Преглед најважнијих метода за испитивање ефикасности антихелминтика и детекцију антихелминтичке резистенције

Abstract

Нерационална примена комерцијалних антихелминтика је довела до развоја антихелминтичке резистенције (АР) код многих врста ендопаразита домаћих животиња. То је довело до смањења ефикасности лекова из група бензимидазола, имидазотиазола и макроцикличних лактона и, последично, до великих економских губитака. Због тога је један од најважнијих приоритета модерног сточарства борба против АР, а која укључује примену адекватних in vitro и in vivo метода за њену детекцију. In vitro методе се заснивају на испитивању утицаја различитих концентрација одређене активне супстанце на одређене изоловане стадијуме паразита у лабораторијским условима. Међу њима су најосетљивије и најчешће коришћење методе тзв. egg hatch assay (EHA) и larval development assay (LDA). Са друге стране, in vivo методе као што је тзв. faecal egg count reduction test (FECRT), подразумевају испитивање утицаја препарата на паразите у самим животињима у теренским условима, где се ефикасност неког лека мери запаженом редукцијом броја одређених паразитских облика након третмана. Свака од наведених метода има своје предности и недостатке, због чега постоје стални напори да се усавршаве и стандардизују. У последње време се у контексту детекције АР све више испитују и користе различите молекуларне технике као што су PCR и пиросеквенцирање. Такође, важно је напоменути да се in vitro и in vivo тестови могу користити и за откривање нових супстанци као што су нека природна једињења са антихелминтичким потенцијалом, као и за испитивање њихове ефикасности. Из свега наведеног се може закључити да наведене методе имају вишеструки значај у борби против антихелминтичке резистенције.

The irrational use of commercial anthelmintics has led to the development of anthelmintic resistance (AR) in many species of endoparasites commonly found in domestic animals. This has led to a decrease in the efficiency of drugs from the groups of benzimidazoles, imidazothiazoles and macrocyclic lactones and, consequently, to major economic losses. Therefore, one of the most important priorities of modern animal husbandry is to combat AR, which includes the application of adequate in vitro and in vivo methods for its detection. In vitro methods are based on examining the influence of different concentrations of a certain active substance on certain isolated parasitic stages in lab conditions. Among them, the most sensitive and the most common used methods are the egg hatch assay (EHA) and the larval development assay (LDA). On the other hand, in vivo methods such as the faecal egg count reduction test (FECRT), examine the effect of drug preparations on parasite-infected animals in field conditions, whereby the efficiency of a drug is measured by the observed reduction in the number of certain parasitic forms post-treatment. Each of these methods has its advantages and disadvantages, and efforts are regularly made to improve and standardize them. Recently, in the context of AR detection, various molecular techniques such as PCR and pyrosequencing have been increasingly examined and used. It is also important to note that in vitro and in vivo tests can also be used to detect new substances such as certain natural compounds with anthelmintic potential, and can be simultaneously used to test their efficiency. From the above-mentioned points, it can be concluded that these methods have multiple significance in combating anthelmintic resistance.