifikovana kao rizik za održivi razvoj Beograda, a njene dugoročne posledice odrazile
su se i na blagostanje društva u celini. Institucije sistema videle su se kao nemoćne, a
usvojeni zakonski akti nisu implementirana u praksi, tako da je nastavljena zloupotreba
javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje i narušavanje kvaliteta života građana. Iz tog razloga, u radu se zastupa stav da je radi postizanja opšteg društvenog
konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju grada važno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako ne-
što uraditi“ i da je neophodno inicirati ulogu nauke i struke.
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti
C3  - Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“
T1  - Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda
EP  - 337
SP  - 324
DO  - 10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica and Radović, Vesela and Đorđević, Zorana",
year = "2018",
abstract = "Pojam održivog razvoja u savremenom svetu eksploatiše se kao osnovni koncept opstanka
civilizacije kakvu poznajemo. Shodno tome, tema bezbednosti i sigurnosti urbane sredine,
kao ljudske potrebe za psihološkim blagostanjem, predstavlja važan segment kvaliteta urbanog života. Inicijative za urbanu bezbednost sastavni su deo aktuelnih tema globalizacije i
integracije prostora, kao i pitanja koja se odnose na održivi razvoj, ograničenost i neefikasnost korišćenja prirodnih resursa i neadekvatne svesti o rizicima koje nose globalne klimatske promene. Akcioni plan Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine posebno je
označio potrebu za aktivnostima koje savremene gradove čine održivijim (European Action
Programme to 2020).
Urbanizacija je oduvek sa sobom nosila rizike, koji su i danas prisutni na gotovo identičan
način. Na primer, kvalitet vazduha zabrinjavao je stanovnike Londona u XVI veku na isti
način kao i današnje stanovnike Beograda u kojem su kompetentne agencije kvalitet vazduha klasifikovale u najlošiju kategoriju na osnovu usvojenih regulatornih dokumenata.
Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu relativno lako i
brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. U takvim situacijama se postavlja pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Iako je
prepoznata nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština i njihove primene u
realnim okolnostima. Ključno pitanje je na koji način se u aktuelnom trenutku u izradi planskih dokumenata uključuje rizik od različitih opasnosti koje prete održivosti urbanog sistema. Takvi rizici su mnogobrojni i različiti počev od epidemija, požara, različtih oblika dru-
štvenih sukoba, i drugih. U analizama urbanih sredina važno je posebno razmotriti elemente
koji definišu urbanu sredinu (ulice, prolaze, zgrade, parkove, javne površine), kao i njihove
tehničke elemente (transportni sistemi, osvetljenje, sistemi oglašavanja, kontrola pristupa,
elemente prostorne orijentacije).
Rad je kreiran u cilju analize uticaja bezbednosnih faktora na urbani razvoj Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja. Urbanističke koncepcije razvijane u socijalistič-
kom periodu bile su u značajnoj meri kompatibilne sa principima održivog razvojaURBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ 325
(Sustainability and Socialism: Socio-ecological ideas in urbanization of New Belgrade,
2016), dok poslednje dve decenije tranzicionog perioda karakteriše haotičnost i po mnogim
aspektima zabrinjavajuća urbana bezbednost, koja negativno utiče na blagostanje društva u
celini. Jedan od uočenih rizika za održivi razvoj Beograda tokom 1990-ih i 2000-ih godina
bila je nekontrolisana i bespravna gradnja, čije su posledice dugoročne. Institucije sistema
osetile su se kao nemoćne, a široko eksploatisan pojam „političke volje“ predstavljao je
opravdanje za nepostojanje adekvatnog rešenja kojim bi se sprečila bespravna gradnja.
Nažalost, ni aktuelna normativnopravna regulativa nije implementirana u praksi, tako da
su nastavljeni zloupotreba javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje
i narušavanje kvaliteta života građana. Mnogobrojne izveštaje međunarodnih institucija i
organizacija koji ukazuju na neodrživost takvih aktivnosti – donosioci odluka ne prihvataju sa adekvatnom pažnjom (The Global Risks Report 2016, WHO Collaborating Centre
for Research on the Epidemiology of Disasters – CRED). Iz tog razloga, dešava se da su
gubici u određenim vanrednim situacijama katastrofalni, uprkos činjenici da se u naučnoj
