Analiza intenziteta erozionih procesa i površinskog oticaja na slivu reke Kamešine

Abstract

Земљиште је један од природних ресурса који представља основни услов за опстанак и развој човечанства. Један од најчешћих видова деградације земљишта је ерозија, која зависи од великог броја физичко–географских фактора и деловања човека. Како би се проценила ерозија земљишта и продукција наноса у употреби су различити модели. У овом раду је вршено одређивање физичко–географских карактеристика слива и анализа интензитета ерозије и проноса наноса на сливу реке Камешине. Река Камешина се налази у западном делу Републике Србије и позиционирана је на подручју Златиборског управног округа. Ова река је сврстана у хидролошку класу бујичних токова, а током 2007. и 2009. године десиле су се две велике поплаве. Река Камешина и њене притоке се сврставају у карактеристичне бујичне токове велике снаге. Процена интензитета ерозије и губитка земљишта вршена је применом Методе потенцијала ерозије. Примена ове методе је могућа у ГИС (Географски Информациони Системи) окружењу, те је израђена Карта ерозије која даје увид у стање ерозионих процеса различитог интензитета на сливу. На основу Карте ерозије, на истраживаном подручју заступљени су ерозиони процеси од врло слабе до јаке категорије разорности. Хидролошка анализа слива реке Камешине је рађена за прорачун максималног протицаја, средњих и малих вода. Максимални протицај (Qmax) је прорачунат применом комбинованог поступка који се састоји од SCS (Soil Conservation Service) методологије и теорије синтетичког јединичног хидрограма за просечне и надпросечне услове влажности. Анализа средњих вода (Qsr), је прорачуната применом емпиријске методе Langbein–a, док су мале воде (Qmv) изражене у функцији средњег протицаја (Qsr).