Show simple item record

dc.creatorProkopijević, Miloš
dc.date.accessioned2023-12-11T12:24:15Z
dc.date.available2023-12-11T12:24:15Z
dc.date.issued2004
dc.identifier.issn0440-6826
dc.identifier.urihttp://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3030
dc.description.abstractAntibiotici su hemijska organska jedinjenja (uglavnom mikrobiološkog porekla) ili njihovi derivati, koji imaju sposobnost da spreče rast ili unište druge mikroorganizme [1]. To je grupa jedinjenja vrlo različitih struktura koje sadrže razne funkcionalne grupe. Da bi antibiotici bili primenljivi u humanoj medicini trebalo bi da dejstvuju na što veći broj mikroorganizama, da nemaju toksično dejstvo po organizam koji lečimo, da su rastvorni u vodi i fiziološkim tečnostima, kao i da se degradacioni proizvodi antibiotika lako i brzo izlučuju iz organizma i to u obliku netoksičnih jedinjenja [1]. Antibiotici se po načinu delovanja mogu podeliti na: a) baktericide - ubijaju mikroorganizme i b) bakteriostatike - sprečavaju razvoj mikroogranizama. Prema biloškoj aktivnosti mogu se podeliti na one koji deluju na sintezu bakterijskog ćelijskog zida (ili ga razaraju), one koji deluju na citoplazminu ćelijsku membranu, one koji ometaju sintezu proteina u bakterijskoj ćeliji i one koji utiču na metabolizam nukleinskih kiselina.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherSrpsko hemijsko društvosr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceHemijski pregledsr
dc.subjectantibioticisr
dc.subjectpenicilinsr
dc.subjectstreptomicinsr
dc.titleIstorija primene antibiotikasr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage92
dc.citation.issue4
dc.citation.spage87
dc.citation.volume45
dc.identifier.fulltexthttp://rimsi.imsi.bg.ac.rs/bitstream/id/7176/bitstream_7176.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3030
dc.type.versionpublishedVersionsr


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record