i široj javnosti nikada nije više pisalo i govorilo o bezbednosti, niti postojalo toliko visokoškolskih ustanova, instituta, kao i nevladinih i drugih organizacija koji se njome bave.
Gotovo da se može zaključiti da je rast aktuelnosti pojma bezbednosti u naučnoj i široj javnosti obrnuto proporcionalan implementaciji osnovnih principa održivog razvoja u društvu
u kojem živimo. Naučna i stručna javnost ostaje na marginama dešavanja, a urbani razvoj
Beograda poslednje decenije karakteriše prodor privatnih investicija, neoliberalnog tržišta,
formiranja novih urbanih zona na periferijama grada, komercijalizacija centra i urbana
džentrifikacija pojedinih zona. Ovakav način donošenja odluka nužno vodi do naprezanja
sistema do krajnjih granica.
Kroz istoriju su brojni slučajevi razaranja čitavih gradova u katastrofama. U svakom od
primera može se zapaziti manji ili veći uticaj faktora nepoštovanja određenih urbanistič-
kih propisa neophodnih za bezbednost stanovnika grada (od požara u Londonu 1666. godine, zemljotresa u Kobeu 1995. godine, uragana Katrine u Nju Orleansu nakon 2005, do
nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine). Takođe treba imati u vidu i poplave koje
su 2014. godine uništile Obrenovac, čija obnova još traje. Rad zastupa stav da je racionalno delovanje moguće ostvariti isključivo kroz razumevanje smisla pojave, procesa i
stanja u istoriji urbanizacije grada koji utiče na ljudsku, a samim tim i nacionalnu
bezbednost.
Stoga je sa aspekta bezbednosti razmotreno nekoliko ključnih tačaka iz istorije urbanog razvoja Beograda, kako bi se sagledale složene relacije između izgrađene sredine i moguće podesnije implementacije koncepta održivog razvoja, kao osnove budućeg opstanka. U ovim
aktivnostima nužno je inicirati ulogu nauke i struke radi postizanja opšteg društvenog konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju (Annual Report of the Government Chief Scientific Advisers 2014). Pri tome je važno naglasiti da je nužno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako
nešto uraditi“, dok je istovremeno potrebno imati na umu i sve moguće prepreke u relizaciji
odluke i njenim (kratkoročnim ili dugoročnim) posledicama na budući razvoj.
Dakle, rad otvara pitanje bezbednosnih faktora i pretnji održivom urbanom razvoju Beograda u različitim periodima njegovog rasta i razvoja, i to na primeru opštine Novi Beograd i
opštine Grocka. Veliki gradovi su složeni sistemi čiji pojedinačni delovi (podsistemi) mogu326 URBANA BEZBEDNOST I URBANI RAZVOJ
relativno lako i brzo postati uzrok sistemske neravnoteže. Tada iskrsava pitanje stepena
bezbednosti kao jedne od ključnih komponenti kvaliteta života i životnog prostora. Ujedno,
bezbednost i sigurnost urbane sredine predstavljaju sastavni deo aktuelnih tema globalizacije, integracije prostora i održivog razvoja. Iako je zapažena nužnost da bezbednosna politika bude inkorporirana u svaki deo procesa prostornog planiranja, beleži se značajan raskorak između znanja i veština, i njihove primene u realnim okolnostima. S tog stanovišta, mo-
žemo sagledati razlike između planski projektovanih celina i nelegalnih, spontano nastalih
naselja u Beogradu. U poslednje dve decenije urbani prostor Novog Beograda postao je u
procesu savremene reurbanizacije složeniji i integrativniji, čime se dokazala održivost otvorenog plana funkcionalnog grada koji se može adekvatno nositi sa promenjivim zahtevima
razvoja. Nasuprot tome, u periodu kada se planski razvija opština Novi Beograd, eskalirala
je nekontrolisana i bespravna gradnja na drugom kraju Beograda, u opštini Grocka, posebno u naselju Kaluđerica (1967–1986). Tokom poslednjih decenija bespravna gradnja je
identifikovana kao rizik za održivi razvoj Beograda, a njene dugoročne posledice odrazile
su se i na blagostanje društva u celini. Institucije sistema videle su se kao nemoćne, a
usvojeni zakonski akti nisu implementirana u praksi, tako da je nastavljena zloupotreba
javnih prostora, nepoštovanje bezbednosnih normativa gradnje i narušavanje kvaliteta života građana. Iz tog razloga, u radu se zastupa stav da je radi postizanja opšteg društvenog
konsenzusa o bezbednosnim rizicima i pretnjama održivom razvoju grada važno da donosioci odluka imaju na umu da je planiranje neizostavan deo procesa odluke „zašto i kako ne-
što uraditi“ i da je neophodno inicirati ulogu nauke i struke.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti",
journal = "Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“",
title = "Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda",
pages = "337-324",
doi = "10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21"
}

