Science and Society: Merton's scientific norms in the light of the Marxist critique of positivism

Abstract

Through this paper, it is the author’s intention to present Merton’s (Robert King Merton) scientific norms (CUDOS), which the author finds to be representative of the positivist framework of ideal-type science activity, in the perspective of the Marxist critique of positivism. Using the dialectical method, the author also analyzes the role of science in society from a Marxist perspective, while presenting the Marxist critique of the basic elements of positivist methodology. This is important in order to better examine and to show what are the similarities and what are the differences in the interpretation and application of the scientific ethos, as well as the role of science in society in the positivist and Marxist paradigms. In the conclusion, the author shows how these differences manifest themselves in terms of the relationship of the science to the dominant political ideology and social relations.

Намера аутора је да се из перспективе марксистичке критике позитивизма,користећи дијалектички метод, осветле Мертонове (Роберт Kинг Мертон) научне норме („КУДОС“), које налази као репрезентативне за позитивистички оквир идеално-типске научне делатности, што се експлицира у самом Уводу рада. У поглављу Марксистичка критика позитивизма аутор указује на елементе који према марксистичкој перспективи представљају недостатке позитивизма као истраживачке филозофије, као и на непремостиви раскол, који из те перспективе постоји између пожељних научних норми и капиталистичког поретка. У поглављу Мертонове норме разматране у светлу марксизма аутор показује да је Мертонов примарни фокус усмерен на питање на који начин је могуће побољшати интеграцију научних резултата и професије научника у постојећи друштвени систем не угрожавајући неке од основних научних принципа. Он решење проналази у друштвено-економским реформама грађанског поретка, што марксистичка перспектива критикује као утопизам. У Закључку рада аутор сумира сличности и разлике у тумачењу и примени научног етоса у позитивистичкој и у марксистичкој парадигми, те како се оне манифестују и у погледу перспективе односа науке према владајућој политичкој идеологији и друштвеним односима.