Biljni polisaharidi kao hidrogelovi

Abstract

У последњих 20 година, расте интересовање за биополимере, не само међу биохемичарима и молекуларним биолозима, него и у другим научним областима, а посебно у области науке о материјалима. Главне предности биополимера у односу на полимере из фосилних горива, јесу јефтино добијање из обновљивих извора и биоразградивост. Полисахариди су најзаступљенија класа биополимера у природи. Целулоза је главна структурна компонента ћелијског зида виших биљака и по количини најобилнији биополимер на земљи. За њом следи хемицелулоза, која представља скуп хетерополисахарида различите структуре. Најзаступљенији морски полисахарид је алгинат, конституент ћелијског зида мрких морских алги. Полисахариди поседују бројне функционалне групе, погодне за различите врсте хемијских модификација. Јонизабилне групе обезбеђују им хидрофилност, као и способност везивања наелектрисаних молекула и јона. Све ове особине допринеле су да полисахариди постану одличан материјал за производњу хидрогелова. Хидрогелови на бази биополимера нашли су своју примену у индустрији, пољопривреди, фармацији, медицини, заштити животне средине...