Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. годи...не у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.
Keywords:
научна баштина, образовна и културна пракса, јавни простор, наслеђе српске хемије, Музеј хемијеSource:
Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština, 2013, 16-18Publisher:
- Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija
Funding / projects:
- Theory and practice of science in society: multidisciplinary, educational and intergenerational perspectives (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179048)
Collections
Institution/Community
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - CONF AU - Stojiljković, Danica AU - Đorđević, Zorana PY - 2013 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2807 AB - Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната. PB - Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija C3 - Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština T1 - Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa EP - 18 SP - 16 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 ER -
@conference{ author = "Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana", year = "2013", abstract = "Однос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.", publisher = "Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija", journal = "Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština", title = "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa", pages = "18-16", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807" }
Stojiljković, D.,& Đorđević, Z.. (2013). Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbija., 16-18. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807
Stojiljković D, Đorđević Z. Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa. in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština. 2013;:16-18. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .
Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, "Prostorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđa" in Knjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baština (2013):16-18, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807 .