TY  - JOUR
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikolić, Dušan
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2617
AB  - The stomach content of 277 Amur sleeper individuals has been analyzed to present its
feeding habits. Fish were sampled using electrofishing from July to November 2017 in
the Danube River drainage channel near Veliko Gradište (Serbia). Fish age was
estimated by otoliths examination. Ingested prey organisms were identified to the
lowest reliable taxonomic level. The biotic indices: vacuity index (VI), frequency of
occurrence (F), abundance (Cn), index of importance (PV), Shannon’s diversity index
(H’), and equitability index (Eh) were calculated. A total of 18 prey categories and 1144
individual prey were identified in the fish diet, dominantly aquatic macroinvertebrates.
There were no significant difference in diet composition between sampling months as
well as 0+, 1+, and 2+ age groups (both 3+ and 4+ had one individual). Only eight
individuals were found with empty intestines, thus VI was low (2.9). In average, each
fish had 4.1 prey items in their intestines. For whole sample, H′ was 1.84 and Eh was
0.64. Trichoptera, Ephemeroptera, and Gastropoda were the most frequent,dominant, and abundant. The greatest diversity of prey items was recorded for fish sampled in October as well as for 2+ individuals, and the lowest for fish from August and 0+ individuals.
PB  - Central Fisheries Research Institute
T2  - Turkish Journal of Fisheries & Aquatic Sciences
T1  - Diet Analysis of the Amur Sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River Drainage Channel (Serbia)
IS  - 12
VL  - 23
DO  - https://doi.org/10.4194/TRJFAS22854
ER  - 

@article{
author = "Đikanović, Vesna and Skorić, Stefan and Mićković, Branislav and Nikolić, Dušan",
year = "2023",
abstract = "The stomach content of 277 Amur sleeper individuals has been analyzed to present its
feeding habits. Fish were sampled using electrofishing from July to November 2017 in
the Danube River drainage channel near Veliko Gradište (Serbia). Fish age was
estimated by otoliths examination. Ingested prey organisms were identified to the
lowest reliable taxonomic level. The biotic indices: vacuity index (VI), frequency of
occurrence (F), abundance (Cn), index of importance (PV), Shannon’s diversity index
(H’), and equitability index (Eh) were calculated. A total of 18 prey categories and 1144
individual prey were identified in the fish diet, dominantly aquatic macroinvertebrates.
There were no significant difference in diet composition between sampling months as
well as 0+, 1+, and 2+ age groups (both 3+ and 4+ had one individual). Only eight
individuals were found with empty intestines, thus VI was low (2.9). In average, each
fish had 4.1 prey items in their intestines. For whole sample, H′ was 1.84 and Eh was
0.64. Trichoptera, Ephemeroptera, and Gastropoda were the most frequent,dominant, and abundant. The greatest diversity of prey items was recorded for fish sampled in October as well as for 2+ individuals, and the lowest for fish from August and 0+ individuals.",
publisher = "Central Fisheries Research Institute",
journal = "Turkish Journal of Fisheries & Aquatic Sciences",
title = "Diet Analysis of the Amur Sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River Drainage Channel (Serbia)",
number = "12",
volume = "23",
doi = "https://doi.org/10.4194/TRJFAS22854"
}

Đikanović, V., Skorić, S., Mićković, B.,& Nikolić, D.. (2023). Diet Analysis of the Amur Sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River Drainage Channel (Serbia). in Turkish Journal of Fisheries & Aquatic Sciences
Central Fisheries Research Institute., 23(12).
https://doi.org/https://doi.org/10.4194/TRJFAS22854

Đikanović V, Skorić S, Mićković B, Nikolić D. Diet Analysis of the Amur Sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River Drainage Channel (Serbia). in Turkish Journal of Fisheries & Aquatic Sciences. 2023;23(12).
doi:https://doi.org/10.4194/TRJFAS22854 .

Đikanović, Vesna, Skorić, Stefan, Mićković, Branislav, Nikolić, Dušan, "Diet Analysis of the Amur Sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River Drainage Channel (Serbia)" in Turkish Journal of Fisheries & Aquatic Sciences, 23, no. 12 (2023),
https://doi.org/https://doi.org/10.4194/TRJFAS22854 . .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1680
AB  - Узорци риба из реке Црни Тимок прикупљени су методом електрориболова у августу 2020. године. Процена диверзитета заједнице извршена је помоћу Shannon-овог индекса (H)1, а метода Pantle-Buck-а2 коришћена је за израчунавање укупаног индекса сапробности (S). Циљ овог истраживања било је утврђивање еколошког статуса и квалитета воде на основу квалитативног и квантитативног састава рибље заједнице. Забележено је присуство 13 врста – поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus), скобаљ (Chondrostoma nasus), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), кркуша (Gobio obtusirostris), гаовица (Rhodeus amarus), пиор (Phoxinus phoxinus), пеш (Cottus gobio), поточна пастрмка (Salmo trutta), вијун (Cobitis elongatoides), балкански вијун (Sabanejewia balcanica), бркица (Barbatula barbatula) и паклара (Eudontomyzon spp.). Приближно трећину узорка чинила је двопругаста уклија (31,6%), док је пеш био следећа врста по абунданцији (17,7%). Релативна заступљеност поточне пастрмке, бркице и пакларе била је мања од 1%. Забележен је H од 2,05, па према квалитету воде река Црни Тимок спада у II-III класу. Са друге стране, вредност S износила је 1,37, што одговара олигосапробној води I класе бонитета (чиста или веома мало загађена вода). Потребно је истражити друге групе индикаторских организама (нпр. микроорганизми, макрозообентос) и испитати физичко-хемијске и биолошке карактеристике воде Црног Тимока како би се прецизније проценио његов еколошки статус.
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба
EP  - 151
SP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Smederevac-Lalić, Marija and Cvijanović, Gorčin and Mićković, Branislav and Jaćimović, Milica and Skorić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Узорци риба из реке Црни Тимок прикупљени су методом електрориболова у августу 2020. године. Процена диверзитета заједнице извршена је помоћу Shannon-овог индекса (H)1, а метода Pantle-Buck-а2 коришћена је за израчунавање укупаног индекса сапробности (S). Циљ овог истраживања било је утврђивање еколошког статуса и квалитета воде на основу квалитативног и квантитативног састава рибље заједнице. Забележено је присуство 13 врста – поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus), скобаљ (Chondrostoma nasus), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), кркуша (Gobio obtusirostris), гаовица (Rhodeus amarus), пиор (Phoxinus phoxinus), пеш (Cottus gobio), поточна пастрмка (Salmo trutta), вијун (Cobitis elongatoides), балкански вијун (Sabanejewia balcanica), бркица (Barbatula barbatula) и паклара (Eudontomyzon spp.). Приближно трећину узорка чинила је двопругаста уклија (31,6%), док је пеш био следећа врста по абунданцији (17,7%). Релативна заступљеност поточне пастрмке, бркице и пакларе била је мања од 1%. Забележен је H од 2,05, па према квалитету воде река Црни Тимок спада у II-III класу. Са друге стране, вредност S износила је 1,37, што одговара олигосапробној води I класе бонитета (чиста или веома мало загађена вода). Потребно је истражити друге групе индикаторских организама (нпр. микроорганизми, макрозообентос) и испитати физичко-хемијске и биолошке карактеристике воде Црног Тимока како би се прецизније проценио његов еколошки статус.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба",
pages = "151-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680"
}

Nikolić, D., Smederevac-Lalić, M., Cvijanović, G., Mićković, B., Jaćimović, M.,& Skorić, S.. (2022). Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво., 151-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680

Nikolić D, Smederevac-Lalić M, Cvijanović G, Mićković B, Jaćimović M, Skorić S. Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;:151-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680 .

Nikolić, Dušan, Smederevac-Lalić, Marija, Cvijanović, Gorčin, Mićković, Branislav, Jaćimović, Milica, Skorić, Stefan, "Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022):151-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680 .

TY  - CONF
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikolić, Dušan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1665
AB  - Дужинско-тежински однос код риба може да пружи информације о популационој динамици, екологији и процени стокова.1 Анализа овог односа даје процену тежине рибе при одређеној дужини.2 У циљу одређивања дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције (као индикатора ухрањености риба) код скобаља из акумулација Међувршје, Овчар и Радоиња, јединке су прикупљане помоћу стајаћих мрежа. Мреже, димензија 30 m × 2 m и промера окаца 28-100 mm, су остављане у води да преноће. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), и одређен је Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Најмање средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Овчара (24,5 ± 4,5 cm и 173 ± 139 g), док су вредности из Међувршја (38,8 ± 5,6 cm и 739 ± 483 g) и Радоиње (40 ± 4 cm и 632 ± 180 g) варирале. Просечне вредности К су указале на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,14 (Међувршје), преко 1,03 (Овчар) и 0,96 (Радоиња). Јединке са свих анализираних локалитета показале су позитиван алометријски раст – Међувршје (a = –3,05; b = 3,7; r² = 0,95), Овчар (a = –2,404; b = 3,3; r² = 0,96), Радоиња (a = –2,257, b = 3,15; r² = 0,96). Позитиван алометријски раст (b > 3), као и вредности фактора кондиције, указују на повећање телесне масе, што може бити индикатор доступности задовољавајуће количине
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Дужинско-тежински однос код скобаља (Chondrostoma nasus) из акумулацијa Међувршје, Овчар и Радоиња
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1665
ER  - 

@conference{
author = "Cvijanović, Gorčin and Skorić, Stefan and Smederevac-Lalić, Marija and Nikčević, Miroslav and Jaćimović, Milica and Mićković, Branislav and Nikolić, Dušan",
year = "2022",
abstract = "Дужинско-тежински однос код риба може да пружи информације о популационој динамици, екологији и процени стокова.1 Анализа овог односа даје процену тежине рибе при одређеној дужини.2 У циљу одређивања дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције (као индикатора ухрањености риба) код скобаља из акумулација Међувршје, Овчар и Радоиња, јединке су прикупљане помоћу стајаћих мрежа. Мреже, димензија 30 m × 2 m и промера окаца 28-100 mm, су остављане у води да преноће. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), и одређен је Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Најмање средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Овчара (24,5 ± 4,5 cm и 173 ± 139 g), док су вредности из Међувршја (38,8 ± 5,6 cm и 739 ± 483 g) и Радоиње (40 ± 4 cm и 632 ± 180 g) варирале. Просечне вредности К су указале на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,14 (Међувршје), преко 1,03 (Овчар) и 0,96 (Радоиња). Јединке са свих анализираних локалитета показале су позитиван алометријски раст – Међувршје (a = –3,05; b = 3,7; r² = 0,95), Овчар (a = –2,404; b = 3,3; r² = 0,96), Радоиња (a = –2,257, b = 3,15; r² = 0,96). Позитиван алометријски раст (b > 3), као и вредности фактора кондиције, указују на повећање телесне масе, што може бити индикатор доступности задовољавајуће количине",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Дужинско-тежински однос код скобаља (Chondrostoma nasus) из акумулацијa Међувршје, Овчар и Радоиња",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1665"
}

Cvijanović, G., Skorić, S., Smederevac-Lalić, M., Nikčević, M., Jaćimović, M., Mićković, B.,& Nikolić, D.. (2022). Дужинско-тежински однос код скобаља (Chondrostoma nasus) из акумулацијa Међувршје, Овчар и Радоиња. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1665

Cvijanović G, Skorić S, Smederevac-Lalić M, Nikčević M, Jaćimović M, Mićković B, Nikolić D. Дужинско-тежински однос код скобаља (Chondrostoma nasus) из акумулацијa Међувршје, Овчар и Радоиња. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1665 .

Cvijanović, Gorčin, Skorić, Stefan, Smederevac-Lalić, Marija, Nikčević, Miroslav, Jaćimović, Milica, Mićković, Branislav, Nikolić, Dušan, "Дужинско-тежински однос код скобаља (Chondrostoma nasus) из акумулацијa Међувршје, Овчар и Радоиња" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1665 .

