Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу

Abstract

Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника (4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру.