Гастроинтестиналне нематоде код оваца - актуелна ситуација и савремене стратегије контроле

Abstract

Гастроинтестиналне нематоде представљају веома важне паразите код домаћих животиња, нарочито код малих преживара. Код оваца обољења најчешће имају субклиничан ток са смањењем телесне масе и производње, а понекад може доћи и до видљивих клиничких симптома попут анемије, јаке дијареје, анорексије и губитака протеина што све заједно може довести и до угинућа. Комерцијални препарати попут бензимидазола и макроцикличних лактона су се деценијама са успехом користили у контроли ових паразита. Међутим, њихова нерационална примена је довела до развоја антихелминтичке резистенције, опадања ефикасности лекова и последичних економских губитака који угрожавају одрживост гајења оваца. Поред тога, примена комерцијалних препарата је повезана и са резидуама које остављају у животињским производима и животној средини, при чему је присутан и раст цене ових препарата. Због тога се активно трага за новијим стратегијама за контролу ових паразита, а које се ослањају на интегрисан приступ који подразумева примену више различитих стратегија. Са једне стране, ту спадају стратегије рационалне примене комерцијалних препарата заснованих на рефугији (циљани третмани и циљани селективни третмани), као и комбинација и ротација антихелминтика из различитих хемијских група. Са друге стране, интегрисан приступ подразумева и употребу различитих алтернативних стратегија попут генетске селекције животиња природно резистентних на нематоде, рационално управљање пашњацима, избалансирану исхрану уз допунска хранива, биолошку контролу (употребу гљива, бактерија и слично), развој вакцина као и употребу ботаничких препарата (биљака и њихових производа попут екстракта и етарских уља). Различита истраживања су доказала ефикасност наведених стратегија у контроли гастроинтестиналних нематода оваца, при чему се најбољи резултати постижу њиховом комбинованом применом. На овај начин је могуће постићи успоравање развоја и ширења антихелминтичке резистенције, као и одрживу контролу ових паразита и смањење економских губитака.

Gastrointestinal nematodes represent very important parasites in domestic animals, especially in small ruminants. In sheep, diseases usually have a subclinical course with a decrease in body weight and production, whereby sometimes visible clinical symptoms such as anaemia, severe diarrhea, anorexia and protein loss with a possible fatal outcome may occur. Commercial drugs such as benzimidasoles and macrocyclic lactones have been used successfully for decades in the control of these parasites. However, their inappropriate use has led to the development of anthelmintic resistance, decreasing efficacy of drugs and consequent economic losses that endanger the sustainability of sheep farming. In addition, application of commercial preparations is also associated with the residues in animal products and the environment, while the increase in their price is also present. Therefore, novel strategies for the control of these parasites are actively sought, which rely on an integrated approach that involves the application of several different strategies. On the one hand, these include strategies for the rational application of commercial drugs based on refugia (target treatments and target selective treatments), as well as the combination and rotation of anthelmintics from different chemical groups. On the other hand, an integrated approach implies the use of various alternative strategies, such as genetic selection of animals naturally resistant to nematodes, rational management of pastures, balanced nutrition with supplementary nutrients, biological control (use of fungi, bacteria, etc.), development of vaccines, as well as the use of botanical preparations (plants and their products such as extracts and essential oils). Various studies have proven the effectiveness of the mentioned strategies in the control of gastrointestinal nematodes of sheep, whereby the best results are achieved by their combined application. In this way, it is possible to slow down the development and spread of anthelmintic resistance, and to achieve sustainable control of these parasites and reduction of economic losses.