Show simple item record

dc.creatorStojiljković, Danica
dc.creatorĐorđević, Zorana
dc.date.accessioned2023-12-07T22:45:12Z
dc.date.available2023-12-07T22:45:12Z
dc.date.issued2013
dc.identifier.isbn978-8688803-89-2
dc.identifier.urihttp://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2807
dc.description.abstractОднос према научној баштини осликава потребу једног друштва да култивише своје сећање на научни развој као интегрални део националне историје. Научна заједница је одговорна за презентовање и слику науке у друштву коме доприноси. Кроз образовну и културну праксу у јавним просторима научно наслеђе треба да доприносе изучавању историје науке и културе једног народа. Стога, просторна репрезентација научне баштине представља важан аспект у презентовању наслеђа чије је циљ да на одговарајући начин успостави међусобни однос науке и друштва. Наслеђе српске хемије могуће је пратити од 1853. године када је основана прва хемијска лабораторија на Лицеју и од када је почела да се води документација о куповини хемијских инструмената, посуђа и хемикалија. Део српске хемијске баштине први пут је представљен јавности 1993. године у оквиру монографске изложбе посвећене српским научницима у Галерији САНУ - Сима Лозанић у српској науци и култури. У знак сећања на Хемиски завод, који је изграђен 1922. године у оквиру Капетан-Мишиног здања, а исељен 1954. године, када је изграђена данашња зграда Природно-математичког факултета, 1997. године постављена је спомен табла која треба да сведочи о развоју српске хемијске науке. Године 2002. основан је Музеј хемије у приземним просторијама Хемијског факултета Универзитета у Београду, у коме је представљена целокупна српска хемијска заоставштина. С обзиром да неадекватна опремљеност и енетријерско решење Музеја не подржавају потенцијал очуваних експоната, 2013. године организована је изложба Лабораторија великана – наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике САНУ. Циљ је био да се приближи хемијско научно наслеђе широј популацији, првенствено ђачком узрасту, тако да је просторна презентација изложбе требало да подржи модел неформалног и интерактивног образовања. Кроз интердисциплинарни приступ први пут је документована научна баштина и презентована у четири групе експоната: инструменти, прибор и посуђе, документа и хемикалије. Изложба је била просторно конципирана у две целине: у првом делу Галерије презентовани су хемијски инструменти при чему је акценат био на самим експонатима, док је архитектура била у другом плану; а у другом делу галеријског простора симулиран је амбијент хемијске лабораторије из краја 19. века – аутентични лабораторијски сто и витрине послужили су за излагање лабораторијског посуђа и докумената. Велика посећеност изложбе указала је на потребу јавности за овим видом приступа научној баштини, али и на проблеме везане за њену презентацију у постојећем Музеју хемије, као што су просторни капацитет музеја, конципирање сталне поставке, документовање и дигитализовање експоната.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherCentar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, Srbijasr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/179048/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceKnjiga apstrakata sa Treće godišnje konferencije muzeologije i heritologije - Nauka i baštinasr
dc.subjectнаучна баштина, образовна и културна пракса, јавни простор, наслеђе српске хемије, Музеј хемијеsr
dc.titleProstorna reprezentacija srpskog hemijskog nasleđasr
dc.typeconferenceObjectsr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage18
dc.citation.spage16
dc.identifier.fulltexthttp://rimsi.imsi.bg.ac.rs/bitstream/id/7239/Апстракт_Стојиљковић_Ђорђевић_ПРОСТОРНА РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА СРПСКЕ ХЕМИЈСКЕ БАШТИНЕ.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2807
dc.type.versionpublishedVersionsr


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record