Ispitivanje osetljivosti vrste Alburnus alburnus (uklija) u ekogenotoksikološkim istraživanjima velikih ravničarskih reka

Abstract

У Србији се прерађује мање од 13% отпадних вода,1 што за последицу има испуштање великих количина непречишћених вода у водотокове. Равничарске реке су под значајним притисцима ових извора загађења, с обзиром да делом или читавим током протичу кроз насељене области, као и области у којима се налазе индустријска постројења. У анализи утицаја загађења на акватичне организме, оштећење ДНК молекула представља значајан биомаркер раног упозорења јер може указати на утицај ксенобиотика на биолошке системе пре него што се одрази на читав организам и/или популацију. У складу са тим, циљ овог истраживања је процена осетљивости широко распрострањене врсте Alburnus alburnus (уклија) приликом детекције генотоксичног ефекта, како на просторно блиским локалитетима на Сави, тако на и просторно удаљеним на Дунаву, Тиси, Сави и Великој Морави. За поређење локалитета коришћен је интегрисани одговор биомаркера (ИБР) који је објединио појединачне биомаркере: вијабилност ћелија крви, ниво ДНК оштећења ћелија крви детектованог у алкалном комет и микронуклеус тесту и индекс загађења металима/приоритетним супстанцама. Интегрисањем појединачних одговора биомаркера у јединствену ИБР вредност омогућено је једноставније поређење локалитета. Добијени резултати су указали да су одговори биомаркера уклија специфични за локалитет. У складу са резултатима, утврђено је да уклија може бити поуздан биоиндикатор у дискриминацији и удаљених и просторно блиских локалитета који су под различитим утицајем загађења.