TY  - CONF
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikolić, Dušan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1683
AB  - Анализа алометријског раста указује на то да ли рибе повећавају своју висину и/или ширину значајније него што повећавају дужину тела.1 Утврђивање дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције код плотице рађено је на три акумулације (Кокин брод, Радоиња и Увац). Узорци су прикупљени помоћу стајаћих мрежа (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. На основу измерених тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули за Фултонов фактор кондиције: K = W/TL3 × 100.2 Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из акумулације Златар (34,6 ± 12,8 cm и 672 ± 639 g), праћене јединкама из Радоиње (30,9 ± 15,2 cm и 563 ± 525 g), док су плотице из Увац (20,8 ± 7,5 cm и 140 ± 191 g) биле ситније. Кондиција код плотице из свих акумулација је била уједначена, са вредностима К = 1,09 (Златар), К = 1,07 (Увац) и К = 1,07 (Радоиња). Позитиван алометријски раст забележен је код плотица из свих анализираних акумулација, са највећим вредности на Златару (a = –2,245; b = 3,19; r² = 0,99) и Радоињи (a = –2,234; b = 3,18; r² = 0,99), док су нешто ниже биле на Увцу (a = –2,049; b = 3,06; r² = 0,98). На основу резултата ових истраживања, позитиван алометријски раст (b > 3) и кондициони фактор показују да јединке из ове три акумулације више повећавају телесну масу него дужину тела.
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1683
ER  - 

@conference{
author = "Cvijanović, Gorčin and Skorić, Stefan and Smederevac-Lalić, Marija and Nikčević, Miroslav and Jaćimović, Milica and Mićković, Branislav and Nikolić, Dušan",
year = "2022",
abstract = "Анализа алометријског раста указује на то да ли рибе повећавају своју висину и/или ширину значајније него што повећавају дужину тела.1 Утврђивање дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције код плотице рађено је на три акумулације (Кокин брод, Радоиња и Увац). Узорци су прикупљени помоћу стајаћих мрежа (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. На основу измерених тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули за Фултонов фактор кондиције: K = W/TL3 × 100.2 Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из акумулације Златар (34,6 ± 12,8 cm и 672 ± 639 g), праћене јединкама из Радоиње (30,9 ± 15,2 cm и 563 ± 525 g), док су плотице из Увац (20,8 ± 7,5 cm и 140 ± 191 g) биле ситније. Кондиција код плотице из свих акумулација је била уједначена, са вредностима К = 1,09 (Златар), К = 1,07 (Увац) и К = 1,07 (Радоиња). Позитиван алометријски раст забележен је код плотица из свих анализираних акумулација, са највећим вредности на Златару (a = –2,245; b = 3,19; r² = 0,99) и Радоињи (a = –2,234; b = 3,18; r² = 0,99), док су нешто ниже биле на Увцу (a = –2,049; b = 3,06; r² = 0,98). На основу резултата ових истраживања, позитиван алометријски раст (b > 3) и кондициони фактор показују да јединке из ове три акумулације више повећавају телесну масу него дужину тела.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1683"
}

Cvijanović, G., Skorić, S., Smederevac-Lalić, M., Nikčević, M., Jaćimović, M., Mićković, B.,& Nikolić, D.. (2022). Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1683

Cvijanović G, Skorić S, Smederevac-Lalić M, Nikčević M, Jaćimović M, Mićković B, Nikolić D. Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1683 .

Cvijanović, Gorčin, Skorić, Stefan, Smederevac-Lalić, Marija, Nikčević, Miroslav, Jaćimović, Milica, Mićković, Branislav, Nikolić, Dušan, "Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1683 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1693
AB  - Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције.
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи
EP  - 149
SP  - 149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Jaćimović, Milica and Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Skorić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи",
pages = "149-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693"
}

Nikolić, D., Cvijanović, G., Smederevac-Lalić, M., Jaćimović, M., Mićković, B., Nikčević, M.,& Skorić, S.. (2022). Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво., 149-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693

Nikolić D, Cvijanović G, Smederevac-Lalić M, Jaćimović M, Mićković B, Nikčević M, Skorić S. Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;:149-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693 .

Nikolić, Dušan, Cvijanović, Gorčin, Smederevac-Lalić, Marija, Jaćimović, Milica, Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Skorić, Stefan, "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022):149-149,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1670
AB  - Циљ овог истраживања био је да се одреде дужинско-тежински односи и Фултонов фактор кондиције код бодорке из следећих акумулација: Овчар, Међувршје, Заовине и Златар. Узорковање је извршено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. Након мерења тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули: K = W/TL3 × 100. Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Међувршја (28,1 ± 2,9 cm и 351 ± 102 g), праћене јединкама из Заовина (24,8 ± 2,8 cm и 214 ± 70 g), док су бодорке из Златара (20,1 ± 1,7 cm и 103 ± 29 g) и Овчара (19,1 ± 2,4 cm и 102 ± 37 g) биле ситније. У најбољој кондицији биле су бодорке из Међувршја (К = 1,55), а у најлошијој јединке из Златара (К = 1,24). Бодорке из Овчара имале су просечну вредност К од 1,40, а из Заовина 1,36. Позитиван алометријски раст (b > 3) забележен је код бодорки из акумулација Овчар (a = –1,887; b = 3,03; r² = 0,98) и Златар (a = –2,139; b = 3,18; r² = 0,96), док је негативан раст забележен за јединке узорковане у Међувршју (a = –1,648; b = 2,89; r² = 0,92) и Заовинама (a = -1,657; b = 2,85; r² = 0,97). Резултати показују да крупније јединке одликује негативна, насупрот ситнијим јединкама код којих се јавља позитивна алометрија.
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код бодорке (Rutilus rutilus) из акумулација Овчар, Међувршје, Заовине и Златар
EP  - 148
SP  - 148
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1670
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Jaćimović, Milica and Skorić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Циљ овог истраживања био је да се одреде дужинско-тежински односи и Фултонов фактор кондиције код бодорке из следећих акумулација: Овчар, Међувршје, Заовине и Златар. Узорковање је извршено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. Након мерења тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули: K = W/TL3 × 100. Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Међувршја (28,1 ± 2,9 cm и 351 ± 102 g), праћене јединкама из Заовина (24,8 ± 2,8 cm и 214 ± 70 g), док су бодорке из Златара (20,1 ± 1,7 cm и 103 ± 29 g) и Овчара (19,1 ± 2,4 cm и 102 ± 37 g) биле ситније. У најбољој кондицији биле су бодорке из Међувршја (К = 1,55), а у најлошијој јединке из Златара (К = 1,24). Бодорке из Овчара имале су просечну вредност К од 1,40, а из Заовина 1,36. Позитиван алометријски раст (b > 3) забележен је код бодорки из акумулација Овчар (a = –1,887; b = 3,03; r² = 0,98) и Златар (a = –2,139; b = 3,18; r² = 0,96), док је негативан раст забележен за јединке узорковане у Међувршју (a = –1,648; b = 2,89; r² = 0,92) и Заовинама (a = -1,657; b = 2,85; r² = 0,97). Резултати показују да крупније јединке одликује негативна, насупрот ситнијим јединкама код којих се јавља позитивна алометрија.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код бодорке (Rutilus rutilus) из акумулација Овчар, Међувршје, Заовине и Златар",
pages = "148-148",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1670"
}

Nikolić, D., Mićković, B., Nikčević, M., Cvijanović, G., Smederevac-Lalić, M., Jaćimović, M.,& Skorić, S.. (2022). Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код бодорке (Rutilus rutilus) из акумулација Овчар, Међувршје, Заовине и Златар. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво., 148-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1670

Nikolić D, Mićković B, Nikčević M, Cvijanović G, Smederevac-Lalić M, Jaćimović M, Skorić S. Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код бодорке (Rutilus rutilus) из акумулација Овчар, Међувршје, Заовине и Златар. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;:148-148.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1670 .

Nikolić, Dušan, Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Cvijanović, Gorčin, Smederevac-Lalić, Marija, Jaćimović, Milica, Skorić, Stefan, "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код бодорке (Rutilus rutilus) из акумулација Овчар, Међувршје, Заовине и Златар" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022):148-148,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1670 .

TY  - CONF
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikolić, Dušan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1660
AB  - Ihtiofaunistička istraživanja obavljena su na osam vodotokova na području Specijalnog
rezervata prirode „Uvac”. Ukupno je registrovano prisustvo 15 vrsta iz 5 familija. Na osnovu
vrednosti primenjenog indeksa saprobnosti vodotoci Uvac, Vapa i Kladnicu su svrstani u I-II
klasu ekološkog statusa, Grabovica i Jablanica su II-III klasa, dok su Tisovica, Vrševina i
Zlošnica kategorisane kao I klasa ekološkog statusa. Istraživane tekućice odlikuje prisustvo
nativnih ihtiozajednica, što je od posebnog značaja za očuvanje originalnog diverziteta.
AB  - Ichthyofaunistic surveys were conducted on eight small streams in the area of Special natural
reserve ”Uvac”. A total of 15 species from 5 families have been identified. Based on the value
of the applied saprobity index, watercourses Uvac, Vapa and Kladnicu are classified as I-II
ecological status class, Grabovica and Jablanica are II-III class, while Tisovica, Vrševina and
Zlošnica are categorized as I ecological status class. Native fish communities characterize
investigated streams.
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - OCENA EKOLOŠKOG STATUSA TEKUĆICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA SRP „UVAC“ NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA
T1  - THE EVALUATION OF ECOLOGICAL STATUS OF SMALL MOUNTAIN- WATERS/STREAMS IN THE AREA OF RESERVE “UVAC” BASED ON FISH COMMUNITIES
EP  - 58
SP  - 53
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1660
ER  - 

@conference{
author = "Đikanović, Vesna and Skorić, Stefan and Mićković, Branislav and Nikolić, Dušan",
year = "2022",
abstract = "Ihtiofaunistička istraživanja obavljena su na osam vodotokova na području Specijalnog
rezervata prirode „Uvac”. Ukupno je registrovano prisustvo 15 vrsta iz 5 familija. Na osnovu
vrednosti primenjenog indeksa saprobnosti vodotoci Uvac, Vapa i Kladnicu su svrstani u I-II
klasu ekološkog statusa, Grabovica i Jablanica su II-III klasa, dok su Tisovica, Vrševina i
Zlošnica kategorisane kao I klasa ekološkog statusa. Istraživane tekućice odlikuje prisustvo
nativnih ihtiozajednica, što je od posebnog značaja za očuvanje originalnog diverziteta., Ichthyofaunistic surveys were conducted on eight small streams in the area of Special natural
reserve ”Uvac”. A total of 15 species from 5 families have been identified. Based on the value
of the applied saprobity index, watercourses Uvac, Vapa and Kladnicu are classified as I-II
ecological status class, Grabovica and Jablanica are II-III class, while Tisovica, Vrševina and
Zlošnica are categorized as I ecological status class. Native fish communities characterize
investigated streams.",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "OCENA EKOLOŠKOG STATUSA TEKUĆICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA SRP „UVAC“ NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA, THE EVALUATION OF ECOLOGICAL STATUS OF SMALL MOUNTAIN- WATERS/STREAMS IN THE AREA OF RESERVE “UVAC” BASED ON FISH COMMUNITIES",
pages = "58-53",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1660"
}

Đikanović, V., Skorić, S., Mićković, B.,& Nikolić, D.. (2022). OCENA EKOLOŠKOG STATUSA TEKUĆICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA SRP „UVAC“ NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA. in Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 53-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1660

Đikanović V, Skorić S, Mićković B, Nikolić D. OCENA EKOLOŠKOG STATUSA TEKUĆICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA SRP „UVAC“ NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA. in Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2022;:53-58.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1660 .

