RIMSI - Repository of Institute for Multidisciplinary Research
University of Belgrade - Institute for Multidisciplinary Research
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   RIMSI
  • Institut za multidisciplinarna istraživanja
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
  • View Item
  •   RIMSI
  • Institut za multidisciplinarna istraživanja
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба

Thumbnail
2022
bitstream_4170.pdf (757.4Kb)
Authors
Nikolić, Dušan
Smederevac-Lalić, Marija
Cvijanović, Gorčin
Mićković, Branislav
Jaćimović, Milica
Skorić, Stefan
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Узорци риба из реке Црни Тимок прикупљени су методом електрориболова у августу 2020. године. Процена диверзитета заједнице извршена је помоћу Shannon-овог индекса (H)1, а метода Pantle-Buck-а2 коришћена је за израчунавање укупаног индекса сапробности (S). Циљ овог истраживања било је утврђивање еколошког статуса и квалитета воде на основу квалитативног и квантитативног састава рибље заједнице. Забележено је присуство 13 врста – поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus), скобаљ (Chondrostoma nasus), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), кркуша (Gobio obtusirostris), гаовица (Rhodeus amarus), пиор (Phoxinus phoxinus), пеш (Cottus gobio), поточна пастрмка (Salmo trutta), вијун (Cobitis elongatoides), балкански вијун (Sabanejewia balcanica), бркица (Barbatula barbatula) и паклара (Eudontomyzon spp.). Приближно трећину узорка чинила је двопругаста уклија (31,6%), док је пеш био следећа врста по абунданцији (17,7%). Релативна заступљеност поточне пастрмке, бркице и ...пакларе била је мања од 1%. Забележен је H од 2,05, па према квалитету воде река Црни Тимок спада у II-III класу. Са друге стране, вредност S износила је 1,37, што одговара олигосапробној води I класе бонитета (чиста или веома мало загађена вода). Потребно је истражити друге групе индикаторских организама (нпр. микроорганизми, макрозообентос) и испитати физичко-хемијске и биолошке карактеристике воде Црног Тимока како би се прецизније проценио његов еколошки статус.

Keywords:
еколошкои статус / заједница риба / Црни Тимок
Source:
ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ, 2022, 151-151
Publisher:
  • Српско биолошко друштво
Funding / projects:
  • Ministry of Education, Science and Technological Development, Republic of Serbia, Grant no. 200053 (University of Belgrade, Institute for Multidisciplinary Research) (RS-200053)

ISBN: 978-86-81413-09-8

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680
URI
http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1680
Collections
  • Radovi istraživača / Researchers’ publications
Institution/Community
Institut za multidisciplinarna istraživanja
TY  - CONF
AU  - Nikolić, Dušan
AU  - Smederevac-Lalić, Marija
AU  - Cvijanović, Gorčin
AU  - Mićković, Branislav
AU  - Jaćimović, Milica
AU  - Skorić, Stefan
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1680
AB  - Узорци риба из реке Црни Тимок прикупљени су методом електрориболова у августу 2020. године. Процена диверзитета заједнице извршена је помоћу Shannon-овог индекса (H)1, а метода Pantle-Buck-а2 коришћена је за израчунавање укупаног индекса сапробности (S). Циљ овог истраживања било је утврђивање еколошког статуса и квалитета воде на основу квалитативног и квантитативног састава рибље заједнице. Забележено је присуство 13 врста – поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus), скобаљ (Chondrostoma nasus), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), кркуша (Gobio obtusirostris), гаовица (Rhodeus amarus), пиор (Phoxinus phoxinus), пеш (Cottus gobio), поточна пастрмка (Salmo trutta), вијун (Cobitis elongatoides), балкански вијун (Sabanejewia balcanica), бркица (Barbatula barbatula) и паклара (Eudontomyzon spp.). Приближно трећину узорка чинила је двопругаста уклија (31,6%), док је пеш био следећа врста по абунданцији (17,7%). Релативна заступљеност поточне пастрмке, бркице и пакларе била је мања од 1%. Забележен је H од 2,05, па према квалитету воде река Црни Тимок спада у II-III класу. Са друге стране, вредност S износила је 1,37, што одговара олигосапробној води I класе бонитета (чиста или веома мало загађена вода). Потребно је истражити друге групе индикаторских организама (нпр. микроорганизми, макрозообентос) и испитати физичко-хемијске и биолошке карактеристике воде Црног Тимока како би се прецизније проценио његов еколошки статус.
PB  - Српско биолошко друштво
C3  - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
T1  - Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба
EP  - 151
SP  - 151
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680
ER  - 
@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Smederevac-Lalić, Marija and Cvijanović, Gorčin and Mićković, Branislav and Jaćimović, Milica and Skorić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Узорци риба из реке Црни Тимок прикупљени су методом електрориболова у августу 2020. године. Процена диверзитета заједнице извршена је помоћу Shannon-овог индекса (H)1, а метода Pantle-Buck-а2 коришћена је за израчунавање укупаног индекса сапробности (S). Циљ овог истраживања било је утврђивање еколошког статуса и квалитета воде на основу квалитативног и квантитативног састава рибље заједнице. Забележено је присуство 13 врста – поточна мрена (Barbus balcanicus), клен (Squalius cephalus), скобаљ (Chondrostoma nasus), двопругаста уклија (Alburnoides bipunctatus), кркуша (Gobio obtusirostris), гаовица (Rhodeus amarus), пиор (Phoxinus phoxinus), пеш (Cottus gobio), поточна пастрмка (Salmo trutta), вијун (Cobitis elongatoides), балкански вијун (Sabanejewia balcanica), бркица (Barbatula barbatula) и паклара (Eudontomyzon spp.). Приближно трећину узорка чинила је двопругаста уклија (31,6%), док је пеш био следећа врста по абунданцији (17,7%). Релативна заступљеност поточне пастрмке, бркице и пакларе била је мања од 1%. Забележен је H од 2,05, па према квалитету воде река Црни Тимок спада у II-III класу. Са друге стране, вредност S износила је 1,37, што одговара олигосапробној води I класе бонитета (чиста или веома мало загађена вода). Потребно је истражити друге групе индикаторских организама (нпр. микроорганизми, макрозообентос) и испитати физичко-хемијске и биолошке карактеристике воде Црног Тимока како би се прецизније проценио његов еколошки статус.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба",
pages = "151-151",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680"
}
Nikolić, D., Smederevac-Lalić, M., Cvijanović, G., Mićković, B., Jaćimović, M.,& Skorić, S.. (2022). Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ
Српско биолошко друштво., 151-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680
Nikolić D, Smederevac-Lalić M, Cvijanović G, Mićković B, Jaćimović M, Skorić S. Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;:151-151.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680 .
Nikolić, Dušan, Smederevac-Lalić, Marija, Cvijanović, Gorčin, Mićković, Branislav, Jaćimović, Milica, Skorić, Stefan, "Оцена еколошког статуса реке Црни Тимок на основу заједнице риба" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022):151-151,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1680 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About RIMSI | Send Feedback

OpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceCommunitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About RIMSI | Send Feedback

OpenAIRERCUB