RIMSI - Repository of Institute for Multidisciplinary Research
University of Belgrade - Institute for Multidisciplinary Research
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   RIMSI
  • Institut za multidisciplinarna istraživanja
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
  • View Item
  •   RIMSI
  • Institut za multidisciplinarna istraživanja
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи

Thumbnail
2022
bitstream_4160.pdf (755.4Kb)
Authors
Nikolić, Dušan
Cvijanović, Gorčin
Smederevac-Lalić, Marija
Jaćimović, Milica
Mićković, Branislav
Nikčević, Miroslav
Skorić, Stefan
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи... (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције.

Keywords:
klen / дужинско-тежински односи / фактор кондиције / акумулацијe
Source:
ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ, 2022, 149-149
Publisher:
  • Српско биолошко друштво
Funding / projects:
  • Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 200053 (University of Belgrade, Institute for Multidisciplinary Research) (RS-200053)

ISBN: 978-86-81413-09-8

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693
URI
http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1693
Collections
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
Institution/Community
Institut za multidisciplinarna istraživanja
TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Nikčević, Miroslav
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1693
AB  - Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције.
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи
EP  - 149
SP  - 149
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693
ER  - 
@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Jaćimović, Milica and Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Skorić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи",
pages = "149-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693"
}
Nikolić, D., Cvijanović, G., Smederevac-Lalić, M., Jaćimović, M., Mićković, B., Nikčević, M.,& Skorić, S.. (2022). Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво., 149-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693
Nikolić D, Cvijanović G, Smederevac-Lalić M, Jaćimović M, Mićković B, Nikčević M, Skorić S. Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;:149-149.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693 .
Nikolić, Dušan, Cvijanović, Gorčin, Smederevac-Lalić, Marija, Jaćimović, Milica, Mićković, Branislav, Nikčević, Miroslav, Skorić, Stefan, "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022):149-149,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About RIMSI | Send Feedback

OpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceCommunitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About RIMSI | Send Feedback

OpenAIRERCUB