Đikanović, Vesna, Skorić, Stefan, Mićković, Branislav, Nikolić, Dušan, "OCENA EKOLOŠKOG STATUSA TEKUĆICA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA SRP „UVAC“ NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA" in Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2022):53-58,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1660 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Đikanović, Vesna
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1691
AB  - Istraživanja zajednica riba obavljena su u oktobru 2019. godine u akumulacijama Uvac,
Zlatar i Radoinja na području Specijalnog rezervata prirode ″Uvac″. Ukupno je registrovano
prisustvo 12 vrsta iz pet familija. U svim akumulacijama zabeležena je dominacija ciprinidnih
vrsta. Vrednosti indeksa saprobnosti (S) varirale su od 1,87 (Radoinja) do 1,95 (Uvac), što
odgovara β mezosaprobnim vodama II klase boniteta (umereno zagađene vode). Najveći
diverzitet zabeležen je za akumulaciju Uvac, a najmanji za Radoinju. Akumulacija Radoinja
imala je ekološki potencijal koji spada u III-IV klasu, dok je kod ostalih akumulacija
zabeležena II-III klasa. Ekološki status u ispitivanim akumulacijama je zadovoljavajući.
AB  - Ichthyofaunistic surveys were conducted in October at Uvac, Zlatar, and Radoinja reservoirs
in the area of Special natural reserve ″Uvac″. The presence of 12 species from five families
was recorded. The dominance of cyprinid species was recorded in all reservoirs. The values
of the saprobic index (S) varied from 1.87 (Radoinja) to 1.95 (Uvac), which corresponds
to β mesosaprobic waters of the II quality class (moderately polluted waters). The greatest
diversity was recorded for the Uvac reservoir, and the lowest for Radoinja. Radoinja reservoir
had an ecological potential that belongs to the III-IV class, while the other reservoirs had a
II-III class. The ecological status in the studied reservoirs is satisfactory.
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - OCENA EKOLOŠKOG STATUSA UVAČKIH AKUMULACIJA NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA
T1  - ASSESSMENT OF THE ECOLOGICAL STATUS OF RESERVOIRS IN PROTECTED AREA ″UVAC″ BASED ON THE FISH COMMUNITY
EP  - 64
SP  - 59
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1691
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Skorić, Stefan and Mićković, Branislav and Đikanović, Vesna",
year = "2022",
abstract = "Istraživanja zajednica riba obavljena su u oktobru 2019. godine u akumulacijama Uvac,
Zlatar i Radoinja na području Specijalnog rezervata prirode ″Uvac″. Ukupno je registrovano
prisustvo 12 vrsta iz pet familija. U svim akumulacijama zabeležena je dominacija ciprinidnih
vrsta. Vrednosti indeksa saprobnosti (S) varirale su od 1,87 (Radoinja) do 1,95 (Uvac), što
odgovara β mezosaprobnim vodama II klase boniteta (umereno zagađene vode). Najveći
diverzitet zabeležen je za akumulaciju Uvac, a najmanji za Radoinju. Akumulacija Radoinja
imala je ekološki potencijal koji spada u III-IV klasu, dok je kod ostalih akumulacija
zabeležena II-III klasa. Ekološki status u ispitivanim akumulacijama je zadovoljavajući., Ichthyofaunistic surveys were conducted in October at Uvac, Zlatar, and Radoinja reservoirs
in the area of Special natural reserve ″Uvac″. The presence of 12 species from five families
was recorded. The dominance of cyprinid species was recorded in all reservoirs. The values
of the saprobic index (S) varied from 1.87 (Radoinja) to 1.95 (Uvac), which corresponds
to β mesosaprobic waters of the II quality class (moderately polluted waters). The greatest
diversity was recorded for the Uvac reservoir, and the lowest for Radoinja. Radoinja reservoir
had an ecological potential that belongs to the III-IV class, while the other reservoirs had a
II-III class. The ecological status in the studied reservoirs is satisfactory.",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "OCENA EKOLOŠKOG STATUSA UVAČKIH AKUMULACIJA NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA, ASSESSMENT OF THE ECOLOGICAL STATUS OF RESERVOIRS IN PROTECTED AREA ″UVAC″ BASED ON THE FISH COMMUNITY",
pages = "64-59",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1691"
}

Nikolić, D., Skorić, S., Mićković, B.,& Đikanović, V.. (2022). OCENA EKOLOŠKOG STATUSA UVAČKIH AKUMULACIJA NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA. in Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 59-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1691

Nikolić D, Skorić S, Mićković B, Đikanović V. OCENA EKOLOŠKOG STATUSA UVAČKIH AKUMULACIJA NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA. in Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2022;:59-64.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1691 .

Nikolić, Dušan, Skorić, Stefan, Mićković, Branislav, Đikanović, Vesna, "OCENA EKOLOŠKOG STATUSA UVAČKIH AKUMULACIJA NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA" in Voda 2022 - 51. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2022):59-64,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1691 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Đikanović, Vesna
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1528
AB  - Accumulation of Al, As, B, Ba, Ca, Cd, Co, Cr, Cu, Fe, Hg, K, Li, Mg, Mn, Mo, Na, Ni, P, Pb, S, Se, Si, Sr, and Zn was analyzed in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia) using inductively coupled plasma optical emission spectrometry (ICP-OES). The highest concentrations of Cu in liver as well as Ba, Ca, Fe, Mn, Na, P, and Sr in gills were detected in all fish species, while the lowest concentrations of Cu, Fe, Mn, Na, and Zn were detected in muscle. Pikeperch had significantly lower concentrations of Ba in all tissues compared to the other species, as well as Fe, P, and Sr in muscle, K, Mg, Mn, Sr, and Zn in gills, and Fe in gonads. European chub had significantly higher concentrations of Ca, Cu, and Zn in muscle, Cu in liver, and Cr and Cu in gonads compared to Cactus roach and pikeperch. Cd concentration in one individual of Cactus roach exceeded the maximum allowed concentration. The muscle was exposed to the lowest pressure of metal pollution in all species, and European chub accumulated more metals compared to the other species. There is no significant health risk due to consumption of investigated species. A major hazard index (HI) contributor in all species was Hg. According to the target carcinogenic risk factor (TR), target hazard quotient (THQ), and HI, men are under lower health risk compared to the women. The TR and THQ for As, Cr, Cu, Fe, Mn, Ni, and Zn as well as HI values were higher for European chub compared to the other species. On the other hand, THQ for Hg was highest for pikeperch.
PB  - Springer Heidelberg, Heidelberg
T2  - Environmental Science and Pollution Research
T1  - Accumulation of 25 elements in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia)
DO  - 10.1007/s11356-022-19472-9
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Dušan and Skorić, Stefan and Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Smederevac-Lalić, Marija and Đikanović, Vesna",
year = "2022",
abstract = "Accumulation of Al, As, B, Ba, Ca, Cd, Co, Cr, Cu, Fe, Hg, K, Li, Mg, Mn, Mo, Na, Ni, P, Pb, S, Se, Si, Sr, and Zn was analyzed in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia) using inductively coupled plasma optical emission spectrometry (ICP-OES). The highest concentrations of Cu in liver as well as Ba, Ca, Fe, Mn, Na, P, and Sr in gills were detected in all fish species, while the lowest concentrations of Cu, Fe, Mn, Na, and Zn were detected in muscle. Pikeperch had significantly lower concentrations of Ba in all tissues compared to the other species, as well as Fe, P, and Sr in muscle, K, Mg, Mn, Sr, and Zn in gills, and Fe in gonads. European chub had significantly higher concentrations of Ca, Cu, and Zn in muscle, Cu in liver, and Cr and Cu in gonads compared to Cactus roach and pikeperch. Cd concentration in one individual of Cactus roach exceeded the maximum allowed concentration. The muscle was exposed to the lowest pressure of metal pollution in all species, and European chub accumulated more metals compared to the other species. There is no significant health risk due to consumption of investigated species. A major hazard index (HI) contributor in all species was Hg. According to the target carcinogenic risk factor (TR), target hazard quotient (THQ), and HI, men are under lower health risk compared to the women. The TR and THQ for As, Cr, Cu, Fe, Mn, Ni, and Zn as well as HI values were higher for European chub compared to the other species. On the other hand, THQ for Hg was highest for pikeperch.",
publisher = "Springer Heidelberg, Heidelberg",
journal = "Environmental Science and Pollution Research",
title = "Accumulation of 25 elements in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia)",
doi = "10.1007/s11356-022-19472-9"
}

Nikolić, D., Skorić, S., Mićković, B., Nikčević, M., Smederevac-Lalić, M.,& Đikanović, V.. (2022). Accumulation of 25 elements in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia). in Environmental Science and Pollution Research
Springer Heidelberg, Heidelberg..
https://doi.org/10.1007/s11356-022-19472-9

Nikolić D, Skorić S, Mićković B, Nikčević M, Smederevac-Lalić M, Đikanović V. Accumulation of 25 elements in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia). in Environmental Science and Pollution Research. 2022;.
doi:10.1007/s11356-022-19472-9 .

Nikolić, Dušan, Skorić, Stefan, Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Smederevac-Lalić, Marija, Đikanović, Vesna, "Accumulation of 25 elements in gills, liver, gonads, and muscle of European chub (Squalius cephalus), Cactus roach (Rutilus virgo), and pikeperch (Sander lucioperca) from Zlatar reservoir (Serbia)" in Environmental Science and Pollution Research (2022),
https://doi.org/10.1007/s11356-022-19472-9 . .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1659
AB  - Cilj ovog istraživanja bio је da se uporedi status i kvalitet vode u akumulacijama Vlaški Do,
Kudreč I, Kudreč II, Topola i Markovačko jezero, na osnovu kvalitativnog i kvantitaivnog
sastava riblje zajednice. Ustanovljeno je prisustvo 14 vrsta iz sedam familija. Najveći broj
vrsta zabeležen je u Markovačkom jezeru, a najmanji u akumulaciji Kudreč II. Primećena je
velika učestalost invazivnih vrsta. Vode svih ispitivanih akumulacija pripadaju β
mezosaprobnim vodama II klase boniteta. Akumulacija Kudreč II imala je kvalitet vode koji
spada u III-IV klasu, dok je kod ostalih akumulacija zabeležena II-III klasa. Kvalitet vode u
ispitivanim akumulacijama je zadovoljavajući.
AB  - The aim of this study was to compare the status and water quality (WQ) in reservoirs Vlaški
Do, Kudreč I, Kudreč II, Topola and Markovac, based on the qualitative and quantitative
composition of the fish community. The presence of 14 species from seven families was
recorded. The greatest number of species was recorded for Markovac, and the smallest for
Kudreč II. A high frequency of invasive species has been observed. The waters of all analyzed
reservoirs belong to β-mesosaprobic waters of class II. The Kudreč II reservoir had III-IV
WQ class, while other reservoirs had class II-III. The WQ in analyzed reservoirs is
satisfactory.
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2021 - 50. godišnja konferencije o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - OCENA EKOLOŠKOG STATUSA PET MALIH AKUMULACIJA U CENTRALNOJ SRBIJI NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA
T1  - ASSESSMENT OF THE ECOLOGICAL STATUS OF FIVE SMALL RESERVOIRS IN CENTRAL SERBIA BASED ON THE FISH COMMUNITY
EP  - 156
SP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1659
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Jaćimović, Milica and Mićković, Branislav and Smederevac-Lalić, Marija and Cvijanović, Gorčin and Skorić, Stefan",
year = "2021",
abstract = "Cilj ovog istraživanja bio је da se uporedi status i kvalitet vode u akumulacijama Vlaški Do,
Kudreč I, Kudreč II, Topola i Markovačko jezero, na osnovu kvalitativnog i kvantitaivnog
sastava riblje zajednice. Ustanovljeno je prisustvo 14 vrsta iz sedam familija. Najveći broj
vrsta zabeležen je u Markovačkom jezeru, a najmanji u akumulaciji Kudreč II. Primećena je
velika učestalost invazivnih vrsta. Vode svih ispitivanih akumulacija pripadaju β
mezosaprobnim vodama II klase boniteta. Akumulacija Kudreč II imala je kvalitet vode koji
spada u III-IV klasu, dok je kod ostalih akumulacija zabeležena II-III klasa. Kvalitet vode u
ispitivanim akumulacijama je zadovoljavajući., The aim of this study was to compare the status and water quality (WQ) in reservoirs Vlaški
Do, Kudreč I, Kudreč II, Topola and Markovac, based on the qualitative and quantitative
composition of the fish community. The presence of 14 species from seven families was
recorded. The greatest number of species was recorded for Markovac, and the smallest for
Kudreč II. A high frequency of invasive species has been observed. The waters of all analyzed
reservoirs belong to β-mesosaprobic waters of class II. The Kudreč II reservoir had III-IV
WQ class, while other reservoirs had class II-III. The WQ in analyzed reservoirs is
satisfactory.",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2021 - 50. godišnja konferencije o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "OCENA EKOLOŠKOG STATUSA PET MALIH AKUMULACIJA U CENTRALNOJ SRBIJI NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA, ASSESSMENT OF THE ECOLOGICAL STATUS OF FIVE SMALL RESERVOIRS IN CENTRAL SERBIA BASED ON THE FISH COMMUNITY",
pages = "156-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1659"
}

Nikolić, D., Jaćimović, M., Mićković, B., Smederevac-Lalić, M., Cvijanović, G.,& Skorić, S.. (2021). OCENA EKOLOŠKOG STATUSA PET MALIH AKUMULACIJA U CENTRALNOJ SRBIJI NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA. in Voda 2021 - 50. godišnja konferencije o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 151-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1659

Nikolić D, Jaćimović M, Mićković B, Smederevac-Lalić M, Cvijanović G, Skorić S. OCENA EKOLOŠKOG STATUSA PET MALIH AKUMULACIJA U CENTRALNOJ SRBIJI NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA. in Voda 2021 - 50. godišnja konferencije o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2021;:151-156.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1659 .

