Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU

Abstract

У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.