Gnežđenje ćubastog gnjurca u Vojvodini

Abstract

Ćubasti gnjurac (Podiceps cristatus Linnaeus, 1758) je vrsta čiji je čitav životni ciklus vezan za vodu: na vodi i u vodenim staništima živi, hrani se, razmnožava, odmara i skriva. Širokog je rasprostranjenja, jer koristi različite tipove akvatičnih staništa, bilo da su prirodna, modifikovana ili veštačka, bilo da pripadaju kategoriji tekućih ili stajaćih voda, te predstavlja validnu bioindikatorsku vrstu u oceni kvaliteta vodenih ekosistema. Na močvarama, barama i jezerima Vojvodine, ćubasti gnurac se gnezdio i pre velikih promena vodenih staništa izazvanih intenzivnim hidrotehničkim radovima tokom XIX i XX veka i masovnom primenom agrohemijskih sredstava u XX veku, zbog čega je došlo do poremećaja vodnog režima, smanjenja plavnih zona, ubrzane eutrofizacije, smanjenja mesta za ishranu i gnežđenje ptica, usled čega su zauvek nestale mnoge vrste (Vasić, 1995). Uporedo sa procesom nestanka ritova i močvara, naročito poslednjih dvadesetak godina počelo se sa izgradnjom ribnjaka na bivšim močvarnim područjima na kojima su ptice vodenih staništa, oduvek živele. Tako su ribnjaci, kao veštački ekosistemi, za mnoge ptice, pa tako i za ćubastog gnjurca, postali glavna zamena za prirodna staništa i najvažnija uporišta ne samo bogata hranom, nego i pogodnostima za gnežđenje kako u Vojvodini i Srbiji, tako i čitavoj Evropi (Puzović, 1999). Zbog toga je značajno utvrditi koji tip vodenih staništa pruža bolje utočište i uslove za gnežđenje, a posebno je važno znati koji su to ekološki faktori koji prvenstveno utiču na formiranje kolonije i gnežđenje ćubastog gnjurca, odnosno kakav uticaj imaju hidrološki uslovi (pre svega vodostaj) na brojnost gnezdećih parova i tok gnežđenja ove vrste u Vojvodini.