Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU
Abstract
У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. в...ека, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.
Keywords:
160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју / изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије / наставa хемије / хемијскa лабораторијa / Збирка великана српске хемијеSource:
Hemijski pregled, 2014, 55, 1, 20-26Publisher:
- Srpsko hemijsko društvo
Funding / projects:
- Theory and practice of science in society: multidisciplinary, educational and intergenerational perspectives (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-179048)
Collections
Institution/Community
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - JOUR AU - Korolija, Jasminka AU - Matijašević, Igor AU - Stojiljković, Danica AU - Đorđević, Zorana AU - Tošić, Milena PY - 2014 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2789 AB - У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби. PB - Srpsko hemijsko društvo T2 - Hemijski pregled T1 - Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU EP - 26 IS - 1 SP - 20 VL - 55 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 ER -
@article{ author = "Korolija, Jasminka and Matijašević, Igor and Stojiljković, Danica and Đorđević, Zorana and Tošić, Milena", year = "2014", abstract = "У септембру 2013. године навршило се 160 година од тренутка када је 1853. године кнез Александар Карађорђевић одобрио ново устројство београдског Лицеја, једине високошколске установе у ондашњој Србији. Документом „Устројеније Књажеско-Србског Лицеја“ предвиђено је увођење нових предмета „Химија“ и „Технологија“ у наставни план Лицеја. За потребе ових предмета Устројенијем су предвиђени „Химическа Лабораторија“ и „Технологически кабинет“. На место професора за ове предмете изабран је 26-годишњи Михаило Рашковић (1827–1872). Не занемарујући значај дела Павла Илића (1807–1871), државног апотекара и касније државног хемичара, чијим радом је заправо започела хемијска струка код нас, са оснивањем лицејске хемијске лабораторије дошао је нови период развоја хемијске струке и наставе хемије у Србији. Захваљујући прегалаштву Михаила Рашковића у обезбеђивању добрих услова за лабораторијски рад, постављен је темељ и за почетак хемијске науке код нас. То ће се догодити почетком 70-их година 19. века, пре свега у делу Симе Лозанића (1847–1935). Са намером да се обележи 160. годишњица отварања хемијске лабораторије на Лицеју, приређена је изложба Лабораторија великана–наслеђе српске хемије у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Овај рад представља кратак извештај о изложби.", publisher = "Srpsko hemijsko društvo", journal = "Hemijski pregled", title = "Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU", pages = "26-20", number = "1", volume = "55", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789" }
Korolija, J., Matijašević, I., Stojiljković, D., Đorđević, Z.,& Tošić, M.. (2014). Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU. in Hemijski pregled Srpsko hemijsko društvo., 55(1), 20-26. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789
Korolija J, Matijašević I, Stojiljković D, Đorđević Z, Tošić M. Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU. in Hemijski pregled. 2014;55(1):20-26. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 .
Korolija, Jasminka, Matijašević, Igor, Stojiljković, Danica, Đorđević, Zorana, Tošić, Milena, "Nasleđe srpske hemije u Galeriji nauke i tehnike SANU" in Hemijski pregled, 55, no. 1 (2014):20-26, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2789 .