Анализа алометрије код плотице (Rutilus virgo) из акумулације Радоиња, Златар и Увац

Abstract

Анализа алометријског раста указује на то да ли рибе повећавају своју висину и/или ширину значајније него што повећавају дужину тела.1 Утврђивање дужинско-тежинског односа и Фултоновог фактора кондиције код плотице рађено је на три акумулације (Кокин брод, Радоиња и Увац). Узорци су прикупљени помоћу стајаћих мрежа (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. На основу измерених тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули за Фултонов фактор кондиције: K = W/TL3 × 100.2 Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из акумулације Златар (34,6 ± 12,8 cm и 672 ± 639 g), праћене јединкама из Радоиње (30,9 ± 15,2 cm и 563 ± 525 g), док су плотице из Увац (20,8 ± 7,5 cm и 140 ± 191 g) биле ситније. Кондиција код плотице из свих акумулација је била уједначена, са вредностима К = 1,09 (Златар), К = 1,07 (Увац) и К = 1,07 (Радоиња). Позитиван алометријски раст забележен је код плотица из свих анализираних акумулација, са највећим вредности на Златару (a = –2,245; b = 3,19; r² = 0,99) и Радоињи (a = –2,234; b = 3,18; r² = 0,99), док су нешто ниже биле на Увцу (a = –2,049; b = 3,06; r² = 0,98). На основу резултата ових истраживања, позитиван алометријски раст (b > 3) и кондициони фактор показују да јединке из ове три акумулације више повећавају телесну масу него дужину тела.