Uticaj vanadata na vremensko-zavisni metabolički odgovor micelije Laetiporus sulphureus

Abstract

Laetiporus sulphureus (Bull.) Murrill 1920, (Ph. Basidiomycota, Cl. Agaricomycetes, O. Polyporales, Fam. Polyporaceae) je jestiva gljiva, široko rasprostranjena u Evropi, Aziji i Severnoj Americi. Izolovana micelija autohtone gljive (vrba obala Dunava, Novi Sad) kultivisana je na čvrstoj podlozi i u potopljenom medijumu. Cilj istraživanja bio je da se upotrebom NMR spektroskopije ispita uticaj vanadijuma na metabolizam fosfata. Utvrđeno je da signali pozicionirani oko 4 ppm i 2,6 ppm pripadaju šećernim fosfatima (SP) i da nakon tretmana sa 10 mM vanadatom dolazi do povećanja signala za 78%, odnosno 23%. Nakon ispiranja micelijuma dolazi do postepene transformacije jednog oblika u drugi, tako da posle sat vremena signal SP na 2,6 ppm postaje dominantan u odnosu na signal pozicioniran na 4 ppm. Promene signala SP mogu ukazati na efektivnost inhibitora ili stimulatora energetskog metabolizma. Pored SP, polifosfati (PolyP) prisutni u miceliji gljive, takođe imaju ulogu u skladištenju energije. Primećeno je da se nakon izlaganja nepovoljnjim uslovima signal PolyP smanjio, što je potvrđeno u studijama sa kvascima S. cereviseae1 i N. crassa2. Nasuprot tome, nakon tretmana vanadijumom kod L. sulphureus nije došlo do redukcije signala PolyP, već je zabeležen mali porast signala dugolančanih polifosfata što može ukazati na mehanizam detoksifikacije micelije L. sulphureus kao metaboličkog odgovora micelije na dodavanje vanadata.