@conference{
author = "Cvijanović, Gorčin and Smederevac-Lalić, Marija and Nikolić, Dušan and Paraschiv, Marian and Hont, Stefan and Iani, Marian I. and Lenhardt, Mirjana",
year = "2022",
abstract = "Истраживање понашања риба током узводних миграција пружа информације које могу послужити као основа за доношење мера и програма заштите.1 У циљу проучавања миграција, 14 јединки скобаља и 8 јединки буцова је ухваћено стајаћим мрежама (димензија 30 m × 2 m, промера окаца 40-50 mm) у Дунаву низводно од бране Ђердап 2. Живе јединке су транспортоване до обале и пре оперативног захвата су анестезиране (96% етанол и уље каранфилића). Хирушким путем су у трбушној дупљи јединки постављени акустични одашиљачи Vemco V9P/V13P, а након опоравка транспортоване су и пуштене један километар узводно од бране Ђердап 2.2 Очитавање сигнала је рађено са 18 VR2W пријемника (10 је распоређено низводно од бране Ђердап 2, док је 8 било узводно), као и са мануелним пријемником (VR100). Било је 202.202 детекција скобаља, на 8 пријемника (5 низводно и 3 узводно од бране Ђердап 2), док је једна јединка детектована мануелним пријемником код бране Ђердап 1. Јединке буцова су детектоване 5.640 пута, на 5 пријемника (4 низводно и 1 узводно од бране Ђердап 2). После одређеног времена 66,7% скобаља је детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 33,3% остало у језеру (само једна јединка је детектована код бране Ђердап 1), што указује на преференцу ка низводним миграцијама. Слично је и код буцова, где је 75% јединки након одређеног времена детектована низводно од бране Ђердап 2, док је 25% остало у језеру. Даља истраживања треба да покажу разлоге за уочене разлике у времену које јединке проводе у језеру.",
publisher = "Српско биолошко друштво",
journal = "ТРЕЋИ КОНГРЕС БИОЛОГА СРБИЈЕ",
title = "Понашање скобаља (Chondrostoma nasus) и буцова (Leuciscus aspius) током узводних миграција након њихове транслокације између две бране на Ђердапу",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1672"
}