Nikolić, Dušan, Jaćimović, Milica, Mićković, Branislav, Smederevac-Lalić, Marija, Cvijanović, Gorčin, Skorić, Stefan, "OCENA EKOLOŠKOG STATUSA PET MALIH AKUMULACIJA U CENTRALNOJ SRBIJI NA OSNOVU ZAJEDNICE RIBA" in Voda 2021 - 50. godišnja konferencije o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2021):151-156,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1659 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Mićković, Branislav
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1415
AB  - In recent decades, the Amur sleeper (Perccottus glenii) is one of the most impressive east-to-west invaders of European inland waters, but there are insufficient data on its biology in the countries it has entered. Specimens of two sets of samples from November 2015 (n=25) and October 2016 (n=39) were caught in the Danube River channel near Veliko Gradiste (Serbia) by electrofishing. Thirty morphometric and eight meristic characteristics of the collected fish were measured with the aim of describing the general body shape in more detail using the "point-to-point" method. This is the first attempt to obtain morphometric and meristic characteristics of Amur sleeper caught in Serbia. The results revealed a relatively low variability in the morphometric and meristic characters of the studied population. When compared to other studies, there was a great variability of the studied characteristics between geographically distant European populations that inhabit different water body types. Female fish had more robust bodies compared to males of the same length, while males had longer pectoral, anal and dorsal fins. Additionally, 2+ individuals had more robust heads and jaws, as well as longer anterior parts of the body compared to 1+ individuals of the same size.
PB  - Srpsko biološko društvo, Beograd, i dr.
T2  - Archives of Biological Sciences
T1  - Morphometric and meristic characteristics of the Amur sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River drainage channel
EP  - 388
IS  - 3
SP  - 381
VL  - 73
DO  - 10.2298/ABS210413031N
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Dušan and Skorić, Stefan and Cvijanović, Gorčin and Jaćimović, Milica and Đikanović, Vesna and Mićković, Branislav",
year = "2021",
abstract = "In recent decades, the Amur sleeper (Perccottus glenii) is one of the most impressive east-to-west invaders of European inland waters, but there are insufficient data on its biology in the countries it has entered. Specimens of two sets of samples from November 2015 (n=25) and October 2016 (n=39) were caught in the Danube River channel near Veliko Gradiste (Serbia) by electrofishing. Thirty morphometric and eight meristic characteristics of the collected fish were measured with the aim of describing the general body shape in more detail using the "point-to-point" method. This is the first attempt to obtain morphometric and meristic characteristics of Amur sleeper caught in Serbia. The results revealed a relatively low variability in the morphometric and meristic characters of the studied population. When compared to other studies, there was a great variability of the studied characteristics between geographically distant European populations that inhabit different water body types. Female fish had more robust bodies compared to males of the same length, while males had longer pectoral, anal and dorsal fins. Additionally, 2+ individuals had more robust heads and jaws, as well as longer anterior parts of the body compared to 1+ individuals of the same size.",
publisher = "Srpsko biološko društvo, Beograd, i dr.",
journal = "Archives of Biological Sciences",
title = "Morphometric and meristic characteristics of the Amur sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River drainage channel",
pages = "388-381",
number = "3",
volume = "73",
doi = "10.2298/ABS210413031N"
}

Nikolić, D., Skorić, S., Cvijanović, G., Jaćimović, M., Đikanović, V.,& Mićković, B.. (2021). Morphometric and meristic characteristics of the Amur sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River drainage channel. in Archives of Biological Sciences
Srpsko biološko društvo, Beograd, i dr.., 73(3), 381-388.
https://doi.org/10.2298/ABS210413031N

Nikolić D, Skorić S, Cvijanović G, Jaćimović M, Đikanović V, Mićković B. Morphometric and meristic characteristics of the Amur sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River drainage channel. in Archives of Biological Sciences. 2021;73(3):381-388.
doi:10.2298/ABS210413031N .

Nikolić, Dušan, Skorić, Stefan, Cvijanović, Gorčin, Jaćimović, Milica, Đikanović, Vesna, Mićković, Branislav, "Morphometric and meristic characteristics of the Amur sleeper (Perccottus glenii) from the Danube River drainage channel" in Archives of Biological Sciences, 73, no. 3 (2021):381-388,
https://doi.org/10.2298/ABS210413031N . .

TY  - CONF
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Đikanović, Vesna
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1669
AB  - Tokom četiri sezone (sredina leta, kraj leta, rana jesen i sredina jeseni) obavljeno je merenje
koncentracije hlorofila-a duž vodenog stuba od 30 m (interval 2 m). Analizirano je variranje
vrednosti kao i dubinska distribucija merenog parametra. Tokom perioda direktne
stratifikacije akumulaciju odlikuje metalimnionski maksimum koncentracije hlorofila-a.
Vrednosti TSI varirale su u opsegu 36,9 – 49,5 dajući indikaciju o oligotrofnom, odnosno
mezotrofnom statusu akumulacije u zavisnosti od sezone.
AB  - During 4 seasons (middle of summer, late summer, early autumn, middle of autumn)
measurements of chlorophyll-a have been conducted, along a 30 m water column (2 m
interval). Variability of chlorophyll-a concentrations and their vertical distribution were
analyzed. During the thermal stratification period, maximal concentrations of measured
parameter were recorded in the metalimnion layer. TSI values varied within 36.9 – 49.4, thus
indicating oligotrophic and mesotrophic status of reservoir depending on season.
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2021 - 50. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - KONCENTRACIJA HLOROFILA-A I TROFIČKI INDEKS UVAČKE AKUMULACIJE
T1  - CHLOROPHYLL-A CONCENTRATION AND TROPHIC STATE INDEX OF "UVAC RESERVOIR"
EP  - 162
SP  - 157
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1669
ER  - 

@conference{
author = "Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Skorić, Stefan and Nikolić, Dušan and Smederevac-Lalić, Marija and Đikanović, Vesna",
year = "2021",
abstract = "Tokom četiri sezone (sredina leta, kraj leta, rana jesen i sredina jeseni) obavljeno je merenje
koncentracije hlorofila-a duž vodenog stuba od 30 m (interval 2 m). Analizirano je variranje
vrednosti kao i dubinska distribucija merenog parametra. Tokom perioda direktne
stratifikacije akumulaciju odlikuje metalimnionski maksimum koncentracije hlorofila-a.
Vrednosti TSI varirale su u opsegu 36,9 – 49,5 dajući indikaciju o oligotrofnom, odnosno
mezotrofnom statusu akumulacije u zavisnosti od sezone., During 4 seasons (middle of summer, late summer, early autumn, middle of autumn)
measurements of chlorophyll-a have been conducted, along a 30 m water column (2 m
interval). Variability of chlorophyll-a concentrations and their vertical distribution were
analyzed. During the thermal stratification period, maximal concentrations of measured
parameter were recorded in the metalimnion layer. TSI values varied within 36.9 – 49.4, thus
indicating oligotrophic and mesotrophic status of reservoir depending on season.",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2021 - 50. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "KONCENTRACIJA HLOROFILA-A I TROFIČKI INDEKS UVAČKE AKUMULACIJE, CHLOROPHYLL-A CONCENTRATION AND TROPHIC STATE INDEX OF "UVAC RESERVOIR"",
pages = "162-157",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1669"
}

Mićković, B., Nikčević, M., Skorić, S., Nikolić, D., Smederevac-Lalić, M.,& Đikanović, V.. (2021). KONCENTRACIJA HLOROFILA-A I TROFIČKI INDEKS UVAČKE AKUMULACIJE. in Voda 2021 - 50. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 157-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1669

Mićković B, Nikčević M, Skorić S, Nikolić D, Smederevac-Lalić M, Đikanović V. KONCENTRACIJA HLOROFILA-A I TROFIČKI INDEKS UVAČKE AKUMULACIJE. in Voda 2021 - 50. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2021;:157-162.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1669 .

Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Skorić, Stefan, Nikolić, Dušan, Smederevac-Lalić, Marija, Đikanović, Vesna, "KONCENTRACIJA HLOROFILA-A I TROFIČKI INDEKS UVAČKE AKUMULACIJE" in Voda 2021 - 50. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2021):157-162,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1669 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Hegediš, Aleksandar
AU  - Đikanović, Vesna
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1678
AB  - Istraživanja su vršena tokom leta 2017. godine na tri akumulacije u Srbiji: Garaši, Perućac i
Medjuvršje. Merenja temperature, koncentracije rastvorenog kiseonika, pH, totalno
rastvorenih čestica, konduktiviteta i koncentracije hlorofila-a vršena su multiparametarskom
sondom (YSI 6600 V2) od površine do 5 m dubine, sa intervalom od 1 m. Dobijeni rezultati
pokazali su da se akumulacija Garaši izdvojila kao akumulacija sa najvišim sadržajem
rastvorenog kiseonika i najvišom koncentracijom hlorofila a., i vodom koja je alkalna (pH>8).
AB  - This study was conducted during the summer of 2017 in three reservoirs in Serbia: Garaši,
Perućac, and Medjuvršje. Measurements of temperature, dissolved oxygen concentration, pH,
suspended particles, conductivity and concentration of chlorophyll-a were performed with a
multiparameter water quality probe (YSI 6600 V2) from water surface to 5 m depth, with an
interval of 1 m. The obtained results showed that Garaši reservoir stood out as the reservoir
with the highest dissolved oxygen contentration and the highest concentration of chlorophyll
a., and with alkaline water (pH> 8).
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - PRIKAZ PARAMETARA KVALITETA VODE U TRI AKUMULACIJE U SRBIJI
T1  - DATA OF WATER QUALITY PARAMETERS IN THREE RESERVOIRS IN SERBIA
EP  - 194
SP  - 189
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1678
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Skorić, Stefan and Mićković, Branislav and Cvijanović, Gorčin and Hegediš, Aleksandar and Đikanović, Vesna",
year = "2020",
abstract = "Istraživanja su vršena tokom leta 2017. godine na tri akumulacije u Srbiji: Garaši, Perućac i
Medjuvršje. Merenja temperature, koncentracije rastvorenog kiseonika, pH, totalno
rastvorenih čestica, konduktiviteta i koncentracije hlorofila-a vršena su multiparametarskom
sondom (YSI 6600 V2) od površine do 5 m dubine, sa intervalom od 1 m. Dobijeni rezultati
pokazali su da se akumulacija Garaši izdvojila kao akumulacija sa najvišim sadržajem
rastvorenog kiseonika i najvišom koncentracijom hlorofila a., i vodom koja je alkalna (pH>8)., This study was conducted during the summer of 2017 in three reservoirs in Serbia: Garaši,
Perućac, and Medjuvršje. Measurements of temperature, dissolved oxygen concentration, pH,
suspended particles, conductivity and concentration of chlorophyll-a were performed with a
multiparameter water quality probe (YSI 6600 V2) from water surface to 5 m depth, with an
interval of 1 m. The obtained results showed that Garaši reservoir stood out as the reservoir
with the highest dissolved oxygen contentration and the highest concentration of chlorophyll
a., and with alkaline water (pH> 8).",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "PRIKAZ PARAMETARA KVALITETA VODE U TRI AKUMULACIJE U SRBIJI, DATA OF WATER QUALITY PARAMETERS IN THREE RESERVOIRS IN SERBIA",
pages = "194-189",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1678"
}

Nikolić, D., Skorić, S., Mićković, B., Cvijanović, G., Hegediš, A.,& Đikanović, V.. (2020). PRIKAZ PARAMETARA KVALITETA VODE U TRI AKUMULACIJE U SRBIJI. in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 189-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1678

Nikolić D, Skorić S, Mićković B, Cvijanović G, Hegediš A, Đikanović V. PRIKAZ PARAMETARA KVALITETA VODE U TRI AKUMULACIJE U SRBIJI. in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2020;:189-194.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1678 .

