Značaj multidisciplinarnog pristupa u koncipiranju savremenih prostora za učenje

Abstract

Овај рад истиче значај мултидисциплинарног приступа у систему образовања, првенствено у фази конципирања простора за учење који треба да пружи могућности примене различитих метода подучавања и учења како би се постигли жељени васпитно-образовни циљеви. Простор за учење представља један од многих фактора у сложеним односима наставе који утичу на образовни исход. Традиционално, простори за учење су пројектовани од стране архитекте и обично без присуства наставника (практичара), одражавајући у том тренутку савремене архитектонске, али не и образовне имагинације, што је често доводило до репродукцију индустријског модела учионица. С друге стране пројектовање савремених простора за учење засновано је на архитектонским принципима, на савременим схватањима процеса учења и улоге наставника у том процесу, као и на еколошкој одрживости. Стога, савремене потребе простора за учења захтевају мултидисциплинарни приступ пројектовања кроз укључивање различитих дисциплина од архитектуре, психологије, педагогије, социологије, а последњих година све више укључује и науку о животној средини, здрављу и антрополошки дизајн. Иако постоји више различитих дисциплина који дају другачију перспективу о простору за учење, потребно је да различита поља конвергирају због потребе да се усредсреде на односе између контекстуалних, организационих, педагошких и друштвених пракси различитих простора учења. Такође, како би се омогућило унапређење процеса пројектовања образовног окружења неопходна је заједничка сарадња и са корисницима простора. Овај рад има за циљ да укаже да је пројектовање простора за учења веома комлексан процес, с обзиром да различити корисници имају другачију перцепцију простора, као и потребе, и да се успех у пројектовању простара за учење налази у интеграцији визије просторно-програмских активности са архитектонским принципима пројектовања.