A COMPARISON OF FISH DIVERSITY AND ABUNDANCE BETWEEN THE MAIN COURSE AND AN ARMLET OF THE DANUBE RIVER NEAR BELGRADE (1168-1170 RKM)

Abstract

Diverzitet i struktura naselja riba predstavljaju važne karakteristike dinamike akvatičnih ekosistema. Kako nastanjuju različita staništa i pripadaju različitim trofičkim nivoima, ribe predstavljaju jedan od najznačajnih elemenata za procenu ekološkog statusa akvatičnih ekosistema. Dunav u toku kroz Srbiju nastanjuje 68 vrsta iz 50 rodova i 16 familija (Simonović & Nikolić, 1997). Sastav faune beogradskog sektora Dunava karakteriše prisustvo oko 55 vrsta riba, od kojih oko 25 ima i ribolovni značaj (Hegediš et al., 2013). Važnu ulogu među njima imaju i alohtone vrste. Izgradnjom HE “Đerdap” dolazi do kritične ugroženosti ili nestanka anadromnih vrsta jesetri (fam. Acipenseridae). Što se biomase tiče, javlja se dominacija tzv. «bele ribe». Pored deverike (Abramis brama), značajan udeo imaju i rečna mrena (Barbus barbus), šaran (Cyprinus carpio) i jaz (Leuciscus idus) (ibid.). Cilj ovog rada jeste poređenje primenljivosti četiri indeksa diverziteta (Shannonov indeks, indeks ekvitabilnosti, Simpsonov i Margalefov indeks) u analizi raznovrsnosti naselja riba na beogradskom sektoru Dunava, između 1168 – 1170 rkm, u dve sezone (zima 2014. god. i proleće 2015. god.) i dva različita tipa staništa (otvorena voda na ušću Save u Dunav kod Velikog ratnog ostrva i rukavac Jojkića Dunavac). Indeksi diverziteta se koriste za kvantifikaciju raznovrsnosti zajednice, a njihove različite vrednosti mogu ukazati i na različit intenzitet antropogenog pritiska. Uzorci riba analizirani u ovom radu potiču iz komercijalnog ulova. Izvršeno je 10 uzorkovanja (po 5 u zimskom i prolećnom periodu). Uzorkovanje je vršeno mrežama (dužine 20-50 m, dubine 1,4 m i promera okaca 4, 4,5, i 5 cm). U uzorku koji je obuhvatio 747 jedinki identifikovano je 20 različitih vrsta riba iz pet porodica. Familija Cyprinidae, tzv. “bela” riba, ima najveću zastupljenost (preko 95%). Uočeno je postojanje razlike u sastavu naselja riba između ispitivanih lokaliteta. U mirnijim vodama Jojkića Dunavca prisutne su stagnofilne vrste, štuka (Esox lucius), bodorka (Rutilus rutilus) i grgeč (Perca fluviatilis). S druge strane, u otvorenoj i bržoj vodi oko Velikog ratnog ostrva zabeleženo je prisustvo reofilnih vrsta, kesege (Abramis ballerus), bucova (Aspius aspius), rečne mrene (B. barbus), skobalja (Chondrostoma nasus) i smuđa (Sander lucioperca). Vrednosti analiziranih indeksa pokazale su da je diverzitet vrsta ujednačen na oba lokaliteta. Na osnovu vrednosti Shannonovog indeksa, kvalitet vode na oba ispitivana lokaliteta varira između II-III i III-IV klase (umereno zagađene vode) u zavisnosti od sezone.