Nikolić, Dušan, Skorić, Stefan, Mićković, Branislav, Cvijanović, Gorčin, Hegediš, Aleksandar, Đikanović, Vesna, "PRIKAZ PARAMETARA KVALITETA VODE U TRI AKUMULACIJE U SRBIJI" in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2020):189-194,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1678 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Hegediš, Aleksandar
AU  - Lenhardt, Mirjana
AU  - Krpo-Ćetković, Jasmina
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1676
AB  - Uzorci vode i sedimenta uzeti su tokom leta 2017. godine iz akumulacija Garaši, Vlasina,
Perućac, Zaovine, Međuvršje i Savsko jezero. Analiza As, B, Cd, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn, Ni, Pb
i Zn izvršena je pomoću optičke emisione spektroskopije sa induktivno spregnutom plazmom.
Zabeležene su veće koncentacije elemenata u sedimentu u odnosu na vodu. Koncentracije
elemenata nisu prelazile MDK vrednosti propisane za vodu. Koncentracija Cr za Zaovine, Cu
za Međuvršje i Ni za Perućac, Zaovine i Međuvršje prelazile su MDK vrednosti propisane za
sediment. Sediment svih jezera bio je kontaminiran; najmanja kontaminacija zabeležena je za
akumulaciju za vodosnabdevanje (Garaši).
AB  - Water and sediment samples were collected during summer of 2017 from reservoirs: Garaši,
Vlasina, Perućac, Zaovine, Međuvršje, Sava Lake. Analysis of As, B, Cd, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn,
Ni, Pb, and Zn were performed using inductively-coupled plasma optical emission
spectrometry. Elemental concentrations were higher in sediment compared to water samples.
Elemental concentrations did not exceed the MACs prescribed for water. Concentration of Cr
for Zaovine, Cu for Međuvršje, and Ni for Perućac, Zaovine and Međuvršje exceeded the
MACs prescribed for sediment. Sediments of all reservoirs were contaminated; the least
contamination was recorded for a water supply reservoir (Garaši).
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - KONCENTRACIJE TOKSIČNIH ELEMENATA U VODI I SEDIMENTU IZ ŠEST VEŠTAČKIH JEZERA U SRBIJI
T1  - CONCENTRATIONS OF TOXIC ELEMENTS IN WATER AND SEDIMENT FROM SIX RESERVOIRS IN SERBIA
EP  - 78
SP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1676
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Skorić, Stefan and Đikanović, Vesna and Mićković, Branislav and Hegediš, Aleksandar and Lenhardt, Mirjana and Krpo-Ćetković, Jasmina",
year = "2020",
abstract = "Uzorci vode i sedimenta uzeti su tokom leta 2017. godine iz akumulacija Garaši, Vlasina,
Perućac, Zaovine, Međuvršje i Savsko jezero. Analiza As, B, Cd, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn, Ni, Pb
i Zn izvršena je pomoću optičke emisione spektroskopije sa induktivno spregnutom plazmom.
Zabeležene su veće koncentacije elemenata u sedimentu u odnosu na vodu. Koncentracije
elemenata nisu prelazile MDK vrednosti propisane za vodu. Koncentracija Cr za Zaovine, Cu
za Međuvršje i Ni za Perućac, Zaovine i Međuvršje prelazile su MDK vrednosti propisane za
sediment. Sediment svih jezera bio je kontaminiran; najmanja kontaminacija zabeležena je za
akumulaciju za vodosnabdevanje (Garaši)., Water and sediment samples were collected during summer of 2017 from reservoirs: Garaši,
Vlasina, Perućac, Zaovine, Međuvršje, Sava Lake. Analysis of As, B, Cd, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn,
Ni, Pb, and Zn were performed using inductively-coupled plasma optical emission
spectrometry. Elemental concentrations were higher in sediment compared to water samples.
Elemental concentrations did not exceed the MACs prescribed for water. Concentration of Cr
for Zaovine, Cu for Međuvršje, and Ni for Perućac, Zaovine and Međuvršje exceeded the
MACs prescribed for sediment. Sediments of all reservoirs were contaminated; the least
contamination was recorded for a water supply reservoir (Garaši).",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "KONCENTRACIJE TOKSIČNIH ELEMENATA U VODI I SEDIMENTU IZ ŠEST VEŠTAČKIH JEZERA U SRBIJI, CONCENTRATIONS OF TOXIC ELEMENTS IN WATER AND SEDIMENT FROM SIX RESERVOIRS IN SERBIA",
pages = "78-71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1676"
}

Nikolić, D., Skorić, S., Đikanović, V., Mićković, B., Hegediš, A., Lenhardt, M.,& Krpo-Ćetković, J.. (2020). KONCENTRACIJE TOKSIČNIH ELEMENATA U VODI I SEDIMENTU IZ ŠEST VEŠTAČKIH JEZERA U SRBIJI. in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 71-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1676

Nikolić D, Skorić S, Đikanović V, Mićković B, Hegediš A, Lenhardt M, Krpo-Ćetković J. KONCENTRACIJE TOKSIČNIH ELEMENATA U VODI I SEDIMENTU IZ ŠEST VEŠTAČKIH JEZERA U SRBIJI. in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2020;:71-78.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1676 .

Nikolić, Dušan, Skorić, Stefan, Đikanović, Vesna, Mićković, Branislav, Hegediš, Aleksandar, Lenhardt, Mirjana, Krpo-Ćetković, Jasmina, "KONCENTRACIJE TOKSIČNIH ELEMENATA U VODI I SEDIMENTU IZ ŠEST VEŠTAČKIH JEZERA U SRBIJI" in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2020):71-78,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1676 .

TY  - CONF
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1664
AB  - Terenska istraživanja obavljena su na rekama Peštan i Beljanica tokom 2011. i 2012. godine,
i obuhvatila su analizu sastava i strukture zajednica riba. Rezultati ukazuju na dominaciju
ciprinidnih vrsta riba. Zajednica riba na ispitivanim lokalitetima je pod intenzivnim
opterećenjem, te su podaci ovih istraživanja od važnosti za očuvanje i zaštitu ribolovnog
resursa (područja).
AB  - Field research of rivers Peštan and Beljanica have been done during 2011 and 2012, and were
surveyed for ichthyofauna composition and structure. The results indicate the dominance of
cyprinid fish species. Data on fish species diversity of the researched localities under high
pollution is of value for conservation and protection of fishery sources.
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
C3  - Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
T1  - SEZONSKE PROMENE ZAJEDNICE RIBA REKA PEŠTAN I BELJANICA
T1  - SEASONAL VARIATION OF FISH COMMUNITY IN RIVERS PEŠTAN AND BELJANICA
EP  - 70
SP  - 67
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1664
ER  - 

@conference{
author = "Đikanović, Vesna and Nikolić, Dušan and Mićković, Branislav and Skorić, Stefan",
year = "2020",
abstract = "Terenska istraživanja obavljena su na rekama Peštan i Beljanica tokom 2011. i 2012. godine,
i obuhvatila su analizu sastava i strukture zajednica riba. Rezultati ukazuju na dominaciju
ciprinidnih vrsta riba. Zajednica riba na ispitivanim lokalitetima je pod intenzivnim
opterećenjem, te su podaci ovih istraživanja od važnosti za očuvanje i zaštitu ribolovnog
resursa (područja)., Field research of rivers Peštan and Beljanica have been done during 2011 and 2012, and were
surveyed for ichthyofauna composition and structure. The results indicate the dominance of
cyprinid fish species. Data on fish species diversity of the researched localities under high
pollution is of value for conservation and protection of fishery sources.",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda",
title = "SEZONSKE PROMENE ZAJEDNICE RIBA REKA PEŠTAN I BELJANICA, SEASONAL VARIATION OF FISH COMMUNITY IN RIVERS PEŠTAN AND BELJANICA",
pages = "70-67",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1664"
}

Đikanović, V., Nikolić, D., Mićković, B.,& Skorić, S.. (2020). SEZONSKE PROMENE ZAJEDNICE RIBA REKA PEŠTAN I BELJANICA. in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1664

Đikanović V, Nikolić D, Mićković B, Skorić S. SEZONSKE PROMENE ZAJEDNICE RIBA REKA PEŠTAN I BELJANICA. in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. 2020;:67-70.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1664 .

Đikanović, Vesna, Nikolić, Dušan, Mićković, Branislav, Skorić, Stefan, "SEZONSKE PROMENE ZAJEDNICE RIBA REKA PEŠTAN I BELJANICA" in Voda 2020 - 49. godišnja konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda (2020):67-70,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1664 .

TY  - JOUR
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Hegediš, Aleksandar
AU  - Lenhardt, Mirjana
AU  - Krpo-Ćetković, Jasmina
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1673
AB  - Water and sediment samples were collected during summer of 2017 from the reservoirs: Garaši, Vlasina, Perućac, Zaovine, Međuvršje, and Sava Lake. Analysis of As, B, Cd, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn, Ni, Pb, and Zn were performed using inductively-coupled plasma optical emission spectrometry (ICP-OES). Accumulation of elements in water and sediment samples varied among reservoirs. Elemental concentrations were higher in sediment than in water samples. Furthermore, elemental concentrations did not exceed the MACs prescribed for water. The concentrations of As, Cd, and Pb in sediment of all reservoirs were greater compared to their average concentrations in the continental crust. Concentration of Cr for Zaovine, Cu for Međuvršje, and Ni for Perućac, Zaovine and Međuvršje exceeded the MACs prescribed for sediments. A severe enrichment was recorded for Cd at all studied reservoirs, as well as for As at Garaši and Cr at Zaovine. Sediments of all reservoirs were contaminated; the least contamination was recorded for a water supply reservoir (Garaši).
PB  - Српско друштво за заштиту вода, Београд
T2  - Water Research and Management
T1  - Toxic Elements in Water and Sediment from Six Reservoirs in Serbia
EP  - 18
IS  - 1-2
SP  - 13
VL  - 10
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1673
ER  - 

@article{
author = "Nikolić, Dušan and Skorić, Stefan and Đikanović, Vesna and Mićković, Branislav and Hegediš, Aleksandar and Lenhardt, Mirjana and Krpo-Ćetković, Jasmina",
year = "2020",
abstract = "Water and sediment samples were collected during summer of 2017 from the reservoirs: Garaši, Vlasina, Perućac, Zaovine, Međuvršje, and Sava Lake. Analysis of As, B, Cd, Cr, Cu, Fe, Hg, Mn, Ni, Pb, and Zn were performed using inductively-coupled plasma optical emission spectrometry (ICP-OES). Accumulation of elements in water and sediment samples varied among reservoirs. Elemental concentrations were higher in sediment than in water samples. Furthermore, elemental concentrations did not exceed the MACs prescribed for water. The concentrations of As, Cd, and Pb in sediment of all reservoirs were greater compared to their average concentrations in the continental crust. Concentration of Cr for Zaovine, Cu for Međuvršje, and Ni for Perućac, Zaovine and Međuvršje exceeded the MACs prescribed for sediments. A severe enrichment was recorded for Cd at all studied reservoirs, as well as for As at Garaši and Cr at Zaovine. Sediments of all reservoirs were contaminated; the least contamination was recorded for a water supply reservoir (Garaši).",
publisher = "Српско друштво за заштиту вода, Београд",
journal = "Water Research and Management",
title = "Toxic Elements in Water and Sediment from Six Reservoirs in Serbia",
pages = "18-13",
number = "1-2",
volume = "10",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1673"
}

Nikolić, D., Skorić, S., Đikanović, V., Mićković, B., Hegediš, A., Lenhardt, M.,& Krpo-Ćetković, J.. (2020). Toxic Elements in Water and Sediment from Six Reservoirs in Serbia. in Water Research and Management
Српско друштво за заштиту вода, Београд., 10(1-2), 13-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1673

Nikolić D, Skorić S, Đikanović V, Mićković B, Hegediš A, Lenhardt M, Krpo-Ćetković J. Toxic Elements in Water and Sediment from Six Reservoirs in Serbia. in Water Research and Management. 2020;10(1-2):13-18.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1673 .

