Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код бодорке (Rutilus rutilus) из акумулација Овчар, Међувршје, Заовине и Златар

Abstract

Циљ овог истраживања био је да се одреде дужинско-тежински односи и Фултонов фактор кондиције код бодорке из следећих акумулација: Овчар, Међувршје, Заовине и Златар. Узорковање је извршено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm), које су остављене у води да преноће. Након мерења тоталне дужине тела (TL, cm) и масе тела (W, g), свакој јединки је израчуната и њена кондиција, по формули: K = W/TL3 × 100. Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Међувршја (28,1 ± 2,9 cm и 351 ± 102 g), праћене јединкама из Заовина (24,8 ± 2,8 cm и 214 ± 70 g), док су бодорке из Златара (20,1 ± 1,7 cm и 103 ± 29 g) и Овчара (19,1 ± 2,4 cm и 102 ± 37 g) биле ситније. У најбољој кондицији биле су бодорке из Међувршја (К = 1,55), а у најлошијој јединке из Златара (К = 1,24). Бодорке из Овчара имале су просечну вредност К од 1,40, а из Заовина 1,36. Позитиван алометријски раст (b > 3) забележен је код бодорки из акумулација Овчар (a = –1,887; b = 3,03; r² = 0,98) и Златар (a = –2,139; b = 3,18; r² = 0,96), док је негативан раст забележен за јединке узорковане у Међувршју (a = –1,648; b = 2,89; r² = 0,92) и Заовинама (a = -1,657; b = 2,85; r² = 0,97). Резултати показују да крупније јединке одликује негативна, насупрот ситнијим јединкама код којих се јавља позитивна алометрија.