Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године
Апстракт
Предмет докторске дисертације јесте проучавање појаве и контекстуализације
структурализма у југословенској архитектонској теорији и пракси у периоду од
1954. до 1980. године. Овај рад има за циљ да представи и класификује теоријске
одреднице које су дефинисале структаралистички приступ у архитектонској и
урбанистичкој пракси и да укаже на прхватање идеја и метода структурализма на
архитектонској и широј интелектуалној сцени Југославије наведеног периода.
Путем специфичног концепта културе који је подражавао прогресивне идеје
интернацонале и хуманистичког марксизма, политика југословенског
социјалистичког друштва је иницирарала истраживања архитектонске и урбане
културе користићи се методама и поставкама семиотике, историцизма,
дијалектике, креативности, критике, оживљавања хуманистичких вредности
традиционалне културе и успостављања синтезе животног простора. Резултати
докторске дисертације указују да посматрано у ширем друштвеном контексту,
прихватање структуралистичког с...агледавањa културних феномена радикално
променило у то време доминантни функционалистички приступ у архитектури. У
том погледу, може се потврдити да је као авангардни правац структурализам
последично утицао на критичку мисао и промену функционалистичких принципа
и вредности како у оквиру југословенске архитектуре, тако и у оквиру шире
културе високог модернизма, успостављајући нови систем мишљења који је
тежио више естетизацији, формалном и семиотичком приступу, као и
успостављању универзалних и архетипских вредности проистеклих из
истраживања вернакуларне архитектуре националног искуства. За разлику од
доминантне позиције на Западу, у архитектури Југославије структурализам се
манифестовао кроз приступе малобројних архитеката теоретичара, у чијем су се
фокусу налазили концепти побољшања животног стандарда и хуманизације
животног окружења. Структуралистичка теорија је имала непосредни утицај на
промену архитектонске праксe и урбанистичких идеја у Југославији током 1960-их и 1970-их година, првенствено у погледу развоја стамбене архитектуре, а затим
и у оквиру архитектуре хотелских комплекса, школа и домова, као и објеката
културног садржаја. Критика функционалистичког приступа је условила да се
стамбена архитектура током 1960-их и 1970-их година усмери у правцу
успостављања склада између артефицијалног света урбане структуре и природне
околине, а што је могуће непосредно сагледати у примени нових хуманијих
концепата стамбених насеља тог раздобља. Резултати истраживања указују да
иако до сада непрепознати у оквиру дисциплине историје и теорије архитектуре,
бројни теоријски радови југословенских архитеката, њихова конкурсна решења и
реализовани пројекти на непосредан начин сведоче и потврђују да је
структурализам имао снажан утицај како на развој југословенске архитектуре и
урбане културе, тако и на развој југословенског друштва уопште.
Кључне речи:
структурализам, самоуправни социјализам, марксизам, хуманизација, синтеза, семиотика, критика функционализма, конструктивна естетика, вернакуларна архитектура, архетипске и универзалне вредностиИзвор:
2017Издавач:
- Универзитет у Београду, Архитектонски факултет
Финансирање / пројекти:
- Теорија и пракса науке у друштву: мултидисциплинарне, образовне и међугенерацијске перспективе (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179048)
Институција/група
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - THES AU - Stojiljković, Danica PY - 2017 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2730 AB - Предмет докторске дисертације јесте проучавање појаве и контекстуализације структурализма у југословенској архитектонској теорији и пракси у периоду од 1954. до 1980. године. Овај рад има за циљ да представи и класификује теоријске одреднице које су дефинисале структаралистички приступ у архитектонској и урбанистичкој пракси и да укаже на прхватање идеја и метода структурализма на архитектонској и широј интелектуалној сцени Југославије наведеног периода. Путем специфичног концепта културе који је подражавао прогресивне идеје интернацонале и хуманистичког марксизма, политика југословенског социјалистичког друштва је иницирарала истраживања архитектонске и урбане културе користићи се методама и поставкама семиотике, историцизма, дијалектике, креативности, критике, оживљавања хуманистичких вредности традиционалне културе и успостављања синтезе животног простора. Резултати докторске дисертације указују да посматрано у ширем друштвеном контексту, прихватање структуралистичког сагледавањa културних феномена радикално променило у то време доминантни функционалистички приступ у архитектури. У том погледу, може се потврдити да је као авангардни правац структурализам последично утицао на критичку мисао и промену функционалистичких принципа и вредности како у оквиру југословенске архитектуре, тако и у оквиру шире културе високог модернизма, успостављајући нови систем мишљења који је тежио више естетизацији, формалном и семиотичком приступу, као и успостављању универзалних