Stojiljković, D., Radović, V.,& Đorđević, Z.. (2018). Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda. in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“
Univerzitet u Beogradu - Fakultet bezbednosti., 324-337.
https://doi.org/10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21

Stojiljković D, Radović V, Đorđević Z. Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda. in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“. 2018;:324-337.
doi:10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21 .

Stojiljković, Danica, Radović, Vesela, Đorđević, Zorana, "Znati više a ostvarivati manje: bezbednost kao aspekt održivog urbanog razvoja Beograda" in Prva naučna konferencija „Urbana bezbednost i urbani razvoj“ (2018):324-337,
https://doi.org/10.18485/fb_ubur.2018.1.ch21 . .

TY  - JOUR
AU  - Mitrović, Minja
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1137
AB  - In this paper, we present Milan ZlokoviAc's theorisation of reciprocal concatenation and its application in his architectural design. For two decades architect Milan ZlokoviAc (1898-1965), one of the founders of Modern Movement in Yugoslavia, studied what he called "the science of proportions". His findings have not received the attention they deserve. Here we analyse his research on proportional method of reciprocal concatenation through the ancient concept of analogy, the correlation among proportional systems, an ideal set of preferential numbers and the use of proportional dividers. Based on his theoretical views, we examined proportions in two of his buildings: the Elementary School in Jagodina (1937-1940) and the Teacher Training School in Prizren (1960). Finally, we show that ZlokoviAc combined reciprocal concatenation with various proportional systems, proving it to be a valuable tool for contemporary architectural design.
PB  - Kim Williams Books, Torino
T2  - Nexus Network Journal
T1  - ZlokoviAc's Understandings of Reciprocal Concatenation
EP  - 213
EP  - architect Milan Zlokovic / method of reciprocal concatenation through the ancient concept of analogy
IS  - 1
SP  - 187
VL  - 20
DO  - 10.1007/s00004-017-0366-4
ER  - 

@article{
author = "Mitrović, Minja and Đorđević, Zorana",
year = "2018",
abstract = "In this paper, we present Milan ZlokoviAc's theorisation of reciprocal concatenation and its application in his architectural design. For two decades architect Milan ZlokoviAc (1898-1965), one of the founders of Modern Movement in Yugoslavia, studied what he called "the science of proportions". His findings have not received the attention they deserve. Here we analyse his research on proportional method of reciprocal concatenation through the ancient concept of analogy, the correlation among proportional systems, an ideal set of preferential numbers and the use of proportional dividers. Based on his theoretical views, we examined proportions in two of his buildings: the Elementary School in Jagodina (1937-1940) and the Teacher Training School in Prizren (1960). Finally, we show that ZlokoviAc combined reciprocal concatenation with various proportional systems, proving it to be a valuable tool for contemporary architectural design.",
publisher = "Kim Williams Books, Torino",
journal = "Nexus Network Journal",
title = "ZlokoviAc's Understandings of Reciprocal Concatenation",
pages = "213-architect Milan Zlokovic / method of reciprocal concatenation through the ancient concept of analogy-187",
number = "1",
volume = "20",
doi = "10.1007/s00004-017-0366-4"
}

Mitrović, M.,& Đorđević, Z.. (2018). ZlokoviAc's Understandings of Reciprocal Concatenation. in Nexus Network Journal
Kim Williams Books, Torino., 20(1), 187-213.
https://doi.org/10.1007/s00004-017-0366-4

Mitrović M, Đorđević Z. ZlokoviAc's Understandings of Reciprocal Concatenation. in Nexus Network Journal. 2018;20(1):187-213.
doi:10.1007/s00004-017-0366-4 .

Mitrović, Minja, Đorđević, Zorana, "ZlokoviAc's Understandings of Reciprocal Concatenation" in Nexus Network Journal, 20, no. 1 (2018):187-213,
https://doi.org/10.1007/s00004-017-0366-4 . .

TY  - THES
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2016
UR  - http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=4121
UR  - https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/7081
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:13711/bdef:Content/download
UR  - https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:13881/bdef:Izvestaj/download
UR  - http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=48396815
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/12
AB  - Istraživanje zvuka u istoriji arhitekture često je nepravedno zanemareno u senci vizuelnih aspekata graditeljstva. Pored toga što ima suštinski značaj za opažanje okruženja i orjentaciju u prostoru, zvuk je kroz istoriju kulture shvatan i kao veza materijalnog i duhovnog plana, te je zauzimao posebno mesto u sakralnoj arhitekturi, tom najuzvišenijem graditeljskom izrazu koji odslikava kosmološku simboliku ̶ analogiju makrokosmosa i mikrokosmosa. Polazište ovog rada jeste da opšti odnos arhitekture i zvuka ne počiva isključivo na tehničkom znanju, već da je razvijan i u kontekstu duha vremena u kome je graditeljstvo stvarano. Shodno tome, njegovo razmatranje iziskuje multidisciplinarni pristup koji omogućava istraživanje arhitektonskog dela kao slojevite prostorno-vremenske strukture. Sagledavanjem antičke analoške misli duboko utkane u evropsku kulturu i istorije razumevanja zvuka koja je bila od značaja za arhitekturu, sa jedne strane, i arheoakustičkih istraživanja, sa druge strane, u radu je zvuk posmatran dvojako: (1) kao harmonijski zvuk koji je našao svoje mesto u primeni muzičke analogije u graditeljstvu i (2) kao impulsni odziv koji služi za kvantifikovanje pokazatelja zvučnog polja i omogućava međusobno poređenje različitih prostora, te se pretežno koristi u savremenim arheoakustičkim istraživanjima. Ova dva komplementarna pristupa objedinjena su u studiji slučaja u okviru koje je istraživan odnos zvuka i arhitekture u moravskoj stilskoj grupi (kraj XIV – početak XV veka). Cilj ovog istraživanja jeste da ukaže na relevantnost šireg kulturološkog konteksta i ponudi dosad neistraženi ugao u sagledavanju dinamike opšteg odnosa arhitekture i akustike kroz istoriju, kao i da pokaže da graditeljsko nasleđe srednjovekovne Srbije čini osnov za sprovođenje arheoakustičkih istraživanja, uprkos ograničenosti postojeće teorijske i empirijske građe.
AB  - The research of sound in history of architecture is unjustly neglected on behalf of its visual aspects. Besides the signicicance for perception of environment and orientation in space, through the cultural history the sound is comperhended as a connetion between material and spiritual worlds. Therefore, it had a special place in sacral architecture, the most sofisticated expression of building culture that represents the cosmological symbolism (macrocosmos–microcosmos analogy). Statring point of this research is that the general relatedness of architecture and sound does not exlusevely rest on technical knowledge, but it is also developed in context of the spirit of building period. Consequently, the research requires multidisciplinary approach to architectural piece as a complex space-time structure. Due to the antique analogical thinking deeply interweaved with European culture and history of understanding the sound, relevant for the development of architecture, as well as the contemporary archeoacoustic researches, the aspect of sound in this dessertation is considered as (1) harmonic sound which has found its place in the application of musical analogy in architecture, as well as (2) impulse response which provides acoustical parameters – quantifiers that enable the comparison of various spaces’ acoustics. Those two complementary approaches are combined in the case study that research the relatedness of sound and medieval Serbian architecture of moravian style (end of XIV – begining of XV century). The overall goal of this research is to point out the relevance of wide cultural context and offer so far unexplored aspect of historical dynamics between architecture and acoustics. Moreover, it strives to show that architectural heritage of medieval Serbia is the base for archeoacoustical research despite the limitations of the existing theoretical and empirical material.
PB  - Univerzitet u Beogradu, Studije pri univerzitetu
T1  - Principi i istorija odnosa arhitekture i akustike
T1  - Principles and history of the relatedness of architecture and acoustics.
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_7081
ER  - 

