Alhemija kao paradigma i faza u razvoju moderne nauke
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Тенденција да се на алхемију гледа искључиво као на превазиђену фазу у развоју хемије већ дуже време трпи критике савремених историчара и филозофа науке,
који такву тезу виде као исувише поједностављену, редукционистичку и аисторичну.
Проблем је у томе што посматрање алхемије искључиво кроз проблем демаркације,
односно разликовања псеудонаучног и научног знања, може довести до неправедног
одбацивања или занемаривања сагледавања значаја и улоге алхемије кроз различите
историјске контексте. У одређеним контекстима алхемија је представљала једну од грана
природне филозофије, парадигму у којој су делале неке од кључних фигура у настанку
модерне науке, попут Исака Њутна, а не само протонауку у облаку мистицизма итд.
Њутн је у својим делима и истраживањима полазио примарно из идеалистичке
односно алхемијеске парадигме. Намера мог излагања је да кроз (ограничене) увиде
у рад Исака Њутна истражи потенцијалне епистемолошке „предности” алхемије као
парадигме у контексту научног рада, ...у односу на механичку филозофију тог периода.
У херменеутичком смислу може бити плодно сагледати епистемолошку корисност
елемената тадашње алхемијске парадигме у контексту промена које су у модерну научну
парадигму ушле захваљујући истраживањима из различитих научних области, као што
је микрофизика нпр. (Башлар).
Tendency to view alchemy only as an obsolete phase in the development of chemistry has been criticized for some time by contemporary historians and philosophers of science, who view such thesis as one that is too simplified, reductionist and ahistorical. The problem is that examining alchemy only through problem of demarcation, i.e. distinguish between pseudo-scientific and scientific knowledge, could lead to unjust rejection or neglect in perceiving of importance and role the alchemy had in different historical contexts. In certain contexts alchemy was not only a protoscience in the cloud of mysticism, but one of the branches of natural philosophy, paradigm in which some of the key figures in the creation of modern science were operating, such as Isaac Newton. In his research and works Newton primarily started from idealistic, that is alchemist paradigm. The intention of my presentation is to, through limited insight in the work of Issac Newton, research potential epistemological “adv...antages” of alchemy as paradigm in the context of scientific work, in relation to mechanical philosophy of that period. In hermeneutical sense it could be fruitful to observe epistemological usefulness of alchemy paradigm of that time in the context of changes that entered modern scientific paradigm due to research in different scientific fields, such as microphysics. (Bachelard)
Кључне речи:
алхемија / научна парадигма / Исак Њутн / alchemy / scientific paradigm / Isaac NewtonИзвор:
Научни скуп: Филозофија и наука, 2020Издавач:
- Српска академија наука и уметности
- Одељење за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду
Институција/група
Institut za multidisciplinarna istraživanjaTY - CONF AU - Korolija, Maja PY - 2020 UR - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2331 AB - Тенденција да се на алхемију гледа искључиво као на превазиђену фазу у развоју хемије већ дуже време трпи критике савремених историчара и филозофа науке, који такву тезу виде као исувише поједностављену, редукционистичку и аисторичну. Проблем је у томе што посматрање алхемије искључиво кроз проблем демаркације, односно разликовања псеудонаучног и научног знања, може довести до неправедног одбацивања или занемаривања сагледавања значаја и улоге алхемије кроз различите историјске контексте. У одређеним контекстима алхемија је представљала једну од грана природне филозофије, парадигму у којој су делале неке од кључних фигура у настанку модерне науке, попут Исака Њутна, а не само протонауку у облаку мистицизма итд. Њутн је у својим делима и истраживањима полазио примарно из идеалистичке односно алхемијеске парадигме. Намера мог излагања је да кроз (ограничене) увиде у рад Исака Њутна истражи потенцијалне епистемолошке „предности” алхемије као парадигме у контексту научног рада, у односу на механичку филозофију тог периода. У херменеутичком смислу може бити плодно сагледати епистемолошку корисност елемената тадашње алхемијске парадигме у контексту промена које су у модерну научну парадигму ушле захваљујући истраживањима из различитих научних области, као што је микрофизика нпр. (Башлар). AB - Tendency to view alchemy only as an obsolete phase in the development of chemistry has been criticized for some time by contemporary historians and philosophers of science, who view such thesis as one that is too simplified, reductionist and ahistorical. The problem is that examining alchemy only through problem of demarcation, i.e. distinguish between