Usvajanje i redukcija selenita u micelijama Phycomyces blakesleeanus: uticaj na aktivnost enzima antioksidativne zaštite

Abstract

Селенити могу бити веома токсични услед оксидативног стреса изазваног интеракцијама са унутарћелијским тиолима. Микробиолошка редукција селенита у елементарни селен, који је најмање токсичан облик селена, је од пресудног значаја за смањење биорасположивости овог елемента. Недавно је потврђено да гљива Phycomyces blakesleeanus има способност редукције селенита до елементарног селена. У овом раду је утврђено да селенит има инхибиторан ефекат на раст мицелије P. blakesleeanus при концентрацијама вишим од 500 μМ. Мицелије су усвајале око 30% селенита који се налазио у медијуму, а плато усвајања је достигнут на медијуму са 1 mM селенитом. Садржај глутатиона и активности ензима мерени су у мицелијама које су гајене у медијуму са 100 μM селенитом који није показивао токсичност. Већ након 3 ч третмана селенитом повећан је садржај оксидованог глутатиона код третираних мицелија у односу на контролу. Уочене су старосно зависне промене у активности ензима и концентрацији глутатиона које су се јављале код третираних мицелија и у контроли: смањење активности каталазе, смањење садржаја укупног глутатиона и повећање активности глутатион редуктазе 24 ч након преношења на свеж медијум са или без селенита. Активност каталазе, глутатион-редуктазе и -трансферазе се статистички значајно повећала у односу на контролу почев од 24 ч третмана селенитом, док је активност глутатион пероксидазе показала двофазни одговор, са повећањем активности 1 ч и 48 ч након преношења на медијум са селенитом