и архетипских вредности проистеклих из истраживања вернакуларне архитектуре националног искуства. За разлику од доминантне позиције на Западу, у архитектури Југославије структурализам се манифестовао кроз приступе малобројних архитеката теоретичара, у чијем су се фокусу налазили концепти побољшања животног стандарда и хуманизације животног окружења. Структуралистичка теорија је имала непосредни утицај на промену архитектонске праксe и урбанистичких идеја у Југославији током 1960-их и 1970-их година, првенствено у погледу развоја стамбене архитектуре, а затим и у оквиру архитектуре хотелских комплекса, школа и домова, као и објеката културног садржаја. Критика функционалистичког приступа је условила да се стамбена архитектура током 1960-их и 1970-их година усмери у правцу успостављања склада између артефицијалног света урбане структуре и природне околине, а што је могуће непосредно сагледати у примени нових хуманијих концепата стамбених насеља тог раздобља. Резултати истраживања указују да иако до сада непрепознати у оквиру дисциплине историје и теорије архитектуре, бројни теоријски радови југословенских архитеката, њихова конкурсна решења и реализовани пројекти на непосредан начин сведоче и потврђују да је структурализам имао снажан утицај како на развој југословенске архитектуре и урбане културе, тако и на развој југословенског друштва уопште. PB - Универзитет у Београду, Архитектонски факултет T1 - Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730 ER -
@phdthesis{ author = "Stojiljković, Danica", year = "2017", abstract = "Предмет докторске дисертације јесте проучавање појаве и контекстуализације структурализма у југословенској архитектонској теорији и пракси у периоду од 1954. до 1980. године. Овај рад има за циљ да представи и класификује теоријске одреднице које су дефинисале структаралистички приступ у архитектонској и урбанистичкој пракси и да укаже на прхватање идеја и метода структурализма на архитектонској и широј интелектуалној сцени Југославије наведеног периода. Путем специфичног концепта културе који је подражавао прогресивне идеје интернацонале и хуманистичког марксизма, политика југословенског социјалистичког друштва је иницирарала истраживања архитектонске и урбане културе користићи се методама и поставкама семиотике, историцизма, дијалектике, креативности, критике, оживљавања хуманистичких вредности традиционалне културе и успостављања синтезе животног простора. Резултати докторске дисертације указују да посматрано у ширем друштвеном контексту, прихватање структуралистичког сагледавањa културних феномена радикално променило у то време доминантни функционалистички приступ у архитектури. У том погледу, може се потврдити да је као авангардни правац структурализам последично утицао на критичку мисао и промену функционалистичких принципа и вредности како у оквиру југословенске архитектуре, тако и у оквиру шире културе високог модернизма, успостављајући нови систем мишљења који је тежио више естетизацији, формалном и семиотичком приступу, као и успостављању универзалних и архетипских вредности проистеклих из истраживања вернакуларне архитектуре националног искуства. За разлику од доминантне позиције на Западу, у архитектури Југославије структурализам се манифестовао кроз приступе малобројних архитеката теоретичара, у чијем су се фокусу налазили концепти побољшања животног стандарда и хуманизације животног окружења. Структуралистичка теорија је имала непосредни утицај на промену архитектонске праксe и урбанистичких идеја у Југославији током 1960-их и 1970-их година, првенствено у погледу развоја стамбене архитектуре, а затим и у оквиру архитектуре хотелских комплекса, школа и домова, као и објеката културног садржаја. Критика функционалистичког приступа је условила да се стамбена архитектура током 1960-их и 1970-их година усмери у правцу успостављања склада између артефицијалног света урбане структуре и природне околине, а што је могуће непосредно сагледати у примени нових хуманијих концепата стамбених насеља тог раздобља. Резултати истраживања указују да иако до сада непрепознати у оквиру дисциплине историје и теорије архитектуре, бројни теоријски радови југословенских архитеката, њихова конкурсна решења и реализовани пројекти на непосредан начин сведоче и потврђују да је структурализам имао снажан утицај како на развој југословенске архитектуре и урбане културе, тако и на развој југословенског друштва уопште.", publisher = "Универзитет у Београду, Архитектонски факултет", title = "Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730" }
Stojiljković, D.. (2017). Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године. Универзитет у Београду, Архитектонски факултет.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730
Stojiljković D. Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године. 2017;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730 .
Stojiljković, Danica, "Структурализам у архитектури Југославије у периоду од 1954. до 1980. године" (2017), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2730 .