@phdthesis{
author = "Đorđević, Zorana",
year = "2016",
abstract = "Istraživanje zvuka u istoriji arhitekture često je nepravedno zanemareno u senci vizuelnih aspekata graditeljstva. Pored toga što ima suštinski značaj za opažanje okruženja i orjentaciju u prostoru, zvuk je kroz istoriju kulture shvatan i kao veza materijalnog i duhovnog plana, te je zauzimao posebno mesto u sakralnoj arhitekturi, tom najuzvišenijem graditeljskom izrazu koji odslikava kosmološku simboliku ̶ analogiju makrokosmosa i mikrokosmosa. Polazište ovog rada jeste da opšti odnos arhitekture i zvuka ne počiva isključivo na tehničkom znanju, već da je razvijan i u kontekstu duha vremena u kome je graditeljstvo stvarano. Shodno tome, njegovo razmatranje iziskuje multidisciplinarni pristup koji omogućava istraživanje arhitektonskog dela kao slojevite prostorno-vremenske strukture. Sagledavanjem antičke analoške misli duboko utkane u evropsku kulturu i istorije razumevanja zvuka koja je bila od značaja za arhitekturu, sa jedne strane, i arheoakustičkih istraživanja, sa druge strane, u radu je zvuk posmatran dvojako: (1) kao harmonijski zvuk koji je našao svoje mesto u primeni muzičke analogije u graditeljstvu i (2) kao impulsni odziv koji služi za kvantifikovanje pokazatelja zvučnog polja i omogućava međusobno poređenje različitih prostora, te se pretežno koristi u savremenim arheoakustičkim istraživanjima. Ova dva komplementarna pristupa objedinjena su u studiji slučaja u okviru koje je istraživan odnos zvuka i arhitekture u moravskoj stilskoj grupi (kraj XIV – početak XV veka). Cilj ovog istraživanja jeste da ukaže na relevantnost šireg kulturološkog konteksta i ponudi dosad neistraženi ugao u sagledavanju dinamike opšteg odnosa arhitekture i akustike kroz istoriju, kao i da pokaže da graditeljsko nasleđe srednjovekovne Srbije čini osnov za sprovođenje arheoakustičkih istraživanja, uprkos ograničenosti postojeće teorijske i empirijske građe., The research of sound in history of architecture is unjustly neglected on behalf of its visual aspects. Besides the signicicance for perception of environment and orientation in space, through the cultural history the sound is comperhended as a connetion between material and spiritual worlds. Therefore, it had a special place in sacral architecture, the most sofisticated expression of building culture that represents the cosmological symbolism (macrocosmos–microcosmos analogy). Statring point of this research is that the general relatedness of architecture and sound does not exlusevely rest on technical knowledge, but it is also developed in context of the spirit of building period. Consequently, the research requires multidisciplinary approach to architectural piece as a complex space-time structure. Due to the antique analogical thinking deeply interweaved with European culture and history of understanding the sound, relevant for the development of architecture, as well as the contemporary archeoacoustic researches, the aspect of sound in this dessertation is considered as (1) harmonic sound which has found its place in the application of musical analogy in architecture, as well as (2) impulse response which provides acoustical parameters – quantifiers that enable the comparison of various spaces’ acoustics. Those two complementary approaches are combined in the case study that research the relatedness of sound and medieval Serbian architecture of moravian style (end of XIV – begining of XV century). The overall goal of this research is to point out the relevance of wide cultural context and offer so far unexplored aspect of historical dynamics between architecture and acoustics. Moreover, it strives to show that architectural heritage of medieval Serbia is the base for archeoacoustical research despite the limitations of the existing theoretical and empirical material.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu, Studije pri univerzitetu",
title = "Principi i istorija odnosa arhitekture i akustike, Principles and history of the relatedness of architecture and acoustics.",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_7081"
}

Đorđević, Z.. (2016). Principi i istorija odnosa arhitekture i akustike. 
Univerzitet u Beogradu, Studije pri univerzitetu..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_7081

Đorđević Z. Principi i istorija odnosa arhitekture i akustike. 2016;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_7081 .

