Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу
Autori
Cvijanović, Gorčin
Smederevac-Lalić, Marija

Nikolić, Dušan

Paraschiv, Marian
Hont, Stefan

Iani, Marian I.

Lenhardt, Mirjana

Konferencijski prilog (Objavljena verzija)

Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentuApstrakt
Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника ...(4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру.
Ključne reči:
Дунав, акустични одашиљачи, узводнe миграцијe,Izvor:
ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ, 2022Izdavač:
- Српско биолошко друштво
Finansiranje / projekti:
- Европске комисије (DG REGIO), Уговор бр. 2018CE160АТ019
Institucija/grupa
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - CONF AU - Cvijanović, Gorčin AU - Smederevac-Lalić, Marija AU - Nikolić, Dušan AU - Paraschiv, Marian AU - Hont, Stefan AU - Iani, Marian I. AU - Lenhardt, Mirjana PY - 2022 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1672 AB - Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника (4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру. PB - Српско биолошко друштво C3 - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ T1 - Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672 ER -
@conference{ author = "Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Nikolić, Dušan and Paraschiv, Marian and Hont, Stefan and Iani, Marian I. and Lenhardt, Mirjana", year = "2022", abstract = "Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника (4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру.", publisher = "Српско биолошко друштво", journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ", title = "Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672" }
Cvijanović, G., Smederevac-Lalić, M., Nikolić, D., Paraschiv, M., Hont, S., Iani, M. I.,& Lenhardt, M.. (2022). Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ Српско биолошко друштво.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672
Cvijanović G, Smederevac-Lalić M, Nikolić D, Paraschiv M, Hont S, Iani MI, Lenhardt M. Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672 .
Cvijanović, Gorčin, Smederevac-Lalić, Marija, Nikolić, Dušan, Paraschiv, Marian, Hont, Stefan, Iani, Marian I., Lenhardt, Mirjana, "Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672 .