Nikolić, Dušan, Skorić, Stefan, Đikanović, Vesna, Mićković, Branislav, Hegediš, Aleksandar, Lenhardt, Mirjana, Krpo-Ćetković, Jasmina, "Toxic Elements in Water and Sediment from Six Reservoirs in Serbia" in Water Research and Management, 10, no. 1-2 (2020):13-18,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1673 .

TY  - CHAP
AU  - Đikanović, V.
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Hegediš, Aleksandar
AU  - Mrdak, D.
AU  - Pešić, V.
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1289
AB  - The surface area of Montenegro’s portion of the Black Sea drainage basin is 7075 km2, or 0.9% of the entire basin, and is made up of the rivers Tara, Piva, Lim, Ćehotina and Ibar, and Lake Plav. The major polluters of watercourses are wastewaters and solid waste from inhabited settlements. According to water categorization regulations, the rivers of the Danube Basin in Montenegro are, based on the status quo, classified into four quality classes. Thus, the mid- and lower courses of the larger rivers fall within quality classes II and III. The water quality of the Lim, downstream of Berane, worsens at its exit from Montenegro and falls into quality class III. The Ibar profile downstream of Bać is largely out of a prescribed class. The Ćehotina downstream of Pljevlja is in water quality class III, and occasionally out of a prescribed class. The Tara belongs to the Durmitor National Park, but its water quality is class I only at its most upstream profile; its profiles downstream of Kolašin are from class II to class III. These findings are confirmed by analyses of their aquatic macroinvertebrate communities, i.e. Oligochaeta, as bioindicators of water quality. The ichthyofauna of the Danube Basin rivers in Montenegro comprises 20 fish species. Hydromorphological alterations of watercourses, such as dam construction, have a significant effect on fish populations. Thus, the dam on the Piva river has a negative effect on the fish population, presenting a barrier to migration routes, as is the case with huchen or Danube salmon (Hucho hucho).
PB  - Springer
T2  - Geobotany Studies
T1  - Anthropogenic Pressures on Watercourses of the Danube River Basin in Montenegro
EP  - 256
SP  - 241
DO  - 10.1007/978-3-030-37242-2_12
ER  - 

@inbook{
author = "Đikanović, V. and Nikčević, Miroslav and Mićković, Branislav and Hegediš, Aleksandar and Mrdak, D. and Pešić, V.",
year = "2020",
abstract = "The surface area of Montenegro’s portion of the Black Sea drainage basin is 7075 km2, or 0.9% of the entire basin, and is made up of the rivers Tara, Piva, Lim, Ćehotina and Ibar, and Lake Plav. The major polluters of watercourses are wastewaters and solid waste from inhabited settlements. According to water categorization regulations, the rivers of the Danube Basin in Montenegro are, based on the status quo, classified into four quality classes. Thus, the mid- and lower courses of the larger rivers fall within quality classes II and III. The water quality of the Lim, downstream of Berane, worsens at its exit from Montenegro and falls into quality class III. The Ibar profile downstream of Bać is largely out of a prescribed class. The Ćehotina downstream of Pljevlja is in water quality class III, and occasionally out of a prescribed class. The Tara belongs to the Durmitor National Park, but its water quality is class I only at its most upstream profile; its profiles downstream of Kolašin are from class II to class III. These findings are confirmed by analyses of their aquatic macroinvertebrate communities, i.e. Oligochaeta, as bioindicators of water quality. The ichthyofauna of the Danube Basin rivers in Montenegro comprises 20 fish species. Hydromorphological alterations of watercourses, such as dam construction, have a significant effect on fish populations. Thus, the dam on the Piva river has a negative effect on the fish population, presenting a barrier to migration routes, as is the case with huchen or Danube salmon (Hucho hucho).",
publisher = "Springer",
journal = "Geobotany Studies",
booktitle = "Anthropogenic Pressures on Watercourses of the Danube River Basin in Montenegro",
pages = "256-241",
doi = "10.1007/978-3-030-37242-2_12"
}

Đikanović, V., Nikčević, M., Mićković, B., Hegediš, A., Mrdak, D.,& Pešić, V.. (2020). Anthropogenic Pressures on Watercourses of the Danube River Basin in Montenegro. in Geobotany Studies
Springer., 241-256.
https://doi.org/10.1007/978-3-030-37242-2_12

Đikanović V, Nikčević M, Mićković B, Hegediš A, Mrdak D, Pešić V. Anthropogenic Pressures on Watercourses of the Danube River Basin in Montenegro. in Geobotany Studies. 2020;:241-256.
doi:10.1007/978-3-030-37242-2_12 .

Đikanović, V., Nikčević, Miroslav, Mićković, Branislav, Hegediš, Aleksandar, Mrdak, D., Pešić, V., "Anthropogenic Pressures on Watercourses of the Danube River Basin in Montenegro" in Geobotany Studies (2020):241-256,
https://doi.org/10.1007/978-3-030-37242-2_12 . .

TY  - JOUR
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Mićković, Branislav
PY  - 2020
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1294
AB  - Since the early 1970s the spread of the Ponto-Caspian gobiids along the Serbian part of the Danube River has been reported, mainly owing to the construction of dams and canals linking the larger rivers. The aim of our study was to analyse the diet of the round goby Neogobius melanostomus based on the fish intestinal contents and available food resources at selected sites in the Danube and Velika Morava rivers in Serbia. The fish samples were collected during October 2018, at three localities: Zemun and Stari Slankamen in the Danube River and Ljubicevski Most in the Velika Morava River. A total of 35 fish specimens were collected and examined. The analysis of the intestinal contents showed that N. melanostomus fed mainly on representatives of Gammaridae (Dikerogammarus sp.), insect larvae (Trichoptera, Chironomidae), Gastropoda, Bivalvia (Dreissena sp., Corbicula sp.), and Oligochaeta. The diet of fish from the Velika Morava River consisted mostly of Oligochaeta and Gammaridae, while the diet of fish from the Danube River consisted of larvae of Trichoptera and mollusks.
PB  - Bulgarska Akademiya na Naukite
T2  - Acta Zoologica Bulgarica
T1  - Diet of the Round Goby Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) (Gobiidae) in the Danube and Velika Morava Rivers in Serbia
EP  - 634
IS  - 4
SP  - 629
VL  - 72
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1294
ER  - 

@article{
author = "Đikanović, Vesna and Skorić, Stefan and Mićković, Branislav",
year = "2020",
abstract = "Since the early 1970s the spread of the Ponto-Caspian gobiids along the Serbian part of the Danube River has been reported, mainly owing to the construction of dams and canals linking the larger rivers. The aim of our study was to analyse the diet of the round goby Neogobius melanostomus based on the fish intestinal contents and available food resources at selected sites in the Danube and Velika Morava rivers in Serbia. The fish samples were collected during October 2018, at three localities: Zemun and Stari Slankamen in the Danube River and Ljubicevski Most in the Velika Morava River. A total of 35 fish specimens were collected and examined. The analysis of the intestinal contents showed that N. melanostomus fed mainly on representatives of Gammaridae (Dikerogammarus sp.), insect larvae (Trichoptera, Chironomidae), Gastropoda, Bivalvia (Dreissena sp., Corbicula sp.), and Oligochaeta. The diet of fish from the Velika Morava River consisted mostly of Oligochaeta and Gammaridae, while the diet of fish from the Danube River consisted of larvae of Trichoptera and mollusks.",
publisher = "Bulgarska Akademiya na Naukite",
journal = "Acta Zoologica Bulgarica",
title = "Diet of the Round Goby Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) (Gobiidae) in the Danube and Velika Morava Rivers in Serbia",
pages = "634-629",
number = "4",
volume = "72",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1294"
}

Đikanović, V., Skorić, S.,& Mićković, B.. (2020). Diet of the Round Goby Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) (Gobiidae) in the Danube and Velika Morava Rivers in Serbia. in Acta Zoologica Bulgarica
Bulgarska Akademiya na Naukite., 72(4), 629-634.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1294

Đikanović V, Skorić S, Mićković B. Diet of the Round Goby Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) (Gobiidae) in the Danube and Velika Morava Rivers in Serbia. in Acta Zoologica Bulgarica. 2020;72(4):629-634.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1294 .

Đikanović, Vesna, Skorić, Stefan, Mićković, Branislav, "Diet of the Round Goby Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) (Gobiidae) in the Danube and Velika Morava Rivers in Serbia" in Acta Zoologica Bulgarica, 72, no. 4 (2020):629-634,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1294 .

TY  - CONF
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Mićković, Branislav
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1679
AB  - The aim of this study was to describe biometric and feeding characteristics of highly in-vasive species Perccottus glenii in the investigated locality. A total of 85 fish were elec-trofished in the drainage channel located at the vicinity of Veliko Gradište (northeastern Serbia) and preserved in the alcohol solution. In the laboratory, fish were measured (TL, ± 0.01 mm; W, ± 0.01 g), otholits and digestive tracts were removed for age determination and dietary analysis (stereomicroscope). Biometric analysis included length-frequency distribution using 10 mm class intervals; determination of average length and weight for each age group; lenght-weigth relationship; Fulton’s condition factor. Ingested organisms were identified to the lowest reliable taxonomic level (mainly order) and counted. The respective ranges of TL and W of examined fish were 35-140.7 mm and 0.5-40 g. Length class 70.1-80.0 mm clearly dominated (24%). Four age groups were determined (0+-3+), and their descriptive statistics is presented. The value of allometric coefficient for the length-weight relationship (b= 3.068) indicated isometric growth. Fulton’s condition fac-tor did not differ between age groups. Empty digestive tract was found in 2 specimens. A total of 12 prey categories representing Ephemeroptera, Trichoptera, Odonata, Hemiptera, Chironomidae, Coleoptera, Gastropoda, Hirudinea, Oligochaeta, Gammaraidae, uniden-tified and terrestrial insects were identified in the diet. Generally, the diet is entirely com-posed of aquatic invertebrates, as only one terrestrial insect was found. Obtained results did not show clear difference in diet composition between age groups. However, analysis have shown that the most diverse diet characterize 2+ age. By frequency, the insect larvae were categories with highest participation regardless of age.
PB  - Institute of Marine Biology, University of Montenegro
C3  - International Conference Adriatic Biodiversity Protection AdriBioPro2019
T1  - Biometry and diet of Perccottus glenii Dybowski, 1877 found in stagnant water nearby Veliko Gradište (northeastern Serbia)
SP  - 110
DO  - 10.5281/zenodo.2614428
ER  - 

@conference{
author = "Đikanović, Vesna and Skorić, Stefan and Cvijanović, Gorčin and Nikolić, Dušan and Jaćimović, Milica and Nikčević, Miroslav and Mićković, Branislav",
year = "2019",
abstract = "The aim of this study was to describe biometric and feeding characteristics of highly in-vasive species Perccottus glenii in the investigated locality. A total of 85 fish were elec-trofished in the drainage channel located at the vicinity of Veliko Gradište (northeastern Serbia) and preserved in the alcohol solution. In the laboratory, fish were measured (TL, ± 0.01 mm; W, ± 0.01 g), otholits and digestive tracts were removed for age determination and dietary analysis (stereomicroscope). Biometric analysis included length-frequency distribution using 10 mm class intervals; determination of average length and weight for each age group; lenght-weigth relationship; Fulton’s condition factor. Ingested organisms were identified to the lowest reliable taxonomic level (mainly order) and counted. The respective ranges of TL and W of examined fish were 35-140.7 mm and 0.5-40 g. Length class 70.1-80.0 mm clearly dominated (24%). Four age groups were determined (0+-3+), and their descriptive statistics is presented. The value of allometric coefficient for the length-weight relationship (b= 3.068) indicated isometric growth. Fulton’s condition fac-tor did not differ between age groups. Empty digestive tract was found in 2 specimens. A total of 12 prey categories representing Ephemeroptera, Trichoptera, Odonata, Hemiptera, Chironomidae, Coleoptera, Gastropoda, Hirudinea, Oligochaeta, Gammaraidae, uniden-tified and terrestrial insects were identified in the diet. Generally, the diet is entirely com-posed of aquatic invertebrates, as only one terrestrial insect was found. Obtained results did not show clear difference in diet composition between age groups. However, analysis have shown that the most diverse diet characterize 2+ age. By frequency, the insect larvae were categories with highest participation regardless of age.",
publisher = "Institute of Marine Biology, University of Montenegro",
journal = "International Conference Adriatic Biodiversity Protection AdriBioPro2019",
title = "Biometry and diet of Perccottus glenii Dybowski, 1877 found in stagnant water nearby Veliko Gradište (northeastern Serbia)",
pages = "110",
doi = "10.5281/zenodo.2614428"
}

Đikanović, V., Skorić, S., Cvijanović, G., Nikolić, D., Jaćimović, M., Nikčević, M.,& Mićković, B.. (2019). Biometry and diet of Perccottus glenii Dybowski, 1877 found in stagnant water nearby Veliko Gradište (northeastern Serbia). in International Conference Adriatic Biodiversity Protection AdriBioPro2019
Institute of Marine Biology, University of Montenegro., 110.
https://doi.org/10.5281/zenodo.2614428

Đikanović V, Skorić S, Cvijanović G, Nikolić D, Jaćimović M, Nikčević M, Mićković B. Biometry and diet of Perccottus glenii Dybowski, 1877 found in stagnant water nearby Veliko Gradište (northeastern Serbia). in International Conference Adriatic Biodiversity Protection AdriBioPro2019. 2019;:110.
doi:10.5281/zenodo.2614428 .

