Optimizacija uslova za glutaraldehidnu imobilizaciju peroksidaze iz soje

Abstract

Rezime Fenoli se smatraju najvećim zagađivačima otpadnih voda, konstantno prisutni u životnoj sredini i njihovo uklanjanje se može izvesti i enzimskim metodama. Iako je primena enzima, kao što su peroksidaze, bio predmet velikog broja istraživanja, glavni nedostatak i dalje predstavlja visoka cena prečišćenog enzima. Imobilizovani enzimi, sa druge strane, imaju neke prednosti, kao što su povećana stabilnost i lako odvajanje iz reakcionog medijuma, što omogućava višestruku upotrebu. Cilj ovog rada bio je optimizacija uslova za imobilizaciju peroksidaze iz soje na makroporozni glicidil metakrilat aktiviran glutaraldehidom. Imobilizacija je rađena u malim tubama, mešanjem 1 ml rastvora enzima (0,034-1,25 mg/ml) sa 50 mg matriksa (makroporozni glicidil-metakrilat prethodno sintetisan u našoj laboratoriji) na rotacionoj mešalici (24h na 25°C, 250 rpm). Enzimska aktivnost merena je koristeći pirogalol i vodonik peroksid kao supstrate (13 mM i 10 mM, redom), a reakcioni proizvodi praćeni su merenjem apsorbancije na 420 nm, tokom 3 minuta. Naši podaci pokazuju da peroksidaza iz soje može uspešno da se imobilizuje na glutaraldehidno aktiviran makroporozni glicidil-metakrilatni nosač i najbolji imobilizat je imao specifičnu aktivnost od 229 U/g nosača.