pseudo-scientific and scientific knowledge, could lead to unjust rejection or neglect in perceiving of importance and role the alchemy had in different historical contexts. In certain contexts alchemy was not only a protoscience in the cloud of mysticism, but one of the branches of natural philosophy, paradigm in which some of the key figures in the creation of modern science were operating, such as Isaac Newton. In his research and works Newton primarily started from idealistic, that is alchemist paradigm. The intention of my presentation is to, through limited insight in the work of Issac Newton, research potential epistemological “advantages” of alchemy as paradigm in the context of scientific work, in relation to mechanical philosophy of that period. In hermeneutical sense it could be fruitful to observe epistemological usefulness of alchemy paradigm of that time in the context of changes that entered modern scientific paradigm due to research in different scientific fields, such as microphysics. (Bachelard) PB - Српска академија наука и уметности PB - Одељење за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду C3 - Научни скуп: Филозофија и наука T1 - Alhemija kao paradigma i faza u razvoju moderne nauke UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2331 ER -
@conference{ author = "Korolija, Maja", year = "2020", abstract = "Тенденција да се на алхемију гледа искључиво као на превазиђену фазу у развоју хемије већ дуже време трпи критике савремених историчара и филозофа науке, који такву тезу виде као исувише поједностављену, редукционистичку и аисторичну. Проблем је у томе што посматрање алхемије искључиво кроз проблем демаркације, односно разликовања псеудонаучног и научног знања, може довести до неправедног одбацивања или занемаривања сагледавања значаја и улоге алхемије кроз различите историјске контексте. У одређеним контекстима алхемија је представљала једну од грана природне филозофије, парадигму у којој су делале неке од кључних фигура у настанку модерне науке, попут Исака Њутна, а не само протонауку у облаку мистицизма итд. Њутн је у својим делима и истраживањима полазио примарно из идеалистичке односно алхемијеске парадигме. Намера мог излагања је да кроз (ограничене) увиде у рад Исака Њутна истражи потенцијалне епистемолошке „предности” алхемије као парадигме у контексту научног рада, у односу на механичку филозофију тог периода. У херменеутичком смислу може бити плодно сагледати епистемолошку корисност елемената тадашње алхемијске парадигме у контексту промена које су у модерну научну парадигму ушле захваљујући истраживањима из различитих научних области, као што је микрофизика нпр. (Башлар)., Tendency to view alchemy only as an obsolete phase in the development of chemistry has been criticized for some time by contemporary historians and philosophers of science, who view such thesis as one that is too simplified, reductionist and ahistorical. The problem is that examining alchemy only through problem of demarcation, i.e. distinguish between pseudo-scientific and scientific knowledge, could lead to unjust rejection or neglect in perceiving of importance and role the alchemy had in different historical contexts. In certain contexts alchemy was not only a protoscience in the cloud of mysticism, but one of the branches of natural philosophy, paradigm in which some of the key figures in the creation of modern science were operating, such as Isaac Newton. In his research and works Newton primarily started from idealistic, that is alchemist paradigm. The intention of my presentation is to, through limited insight in the work of Issac Newton, research potential epistemological “advantages” of alchemy as paradigm in the context of scientific work, in relation to mechanical philosophy of that period. In hermeneutical sense it could be fruitful to observe epistemological usefulness of alchemy paradigm of that time in the context of changes that entered modern scientific paradigm due to research in different scientific fields, such as microphysics. (Bachelard)", publisher = "Српска академија наука и уметности, Одељење за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду", journal = "Научни скуп: Филозофија и наука", title = "Alhemija kao paradigma i faza u razvoju moderne nauke", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2331" }
Korolija, M.. (2020). Alhemija kao paradigma i faza u razvoju moderne nauke. in Научни скуп: Филозофија и наука Српска академија наука и уметности.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2331
Korolija M. Alhemija kao paradigma i faza u razvoju moderne nauke. in Научни скуп: Филозофија и наука. 2020;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2331 .
Korolija, Maja, "Alhemija kao paradigma i faza u razvoju moderne nauke" in Научни скуп: Филозофија и наука (2020), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2331 .