@conference{
author = "Nikolić, Dušan and Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Jaćimović, Milica and Mićković, Branislav and Nikčević, Miroslav and Skorić, Stefan",
year = "2022",
abstract = "Јединке клена из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи узорковане су током лета 2017. године стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 28-100 mm). Мреже су остављане у води током ноћи. Свакој јединки измерене су тотална дужина тела (TL, cm) и маса тела (W, g), а одређен је и Фултонов фактор кондиције (K = W/TL3 × 100). Највеће средње дужине и масе тела (± SD) забележенe су код јединки из Кокиног брода (40,6 ± 8,4 cm и 888 ± 587 g), затим из Власине (31,3 ± 4,8 cm и 367 ± 261 g) и Перућца (27,6 ± 2,5 cm и 233 ± 88 g), док су најмање вредности забележене за Спајиће (19,7 ± 7,5 cm и 112 ± 164 g). Просечне вредности К указале су на добру кондицију испитиваних риба и кретале су се од 1,17 за Кокин брод, преко 1,09 (Власина) и 1,07 (Перућац), до 0,92 за Спајиће. Јединке са свих локалитета показале су позитиван алометријски раст – Перућац (a = –2,290; b = 3,22; r² = 0,87), Власина (a = –2,165; b = 3,14; r² = 0,96), Кокин брод (a = –2,110; b = 3,11; r² = 0,99), Спајићи (a = –2,365, b = 3,25, r² = 0,99). Позитивна алометрија указује (b > 3) да јединке повећавају своју висину и/или ширину више него што повећавају дужину тела. Ово може бити резултат онтогенетских промена у облику тела или, чешће, повећања телесне масе, на шта указују и вредности фактора кондиције.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Дужинско-тежински односи и фактор кондиције код клена (Squalius cephalus) из акумулација Перућац, Власина, Кокин Брод и Спајићи",
pages = "149-149",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1693"
}