BIOKONTROLNI POTENCIJAL NEKIH VRSTA BACILLUS I PSEUDOMONAS PREMA PATOGENIMA IZ RODA XANTHOMONAS

Abstract

Biokontrola, kao mera zaštite bilja, predstavlja primenu mikroorganizama koji ispoljavaju antagonističko delovanje prema patogenom organizmu. Dejstvo mikrobnih biokontrolnih agenasa može biti direktno (produkcijom sekundarnih metabolita) ili indirektno (kompeticijom za prostor i nutrijente ili indukcijom sistemske rezistencije kod biljaka). Bakterije roda Xanthomonas predstavljaju značajnu grupu patogena, koji kod brojnih domaćina prouzrokuju tipove simptoma bakteriozne pegavosti, plamenjače, crne truleži i bakterioznog raka. Cilj ovog rada je bio da se u in vitro uslovima ispita antagonistički potencijal kolekcije izolata iz rodova Bacillus i Pseudomonas prema različitim patogenima Xanthomonas spp. Potencijalni antagonistički izolati korišćeni u radu su dobijeni iz različitih prirodnih staništa, od kojih je na osnovu morfologije kolonija na hranljivom agaru i sekvenci gena za 16S rRNK (P0/P6 prajmeri), devet izolata identifikovano kao Bacillus sp. (B33, BA22, B44, B52, B62, B64, B114, B122, BS3), a sedam kao Pseudomonas sp. (P7, P9, P10-21, P64, P-1P, P21P, P2/2). Antagonistička aktivnost je ispitana prema devet Xanthomonas sojeva, i to: X. campestris pv. campestris (patotip soj NCPPB528 i sojevi poreklom sa uljane repice NCPPB4679 i XcL1222), X. arboricola pv. pruni (NCPPB3156), X. arboricola pv. juglandis (Xj1), X. arboricola pv. corylina (XH2), X. euvesicatoria (X22), X. axonopodis pv. phaseoli var. fuscans (CFBP6165) i X. hortorum pv. pelargonii (NCPPB3330). In vitro antagonistička aktivnost je ispitana primenom metode dvojne kulture. U sterilisanu i delimično prohlađenu podlogu od hranljivog agara dodata je suspenzija fitopatogena (108 ćel mL-1). Nakon sušenja podloge, na površinu su bakteriološkom petljom tačkasto nanošeni biokontrolni sojevi. Ogled je postavljen dva puta nezavisno, u četiri ponavljanja. Ocena ogleda vršena je nakon 48 sati, merenjem prečnika zone inhibicije (mm). Rezultati su statistički obrađeni u programu STATISTICA v. 8 (StatSoft, Inc.), a srednje vrednosti izračunate korišćnjem Tukey’s HSD testa. Dobijeni rezultati su smatrani statistički značajnim za vrednosti p < 0,05. Rezultati su pokazali da je šest izolata, pet Bacillus spp. (BA22, B64, BS3, B52, B62) i jedan Pseudomonas spp. (P7), pokazalo inhibitornu aktivnost prema svim testiranim Xanthomonas sojevima. Najveću zonu inhibicije ispoljili su izolati P7 prema soju XH2 (14,67 mm) i B33 prema soju CFBP6165 (11,67 mm). Izolati P10-21 i P9 su ispoljili antagonizam samo u slučaju sojeva X22 (P10-21) i NCPPB528 i XcL1222 (P9), dok izolat P64 ni u jednom slučaju nije pokazao inhibitornu aktivnost. Dalja istraživanja će obuhvatiti in vivo oglede i identifikaciju biokontrolnih izolata sa najizraženijom aktivnošću sekvenciranjem gena za gyrB i tuf.