Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу
Authors
Cvijanović, Gorčin
Smederevac-Lalić, Marija

Nikolić, Dušan

Paraschiv, Marian
Hont, Stefan

Iani, Marian I.

Lenhardt, Mirjana

Conference object (Published version)

Metadata
Show full item recordAbstract
Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника ...(4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру.
Keywords:
Дунав, акустични одашиљачи, узводнe миграцијe,Source:
ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ, 2022Publisher:
- Српско биолошко друштво
Funding / projects:
- Европске комисије (DG REGIO), Уговор бр. 2018CE160АТ019
Collections
Institution/Community
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - CONF AU - Cvijanović, Gorčin AU - Smederevac-Lalić, Marija AU - Nikolić, Dušan AU - Paraschiv, Marian AU - Hont, Stefan AU - Iani, Marian I. AU - Lenhardt, Mirjana PY - 2022 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1672 AB - Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника (4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру. PB - Српско биолошко друштво C3 - ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ T1 - Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672 ER -
@conference{ author = "Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Nikolić, Dušan and Paraschiv, Marian and Hont, Stefan and Iani, Marian I. and Lenhardt, Mirjana", year = "2022", abstract = "Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника (4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру.", publisher = "Српско биолошко друштво", journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ", title = "Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672" }
Cvijanović, G., Smederevac-Lalić, M., Nikolić, D., Paraschiv, M., Hont, S., Iani, M. I.,& Lenhardt, M.. (2022). Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ Српско биолошко друштво.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672
Cvijanović G, Smederevac-Lalić M, Nikolić D, Paraschiv M, Hont S, Iani MI, Lenhardt M. Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу. in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ. 2022;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672 .
Cvijanović, Gorčin, Smederevac-Lalić, Marija, Nikolić, Dušan, Paraschiv, Marian, Hont, Stefan, Iani, Marian I., Lenhardt, Mirjana, "Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу" in ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ (2022), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672 .