Đikanović, Vesna, Skorić, Stefan, Cvijanović, Gorčin, Nikolić, Dušan, Jaćimović, Milica, Nikčević, Miroslav, Mićković, Branislav, "Biometry and diet of Perccottus glenii Dybowski, 1877 found in stagnant water nearby Veliko Gradište (northeastern Serbia)" in International Conference Adriatic Biodiversity Protection AdriBioPro2019 (2019):110,
https://doi.org/10.5281/zenodo.2614428 . .

TY  - CONF
AU  - Đikanović, Vesna
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Mićković, Branislav
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2438
PB  - Srpsko drustvo za zastitu voda, Srbija, Zlatibor
C3  - 48. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „Voda 2019“. Zbornik radova
T1  - Značaj očuvanja malih planinskih vodotoka; primer tekućica na području rezervata Uvac
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2438
ER  - 

@conference{
author = "Đikanović, Vesna and Skorić, Stefan and Nikčević, Miroslav and Mićković, Branislav",
year = "2019",
publisher = "Srpsko drustvo za zastitu voda, Srbija, Zlatibor",
journal = "48. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „Voda 2019“. Zbornik radova",
title = "Značaj očuvanja malih planinskih vodotoka; primer tekućica na području rezervata Uvac",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2438"
}

Đikanović, V., Skorić, S., Nikčević, M.,& Mićković, B.. (2019). Značaj očuvanja malih planinskih vodotoka; primer tekućica na području rezervata Uvac. in 48. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „Voda 2019“. Zbornik radova
Srpsko drustvo za zastitu voda, Srbija, Zlatibor..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2438

Đikanović V, Skorić S, Nikčević M, Mićković B. Značaj očuvanja malih planinskih vodotoka; primer tekućica na području rezervata Uvac. in 48. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „Voda 2019“. Zbornik radova. 2019;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2438 .

Đikanović, Vesna, Skorić, Stefan, Nikčević, Miroslav, Mićković, Branislav, "Značaj očuvanja malih planinskih vodotoka; primer tekućica na području rezervata Uvac" in 48. konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda „Voda 2019“. Zbornik radova (2019),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2438 .

TY  - JOUR
AU  - Gačić, Zoran
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Gacic, Luka
AU  - Damjanović, Ilija
PY  - 2019
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1248
AB  - A four-parameter model of spectral sensitivity curves was developed. Empirical equations were designed for A(1)- and A(2)-based visual pigments with the main a-band maximum absorptions (lambda(max)) from 350 nm, near the ultraviolet, up to 635 nm in the far-red part of the spectrum. Subtraction of the alpha-band from the full absorbance spectrum left a "beta-band" described by a lambda(max)-dependent Gaussian equation. Compatibility of our templates with A(1)- and A(2)-based spectra was tested on the electroretinographic (ERG-derived) scotopic action spectra recorded in dogfish shark, eel, Prussian carp and perch. To more precisely estimate the accuracy of our model, we compared it with widely used templates for visual pigments. There was almost no difference between the tested models in fitting the above-mentioned spectral data. One of the advantages of our model is that in the fitting of spectral sensitivity data it uses non-transformed wavelengths and the shape of the curve remains the same for a broad range of lambda(max) values. Compared to multiparameter templates of other authors, our model was designed with fewer (four) parameters, which we believe can bring us closer to understanding the true nature of the absorption curve.
PB  - Srpsko biološko društvo, Beograd, i dr.
T2  - Archives of Biological Sciences
T1  - New spectral templates for rhodopsin and porphyropsin visual pigments
EP  - 110
IS  - 1
SP  - 103
VL  - 71
DO  - 10.2298/ABS180822052G
ER  - 

@article{
author = "Gačić, Zoran and Mićković, Branislav and Gacic, Luka and Damjanović, Ilija",
year = "2019",
abstract = "A four-parameter model of spectral sensitivity curves was developed. Empirical equations were designed for A(1)- and A(2)-based visual pigments with the main a-band maximum absorptions (lambda(max)) from 350 nm, near the ultraviolet, up to 635 nm in the far-red part of the spectrum. Subtraction of the alpha-band from the full absorbance spectrum left a "beta-band" described by a lambda(max)-dependent Gaussian equation. Compatibility of our templates with A(1)- and A(2)-based spectra was tested on the electroretinographic (ERG-derived) scotopic action spectra recorded in dogfish shark, eel, Prussian carp and perch. To more precisely estimate the accuracy of our model, we compared it with widely used templates for visual pigments. There was almost no difference between the tested models in fitting the above-mentioned spectral data. One of the advantages of our model is that in the fitting of spectral sensitivity data it uses non-transformed wavelengths and the shape of the curve remains the same for a broad range of lambda(max) values. Compared to multiparameter templates of other authors, our model was designed with fewer (four) parameters, which we believe can bring us closer to understanding the true nature of the absorption curve.",
publisher = "Srpsko biološko društvo, Beograd, i dr.",
journal = "Archives of Biological Sciences",
title = "New spectral templates for rhodopsin and porphyropsin visual pigments",
pages = "110-103",
number = "1",
volume = "71",
doi = "10.2298/ABS180822052G"
}

Gačić, Z., Mićković, B., Gacic, L.,& Damjanović, I.. (2019). New spectral templates for rhodopsin and porphyropsin visual pigments. in Archives of Biological Sciences
Srpsko biološko društvo, Beograd, i dr.., 71(1), 103-110.
https://doi.org/10.2298/ABS180822052G

Gačić Z, Mićković B, Gacic L, Damjanović I. New spectral templates for rhodopsin and porphyropsin visual pigments. in Archives of Biological Sciences. 2019;71(1):103-110.
doi:10.2298/ABS180822052G .

Gačić, Zoran, Mićković, Branislav, Gacic, Luka, Damjanović, Ilija, "New spectral templates for rhodopsin and porphyropsin visual pigments" in Archives of Biological Sciences, 71, no. 1 (2019):103-110,
https://doi.org/10.2298/ABS180822052G . .

TY  - CONF
AU  - Krpo Ćetković, Jasmina
AU  - Prica, Milijana
AU  - Subotić, Srđan
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Mićković, Branislav
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2440
PB  - Geomorphologia Slovaca et Bohemica
C3  - Geomorphologia Slovaca et Bohemica
T1  - Lenght-weight relationship and condition of three goby species in the Danube River near Slankamen (Serbia)
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2440
ER  - 

@conference{
author = "Krpo Ćetković, Jasmina and Prica, Milijana and Subotić, Srđan and Nikčević, Miroslav and Mićković, Branislav",
year = "2018",
publisher = "Geomorphologia Slovaca et Bohemica",
journal = "Geomorphologia Slovaca et Bohemica",
title = "Lenght-weight relationship and condition of three goby species in the Danube River near Slankamen (Serbia)",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2440"
}

Krpo Ćetković, J., Prica, M., Subotić, S., Nikčević, M.,& Mićković, B.. (2018). Lenght-weight relationship and condition of three goby species in the Danube River near Slankamen (Serbia). in Geomorphologia Slovaca et Bohemica
Geomorphologia Slovaca et Bohemica..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2440

Krpo Ćetković J, Prica M, Subotić S, Nikčević M, Mićković B. Lenght-weight relationship and condition of three goby species in the Danube River near Slankamen (Serbia). in Geomorphologia Slovaca et Bohemica. 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2440 .

Krpo Ćetković, Jasmina, Prica, Milijana, Subotić, Srđan, Nikčević, Miroslav, Mićković, Branislav, "Lenght-weight relationship and condition of three goby species in the Danube River near Slankamen (Serbia)" in Geomorphologia Slovaca et Bohemica (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2440 .

TY  - CONF
AU  - Hegediš, Aleksandar
AU  - Simonović, Predrag
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Višnjić Jeftić, Željka
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Jovičić, Katarina
AU  - Lenhardt, Mirjana
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Gačić, Zoran
AU  - Nikolic, Vera
AU  - Tošić, A
AU  - Škraba-Jurlina, D
AU  - Kanjuh, T
AU  - Regner, Slobodan
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1686
AB  - Ovaj rad ima za cilj da ustanovi koja je uloga zakona u dobrom upravljanju ribolovnim 
resursima. Zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda u Srbiji regulisano je istoimenim 
zakonom, a odvija se na 17 ribarskih područja i 29 ribarskih područja u zaštićenim prirodnim 
dobrima. Na 17 osnovnih ribarskih područja upravljaju „javna preduzeća“ ili privatne firme 
u statusu „doo“. Kod većih područja, posebno u Vojvodini, postoji više upravljača za jedno 
ribarsko područje. U zaštićenim prirodnim dobrima upravljači su ujedno i korisnici ribljeg 
fonda. U periodu od 2006. do 2017. godine Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg 
fonda menjan je u dva navrata: 2009. i 2014. godine. Podzakonska akta su takođe podložna 
vrlo čestim promenama. U radu se prate efekti promene zakonske regulative na broj rekre ativnih i profesionalnih ribolovaca, broj ribočuvara i trendove u ulovima. Osnovni trendovi 
su da broj rekreativnih ribolovaca u navedenom periodu opada, broj profesionalnih riba ra stagnira, dok broj ribočuvara raste. Ulov ima tendenciju opadanja za sve vrste koje se 
statististički prate (šaran, som, smuđ i deverika od autohtonih vrsta, i babuška i tolstolobik 
od alohtonih). Odnos ulova u rekreativnom i komercijalnom ribolovu pokazuje značajne 
promene u poslednjih desetak godina: osim za tolstolobika, kod koga dominira komer cijalni ulov, kod ostalih vrsta je došlo do zamene u smislu da rekreativni ulov preuzima 
dominaciju u poslednjih nekoliko godina
PB  - Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu
C3  - 8th  International Conference "Water & Fish"
T1  - Different aspect of sustainable use of fish resources in Serbia for the period 2006-2017
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1686
ER  - 

@conference{
author = "Hegediš, Aleksandar and Simonović, Predrag and Smederevac-Lalić, Marija and Skorić, Stefan and Višnjić Jeftić, Željka and Jaćimović, Milica and Jovičić, Katarina and Lenhardt, Mirjana and Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Gačić, Zoran and Nikolic, Vera and Tošić, A and Škraba-Jurlina, D and Kanjuh, T and Regner, Slobodan",
year = "2018",
abstract = "Ovaj rad ima za cilj da ustanovi koja je uloga zakona u dobrom upravljanju ribolovnim 
resursima. Zaštita i održivo korišćenje ribljeg fonda u Srbiji regulisano je istoimenim 
zakonom, a odvija se na 17 ribarskih područja i 29 ribarskih područja u zaštićenim prirodnim 
dobrima. Na 17 osnovnih ribarskih područja upravljaju „javna preduzeća“ ili privatne firme 
u statusu „doo“. Kod većih područja, posebno u Vojvodini, postoji više upravljača za jedno 
ribarsko područje. U zaštićenim prirodnim dobrima upravljači su ujedno i korisnici ribljeg 
fonda. U periodu od 2006. do 2017. godine Zakon o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg 
fonda menjan je u dva navrata: 2009. i 2014. godine. Podzakonska akta su takođe podložna 
vrlo čestim promenama. U radu se prate efekti promene zakonske regulative na broj rekre ativnih i profesionalnih ribolovaca, broj ribočuvara i trendove u ulovima. Osnovni trendovi 
su da broj rekreativnih ribolovaca u navedenom periodu opada, broj profesionalnih riba ra stagnira, dok broj ribočuvara raste. Ulov ima tendenciju opadanja za sve vrste koje se 
statististički prate (šaran, som, smuđ i deverika od autohtonih vrsta, i babuška i tolstolobik 
od alohtonih). Odnos ulova u rekreativnom i komercijalnom ribolovu pokazuje značajne 
promene u poslednjih desetak godina: osim za tolstolobika, kod koga dominira komer cijalni ulov, kod ostalih vrsta je došlo do zamene u smislu da rekreativni ulov preuzima 
dominaciju u poslednjih nekoliko godina",
publisher = "Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu",
journal = "8th  International Conference "Water & Fish"",
title = "Different aspect of sustainable use of fish resources in Serbia for the period 2006-2017",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1686"
}

Hegediš, A., Simonović, P., Smederevac-Lalić, M., Skorić, S., Višnjić Jeftić, Ž., Jaćimović, M., Jovičić, K., Lenhardt, M., Mićković, B., Nikčević, M., Gačić, Z., Nikolic, V., Tošić, A., Škraba-Jurlina, D., Kanjuh, T.,& Regner, S.. (2018). Different aspect of sustainable use of fish resources in Serbia for the period 2006-2017. in 8th  International Conference "Water & Fish"
Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1686

Hegediš A, Simonović P, Smederevac-Lalić M, Skorić S, Višnjić Jeftić Ž, Jaćimović M, Jovičić K, Lenhardt M, Mićković B, Nikčević M, Gačić Z, Nikolic V, Tošić A, Škraba-Jurlina D, Kanjuh T, Regner S. Different aspect of sustainable use of fish resources in Serbia for the period 2006-2017. in 8th  International Conference "Water & Fish". 2018;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1686 .

Hegediš, Aleksandar, Simonović, Predrag, Smederevac-Lalić, Marija, Skorić, Stefan, Višnjić Jeftić, Željka, Jaćimović, Milica, Jovičić, Katarina, Lenhardt, Mirjana, Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Gačić, Zoran, Nikolic, Vera, Tošić, A, Škraba-Jurlina, D, Kanjuh, T, Regner, Slobodan, "Different aspect of sustainable use of fish resources in Serbia for the period 2006-2017" in 8th  International Conference "Water & Fish" (2018),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1686 .

TY  - CONF
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Đikanović, Vesna
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1698
AB  - Cilj rada je da se opiše dubinska distribucija odabranih parametara kvaliteta vode
(temperatura, koncentracija rastvorenog kiseonika, pH, konduktivitet i koncentracija
hlorofila-a) u vodi akumulacije „Uvac” tokom sezone sredina leta – rana jesen 2017.
godine. Tokom posmatranog dela vegetacione sezone vodu ove akumulacije odlikuje direktna termička stratifikacija.
AB  - The aim of the study was to describe the depth distribution of selected water quality
parameters (temperature, dissolved oxygen content, pH, conductivity and chlorophyll – a
concentration) in the "Uvac" reservoir during the middle of the summer to early autumn
2017. During observed part of the vegetation season, direct thermal stratification of water
was recorded. Depth distribution of other water quality parameters closely followed the
thermal stratification.
PB  - Srpsko društvo za zaštitu voda
C3  - Voda 2018 - 47. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite voda
T1  - STRATIFIKACIJA POKAZATELJA KVALITETA VODE AKUMULACIJE „UVAC” (SEZONA SREDINA LETA – RANA JESEN 2017)
EP  - 82
SP  - 75
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1698
ER  - 

@conference{
author = "Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Skorić, Stefan and Nikolić, Dušan and Đikanović, Vesna",
year = "2018",
abstract = "Cilj rada je da se opiše dubinska distribucija odabranih parametara kvaliteta vode
(temperatura, koncentracija rastvorenog kiseonika, pH, konduktivitet i koncentracija
hlorofila-a) u vodi akumulacije „Uvac” tokom sezone sredina leta – rana jesen 2017.
godine. Tokom posmatranog dela vegetacione sezone vodu ove akumulacije odlikuje direktna termička stratifikacija., The aim of the study was to describe the depth distribution of selected water quality
parameters (temperature, dissolved oxygen content, pH, conductivity and chlorophyll – a
concentration) in the "Uvac" reservoir during the middle of the summer to early autumn
2017. During observed part of the vegetation season, direct thermal stratification of water
was recorded. Depth distribution of other water quality parameters closely followed the
thermal stratification.",
publisher = "Srpsko društvo za zaštitu voda",
journal = "Voda 2018 - 47. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite voda",
title = "STRATIFIKACIJA POKAZATELJA KVALITETA VODE AKUMULACIJE „UVAC” (SEZONA SREDINA LETA – RANA JESEN 2017)",
pages = "82-75",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1698"
}

Mićković, B., Nikčević, M., Skorić, S., Nikolić, D.,& Đikanović, V.. (2018). STRATIFIKACIJA POKAZATELJA KVALITETA VODE AKUMULACIJE „UVAC” (SEZONA SREDINA LETA – RANA JESEN 2017). in Voda 2018 - 47. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite voda
Srpsko društvo za zaštitu voda., 75-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1698

Mićković B, Nikčević M, Skorić S, Nikolić D, Đikanović V. STRATIFIKACIJA POKAZATELJA KVALITETA VODE AKUMULACIJE „UVAC” (SEZONA SREDINA LETA – RANA JESEN 2017). in Voda 2018 - 47. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite voda. 2018;:75-82.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1698 .

Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Skorić, Stefan, Nikolić, Dušan, Đikanović, Vesna, "STRATIFIKACIJA POKAZATELJA KVALITETA VODE AKUMULACIJE „UVAC” (SEZONA SREDINA LETA – RANA JESEN 2017)" in Voda 2018 - 47. konferencija o aktuelnim temama korišćenja i zaštite voda (2018):75-82,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1698 .

TY  - CONF
AU  - Skorić, Stefan
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Mićković, Branislav
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1717
AB  - Som je najveća primarno slatkovodna vrsta ihtiofaune Srbije i u staništima koja naseljava
predstavlja vrhunskog predatora. Ova vrsta ne spada u nativnu ihtiofaunu u vodama
Rezervata Uvac, a vreme introdukcije, količina i uzrasni sastav unetih riba su nepoznati.
Generalno, podaci o biologiji prirodnih populacija soma u otvorenim vodama u Srbiji su
siromašni i do sada ne postoje studije o populaciji u akumulaciji Uvac. Ciljevi ovog istraživanja
su određivanje starosne i polne strukture populacije somova i njegove distribucije u
akumulaciji. Definisane su tri zone akumulacije u kojima je vršeno uzorkovanje, i to: zona I
(gornji kanjonski deo akumulacije), zona II (srednji deo akumulacije sa ulivima dve pritoke)
i zona III (donji deo akumulacije u oblasti brane). Mrežarskim alatima ulovljeno je ukupno
20 somova. Među ulovljenim jedinkama 7 je bilo mužjaka, 9 ženki i kod 4 jedinke nije bilo
moguće makroskopski odrediti pol. Dužina je varirala od 60-86 cm kod mužjaka; 66-113
cm kod ženki i 51-57.5 cm kod polno nezrelih jedinki. Težina ulovljenih primeraka kretala
se u opsegu 993-4 000 g kod mužjaka; 1 520-9 000 g kod ženki; i 652-984 g kod polno
nezrelih jedinki. Među mužjacima su dominirale jedinke starosti 3+, dok su kod ženki sve
starosne klase bile jednako zastupljene (2+-7+). Sve polno nezrele jedinke su bile starosti 2+.
Som u akumulaciji Uvac dominantno naseljava gornji (kanjonski) deo, a na osnovu starosne
structure populacije pretpostavlja se da je som u akumulaciju introdukovan pre više od 10
godina.
PB  - Univesity of Belgrade - Faculty of Agriculture
C3  - VIII MEĐUNARODNA KONFERENCIJA “WATER & FISH”
T1  - SOME BIOLOGICAL FEATURES OF EUROPEAN CATFISH (SILURUS GLANIS) IN THE UVAC RESERVOIR
T1  - NEKE BIOLOŠKE ODLIKE SOMA (SILURUS GLANIS) IZ AKUMULACIJE „UVAC”
EP  - 441
SP  - 437
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1717
ER  - 

@conference{
author = "Skorić, Stefan and Nikčević, Miroslav and Mićković, Branislav",
year = "2018",
abstract = "Som je najveća primarno slatkovodna vrsta ihtiofaune Srbije i u staništima koja naseljava
predstavlja vrhunskog predatora. Ova vrsta ne spada u nativnu ihtiofaunu u vodama
Rezervata Uvac, a vreme introdukcije, količina i uzrasni sastav unetih riba su nepoznati.
Generalno, podaci o biologiji prirodnih populacija soma u otvorenim vodama u Srbiji su
siromašni i do sada ne postoje studije o populaciji u akumulaciji Uvac. Ciljevi ovog istraživanja
su određivanje starosne i polne strukture populacije somova i njegove distribucije u
akumulaciji. Definisane su tri zone akumulacije u kojima je vršeno uzorkovanje, i to: zona I
(gornji kanjonski deo akumulacije), zona II (srednji deo akumulacije sa ulivima dve pritoke)
i zona III (donji deo akumulacije u oblasti brane). Mrežarskim alatima ulovljeno je ukupno
20 somova. Među ulovljenim jedinkama 7 je bilo mužjaka, 9 ženki i kod 4 jedinke nije bilo
moguće makroskopski odrediti pol. Dužina je varirala od 60-86 cm kod mužjaka; 66-113
cm kod ženki i 51-57.5 cm kod polno nezrelih jedinki. Težina ulovljenih primeraka kretala
se u opsegu 993-4 000 g kod mužjaka; 1 520-9 000 g kod ženki; i 652-984 g kod polno
nezrelih jedinki. Među mužjacima su dominirale jedinke starosti 3+, dok su kod ženki sve
starosne klase bile jednako zastupljene (2+-7+). Sve polno nezrele jedinke su bile starosti 2+.
Som u akumulaciji Uvac dominantno naseljava gornji (kanjonski) deo, a na osnovu starosne
structure populacije pretpostavlja se da je som u akumulaciju introdukovan pre više od 10
godina.",
publisher = "Univesity of Belgrade - Faculty of Agriculture",
journal = "VIII MEĐUNARODNA KONFERENCIJA “WATER & FISH”",
title = "SOME BIOLOGICAL FEATURES OF EUROPEAN CATFISH (SILURUS GLANIS) IN THE UVAC RESERVOIR, NEKE BIOLOŠKE ODLIKE SOMA (SILURUS GLANIS) IZ AKUMULACIJE „UVAC”",
pages = "441-437",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1717"
}

Skorić, S., Nikčević, M.,& Mićković, B.. (2018). SOME BIOLOGICAL FEATURES OF EUROPEAN CATFISH (SILURUS GLANIS) IN THE UVAC RESERVOIR. in VIII MEĐUNARODNA KONFERENCIJA “WATER & FISH”
Univesity of Belgrade - Faculty of Agriculture., 437-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1717

Skorić S, Nikčević M, Mićković B. SOME BIOLOGICAL FEATURES OF EUROPEAN CATFISH (SILURUS GLANIS) IN THE UVAC RESERVOIR. in VIII MEĐUNARODNA KONFERENCIJA “WATER & FISH”. 2018;:437-441.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1717 .

Skorić, Stefan, Nikčević, Miroslav, Mićković, Branislav, "SOME BIOLOGICAL FEATURES OF EUROPEAN CATFISH (SILURUS GLANIS) IN THE UVAC RESERVOIR" in VIII MEĐUNARODNA KONFERENCIJA “WATER & FISH” (2018):437-441,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1717 .