Đorđević, Zorana, "Principi i istorija odnosa arhitekture i akustike" (2016),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_7081 .

TY  - JOUR
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Tošić, Milena
PY  - 2015
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2767
AB  - У недавним публикацијама указано је на неопходност доношења нових норматива материјалних ресурса у домену основношколске наставе хемије, што је у складу са намером просветних власти да се отпочне рад на нормативима за основну школу.  У складу са тим, циљ истраживања је био сагледавање просторних капацитетета, намештаја и опреме (средина за учење/наставу хемије) у новоизграђеним београдским основним школама, како би се на основу тих резултата предложили нови модели средине за учење/наставу хемије у основним школама. У истраживању је учествовало седам школа, које су изграђене у периоду од 2002. до 2012. године. Упоређујући затечено стање са важећим нормативом из 1990. године, закључено је да нису испуњени прописани захтеви по питању површине простора специјализоване учионице и припремне просторије. Опремљеност радног простора демонстрационим столом, енергетским блоковима, рачунарима и пројектором такође није задовољавајућа. У раду је указано да је у односу на садашњи норматив потребно повећати површину простора по ученику, уз смањење броја ученика по одељењу, као и јасније дефинисати потребну опрему и њен просторни распоред. Узимајући у обзир затечено стање, важеће нормативе и педагошко-архитектонске захтеве, у овом раду су изложена три предлога обликовања средине за учење/наставу хемије. Предложена решења отворила су нова питања у пројектовању радног простора и одредила смернице за даља истраживања по питању средине за учење/наставу хемије у односу на савремене педагошке захтеве.
PB  - Forum pedagoga
T2  - Pedagogija
T1  - Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela
EP  - 488
IS  - 4
SP  - 475
VL  - 70
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767
ER  - 

@article{
author = "Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Tošić, Milena",
year = "2015",
abstract = "У недавним публикацијама указано је на неопходност доношења нових норматива материјалних ресурса у домену основношколске наставе хемије, што је у складу са намером просветних власти да се отпочне рад на нормативима за основну школу.  У складу са тим, циљ истраживања је био сагледавање просторних капацитетета, намештаја и опреме (средина за учење/наставу хемије) у новоизграђеним београдским основним школама, како би се на основу тих резултата предложили нови модели средине за учење/наставу хемије у основним школама. У истраживању је учествовало седам школа, које су изграђене у периоду од 2002. до 2012. године. Упоређујући затечено стање са важећим нормативом из 1990. године, закључено је да нису испуњени прописани захтеви по питању површине простора специјализоване учионице и припремне просторије. Опремљеност радног простора демонстрационим столом, енергетским блоковима, рачунарима и пројектором такође није задовољавајућа. У раду је указано да је у односу на садашњи норматив потребно повећати површину простора по ученику, уз смањење броја ученика по одељењу, као и јасније дефинисати потребну опрему и њен просторни распоред. Узимајући у обзир затечено стање, важеће нормативе и педагошко-архитектонске захтеве, у овом раду су изложена три предлога обликовања средине за учење/наставу хемије. Предложена решења отворила су нова питања у пројектовању радног простора и одредила смернице за даља истраживања по питању средине за учење/наставу хемије у односу на савремене педагошке захтеве.",
publisher = "Forum pedagoga",
journal = "Pedagogija",
title = "Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela",
pages = "488-475",
number = "4",
volume = "70",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767"
}

Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z.,& Tošić, M.. (2015). Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela. in Pedagogija
Forum pedagoga., 70(4), 475-488.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767

Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Tošić M. Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela. in Pedagogija. 2015;70(4):475-488.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767 .

Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Tošić, Milena, "Sredina za učenje/nastavu hemije u osnovnim školama: Stanje u novoizgrađenim beogradskim školama versus predlozi novih modela" in Pedagogija, 70, no. 4 (2015):475-488,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2767 .

TY  - JOUR
AU  - Korolija, Jasminka
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Tošić, Milena
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2789
AB  - У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени  „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.
PB  - Srpsko hemijsko društvo
T2  - Hemijski pregled
T1  - Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU
EP  - 26
IS  - 1
SP  - 20
VL  - 55
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789
ER  - 

@article{
author = "Korolija, Jasminka and Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Tošić, Milena",
year = "2014",
abstract = "У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени  „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.",
publisher = "Srpsko hemijsko društvo",
journal = "Hemijski pregled",
title = "Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU",
pages = "26-20",
number = "1",
volume = "55",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789"
}

Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z.,& Tošić, M.. (2014). Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU. in Hemijski pregled
Srpsko hemijsko društvo., 55(1), 20-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789

Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Tošić M. Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU. in Hemijski pregled. 2014;55(1):20-26.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 .

Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Tošić, Milena, "Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU" in Hemijski pregled, 55, no. 1 (2014):20-26,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 .

TY  - CONF
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2779
AB  - Kvalitet nastave hemije u osnovnim i srednjim školama u korelaciji je sa
ispunjenošću materijalno-tehničkih zahteva, koji su u Republici Srbiji definisani posebnim
dokumentima, tzv. pravilnicima o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava.
Polazeći od relevantne stručne literature i važećih pravilnika za gimnazije i osnovne škole,
usvojenih 1990. godine, urađene su dve analize materijalno-tehničkih uslova za
učenje/nastavu hemije – prostornih kapaciteta i opreme – u uzorkovanih 35 osnovnih
beogradskih škola (od ukupno 120 iz užegradskih opština) i 19 beogradskih gimnazija.
Istraživanje je rezultat multidisciplinarne saradnje metodičara hemije i arhitekata. Ukazavši
na značajno odstupanje postojećeg stanja od propisanih normi, istraživanje je otvorilo
pitanje o kvalitetu očekivanog ishoda nastave hemije. Iz tog razloga, rad argumentuje
neophodnost da se u što kraćem roku unapredi republički popis materijalno-tehničkog stanja,
koji se sprovodi na svakih deset godina (poslednji je iz 2004. godine). Uprkos činjenici da bi
trebalo da pruži ulazne podatke za dalji razvoj, popis ne obezbeđuje sve potrebne
informacije, posebno iz ugla pojedničanih predmeta. Stoga je zaključeno da je usled
neadekvatnosti važećih pravilnika, neophodno podrobno istražiti postojeće kapacitete i
mogućnosti, te u skladu sa tim doneti nove normative koji bi unapredili realizaciju nastave
hemije. U tom cilju važno je intenzivirati saradnju stručnjaka iz oblasti arhitekture, metodike
nastave hemije i drugih relevantnih disciplina.
PB  - Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu
C3  - Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“
T1  - Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama
EP  - 57
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779
ER  - 

@conference{
author = "Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2014",
abstract = "Kvalitet nastave hemije u osnovnim i srednjim školama u korelaciji je sa
ispunjenošću materijalno-tehničkih zahteva, koji su u Republici Srbiji definisani posebnim
dokumentima, tzv. pravilnicima o normativima prostora, opreme i nastavnih sredstava.
Polazeći od relevantne stručne literature i važećih pravilnika za gimnazije i osnovne škole,
usvojenih 1990. godine, urađene su dve analize materijalno-tehničkih uslova za
učenje/nastavu hemije – prostornih kapaciteta i opreme – u uzorkovanih 35 osnovnih
beogradskih škola (od ukupno 120 iz užegradskih opština) i 19 beogradskih gimnazija.
Istraživanje je rezultat multidisciplinarne saradnje metodičara hemije i arhitekata. Ukazavši
na značajno odstupanje postojećeg stanja od propisanih normi, istraživanje je otvorilo
pitanje o kvalitetu očekivanog ishoda nastave hemije. Iz tog razloga, rad argumentuje
neophodnost da se u što kraćem roku unapredi republički popis materijalno-tehničkog stanja,
koji se sprovodi na svakih deset godina (poslednji je iz 2004. godine). Uprkos činjenici da bi
trebalo da pruži ulazne podatke za dalji razvoj, popis ne obezbeđuje sve potrebne
informacije, posebno iz ugla pojedničanih predmeta. Stoga je zaključeno da je usled
neadekvatnosti važećih pravilnika, neophodno podrobno istražiti postojeće kapacitete i
mogućnosti, te u skladu sa tim doneti nove normative koji bi unapredili realizaciju nastave
hemije. U tom cilju važno je intenzivirati saradnju stručnjaka iz oblasti arhitekture, metodike
nastave hemije i drugih relevantnih disciplina.",
publisher = "Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu",
journal = "Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“",
title = "Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama",
pages = "57-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779"
}

Matijašević, I., Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2014). Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama. in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu., 50-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779

Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z. Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama. in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“. 2014;:50-57.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779 .

Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Analiza sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama i gimnazijama" in Zbornik radova sa drugog naučnog simpozijuma sa međunarodnim učešćem „Teorija i praksa nauke u društvu: izazovi i perspektive“ (2014):50-57,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2779 .

TY  - CONF
AU  - Korolija, Jasminka
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2014
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2777
AB  - Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани  неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци  великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада  Заједници техничких музеја Србије.
У циљу обележавања  160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ  у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су  из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе.
Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“,  „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“?
Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат  допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања).
PB  - Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija
C3  - Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
T1  - Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije
EP  - 66
SP  - 57
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777
ER  - 

@conference{
author = "Korolija, Jasminka and Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2014",
abstract = "Године 1853. основана је Катедра за хемију и хемијску технологију на београдском Лицеју, претечи данашњег Универзитета. Такође је основана и прва хемијска лабораторија у Србији, чиме су створени темељи за почетак хемијске науке и наставе и, уопште речено, хемијске струке у Србији. Корени данашњег Хемијског факултет у Београду почињу управо са поменутом годином. Иако је у протеклих 160 година Србија преживела разноразна разарања (и притом свест о потреби да се чувају материјални докази о историји развоја хемије у Србији и није много изражена) ипак су сачувани  неки предмети и документа која сведоче о нашој хемијској прошлости. Они се чувају у Збирци  великана српске хемије (Музеј хемије), основана 2002. године на Хемијском факултету у Београду, а која припада  Заједници техничких музеја Србије.
У циљу обележавања  160 година од тренутка када је 1853. године основана прва хемијска лабораторија аутори овог рада су припремили изложбу под називом Лабораторија великана–наслеђе српске хемије, која је одржана у Галерији науке и технике САНУ  у периоду од 5. новембра до 3. децембра. Изложба је имала за циљ да промовише вредности наслеђа Србије са аспекта упознавања с почецима развоја хемијске науке и наставе хемије код нас. На изложби су били изложени инструменти, лабораторијски прибор и посуђе, хемикалије и документа. Изложени експонати су  из периода од средине 19. века до средине 20. века. Међу најзначајнијим и уједно најстаријим експонатима су: свеске инвентара лабораторијске опреме из периода оснивања прве лабораторије, као и свеска рачуна за ту опрему те бочице са хемикалијама на којима су етикете које сведоче о томе да оне потичу из различитих периода Велике школе.
Поставка је првенствено била намењена младима како би се они упознали са историјом хемије у Србији и хемијском баштином. Нека од питања на која су посетиоци могли добити одговор су: „Каква је била лабораторијска опрема тог периода“,  „Које хемикалије су употребљаване у хемијској лабораторији у Србији 19. века“, као и: “Чиме су се бавили српски хемичари 19. века и прве половине 20. века“?
Обавештење о изложби послато је готово свим школама у Србији. Евиденцију о пријављеним посетама, распоред посета и вођење током изложбе радили су студенти основних о постдипломских студија Хемијског факултета. Изложбу су пратила и предавања на којима су посетиоци могли да сазнају више о „хемичарском занату”. Изложба, коју је посетило 4530 ученика основних и средњих школа, 241 професор, 766 посетилaца са стране уз 650 посетилаца предавања, има вишеструки значај. С музеолошке/херитолошке стране гледано изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије је редак, али и јединствен догађај како се може промовисати научно наслеђе. Осим тога, изложбом је дат  допринос и у развоју општих културних образаца понашања (развој навика о посећивању културних дешавања) и у развоју дидактике хемије у Србији (развој амбијенталних облика подучавања).",
publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija",
journal = "Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština",
title = "Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije",
pages = "66-57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777"
}

Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2014). Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije. in Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija., 57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777

Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z. Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije. in Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština. 2014;:57-66.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777 .

Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Identifikacija i prezentacija naučne baštine: slučaj zbirke velikana srpske hemije" in Zbornik radova sa treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština (2014):57-66,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2777 .

TY  - JOUR
AU  - Matijašević, Igor
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Eraković, Ivana
AU  - Korolija, Jasminka
PY  - 2013
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2814
AB  - Теоријска разматрања и емпиријска истраживања указују да је средина за учење/наставу важан фактор за реализацију наставе високог квалитета. Параметри за уређење средине за учење/наставу хемије у Републици Србији стандардизовани су 1990. године и објављени у Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу. У овом раду сумирани су резултати  истраживања из 2013. године, чији је циљ сагледавање услова реализације наставе хемије у београдским основним школама са аспекта просторних капацитета и опреме. У раду се  износе подаци о простору и опреми за наставу хемије у 35 основних београдских школа, одабраних случајним узорковањем од укупно 120 школа са уже територијe града. Релевантни подаци су прикупљени анкетом о школи (година оснивања и изградње, време реновирања, просечан број ученика и одељења) и листом за праћење опремљености за наставу хемије (демонстрациони сто, дигестор, енергетски блок, вентилациони систем, аудио-видео технологија, опрема за безбедност, и сл.). Закључено је да се средине за учење/наставу хемије значајно разликују по школама, при чему ниједна не испуњава све прописане норме. У раду се предлаже и осавремењивање постојећег Правилника по питању опреме, али и структуре, броја и површине просторија, према нормама које постоје у свету. Адекватни простор и опрема су једни од услова за реализацију разноврсних наставних метода и облика рада у настави/учењу хемије.
PB  - Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije
T2  - Pedagogija
T1  - Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama
EP  - 629
IS  - 4
SP  - 619
VL  - 68
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814
ER  - 

@article{
author = "Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Eraković, Ivana and Korolija, Jasminka",
year = "2013",
abstract = "Теоријска разматрања и емпиријска истраживања указују да је средина за учење/наставу важан фактор за реализацију наставе високог квалитета. Параметри за уређење средине за учење/наставу хемије у Републици Србији стандардизовани су 1990. године и објављени у Правилнику о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава за основну школу. У овом раду сумирани су резултати  истраживања из 2013. године, чији је циљ сагледавање услова реализације наставе хемије у београдским основним школама са аспекта просторних капацитета и опреме. У раду се  износе подаци о простору и опреми за наставу хемије у 35 основних београдских школа, одабраних случајним узорковањем од укупно 120 школа са уже територијe града. Релевантни подаци су прикупљени анкетом о школи (година оснивања и изградње, време реновирања, просечан број ученика и одељења) и листом за праћење опремљености за наставу хемије (демонстрациони сто, дигестор, енергетски блок, вентилациони систем, аудио-видео технологија, опрема за безбедност, и сл.). Закључено је да се средине за учење/наставу хемије значајно разликују по школама, при чему ниједна не испуњава све прописане норме. У раду се предлаже и осавремењивање постојећег Правилника по питању опреме, али и структуре, броја и површине просторија, према нормама које постоје у свету. Адекватни простор и опрема су једни од услова за реализацију разноврсних наставних метода и облика рада у настави/учењу хемије.",
publisher = "Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije",
journal = "Pedagogija",
title = "Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama",
pages = "629-619",
number = "4",
volume = "68",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814"
}

Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z., Eraković, I.,& Korolija, J.. (2013). Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama. in Pedagogija
Beograd : Savez pedagoških društava Jugoslavije., 68(4), 619-629.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814

Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Eraković I, Korolija J. Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama. in Pedagogija. 2013;68(4):619-629.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814 .

Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Eraković, Ivana, Korolija, Jasminka, "Stanje i pravci razvoja materijalno-tehničkih aspekata sredine za učenje/nastavu hemije u beogradskim osnovnim školama" in Pedagogija, 68, no. 4 (2013):619-629,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2814 .

TY  - CONF
AU  - Stojiljković, Danica
AU  - Đorđević, Zorana
PY  - 2013
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2807
AB  - Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.
PB  - Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija
C3  - Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
T1  - Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa
EP  - 18
SP  - 16
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807
ER  - 

@conference{
author = "Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana",
year = "2013",
abstract = "Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.",
publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija",
journal = "Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština",
title = "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa",
pages = "18-16",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807"
}

Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2013). Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština
Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija., 16-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807

Stojiljković D, Đorđević Z. Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština. 2013;:16-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .

Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa" in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština (2013):16-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .

Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2013). Лабораторија великана - наслеђе српске хемије. in Лабораторија великана - наслеђе српске хемије
Београд : Хемијски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2856

Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z. Лабораторија великана - наслеђе српске хемије. in Лабораторија великана - наслеђе српске хемије. 2013;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2856 .

Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Лабораторија великана - наслеђе српске хемије" in Лабораторија великана - наслеђе српске хемије (2013),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2856 .

TY  - CHAP
AU  - Đorđević, Zorana
AU  - Dragišić, Marija
PY  - 2013
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/650
AB  - Village Mace is located in the south-west of Serbia. Rich in stone, it used to be well known by its craftsmen, who traditionally covered log houses with stone extracted from nearby mines. Since the new life style imposed the transit to the burned clay roof covers in the middle of 20th century and the emigration of the young population to the cities, today this stone craft is disregarded and threaten to be forgotten. The paper considers the case of village Mace regarding three pillars of sustainable development. Using the value maps, the authors evaluate several parameters in each of the fields-economy, environment and society. In order to research the necessity for the revival of the local stone craft, the goal of the paper is to assess and compare the present state of the community Mace with the case when the stone craft was thriving.
PB  - CRC Press
T2  - Vernacular Heritage and Earthen Architecture
T1  - The case of village Mace, Republic of Serbia
EP  - 648
SP  - 643
DO  - 10.1201/b15685
ER  - 

@inbook{
author = "Đorđević, Zorana and Dragišić, Marija",
year = "2013",
abstract = "Village Mace is located in the south-west of Serbia. Rich in stone, it used to be well known by its craftsmen, who traditionally covered log houses with stone extracted from nearby mines. Since the new life style imposed the transit to the burned clay roof covers in the middle of 20th century and the emigration of the young population to the cities, today this stone craft is disregarded and threaten to be forgotten. The paper considers the case of village Mace regarding three pillars of sustainable development. Using the value maps, the authors evaluate several parameters in each of the fields-economy, environment and society. In order to research the necessity for the revival of the local stone craft, the goal of the paper is to assess and compare the present state of the community Mace with the case when the stone craft was thriving.",
publisher = "CRC Press",
journal = "Vernacular Heritage and Earthen Architecture",
booktitle = "The case of village Mace, Republic of Serbia",
pages = "648-643",
doi = "10.1201/b15685"
}

Đorđević, Z.,& Dragišić, M.. (2013). The case of village Mace, Republic of Serbia. in Vernacular Heritage and Earthen Architecture
CRC Press., 643-648.
https://doi.org/10.1201/b15685

Đorđević Z, Dragišić M. The case of village Mace, Republic of Serbia. in Vernacular Heritage and Earthen Architecture. 2013;:643-648.
doi:10.1201/b15685 .

Đorđević, Zorana, Dragišić, Marija, "The case of village Mace, Republic of Serbia" in Vernacular Heritage and Earthen Architecture (2013):643-648,
https://doi.org/10.1201/b15685 . .