Projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije III 43010

Link to this page

http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/APP/faces/project.xhtml?project_id=Projekat+Ministarstva+prosvete%2C+nauke+i++tehnolo%C5%A1kog+razvoja+Republike+Srbije+III+43010&item_offset=0&author_offset=0&sort_by=dc.date.issued

Projekat Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije III 43010

Authors

Publications

MONITORING, IDENTIFIKACIJA I MOLEKULARNO-GENETIČKA KARAKTERIZACIJA FITOPATOGENIH BAKTERIJA KROMPIRA (SOLANUM TUBEROSUM L.)

Marković, Sanja

(2023) 

TY  - THES
AU  - Marković, Sanja
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1962
AB  - U Srbiji krompir ima veliki privredni značaj i pripada vodećim ratarsko-povrtarskim kulturama. 
Tokom monitoringa sprovedenog od 2015 do 2019. godine, obuhvaćeno je preko 2000 ha useva 
krompira sa 16 lokaliteta. Rezultati monitoringa su ukazali na prisustvo dve bakteriozne bolesti. Mrka
trulež krtola krompira utvrđena je u 2015, 2016. i 2018. godini i kao uzročnik je identifikovana
karantinska bakterija Ralstonia solanacearum. „Crna noga“ i vlažna trulež krtola krompira, koju su 
prouzrokovale bakterije Pectobacterium carotovorum, Pectobacterium brasiliense i Dickeya 
dianthicola, detektovana je u 2016, 2018. i 2019. godini. U ovom istraživanju, prisustvo P. brasiliense
i D. dianthicola prvi put je zabeleženo na krompiru u Srbiji. Izolati R. solanacearum dobijeni iz 229 
uzoraka sa mrkom truleži krtola bili su fenotipski homogeni, a na osnovu molekularno-genetičke
karakterizacije svrstani su u filotip II. Rezultati ispitivanja fenotipskih karakteristika izolata iz 50
uzoraka sa crnom nogom i vlažnom truleži krtola ukazali su na postojanje uzročnika iz dva roda, 
Pectobacterium i Dickeya. Međutim, molekularno-genetička karakterizacija ovih izolata ukazala je 
na prisustvo tri vrste, pri čemu su P. brasiliense izolati bili heterogeni, dok su P. carotovorum i D. 
dianthicola izolati uglavnom bili homogeni. Metabarkoding analiza omogućila je uvid u sastav 
bakterijske mikrobijalne zajednice krtola krompira sa i bez simptoma vlažne truleži, kao i 
odgovarajućih zemljišta ukazujući da razvoj vlažne truleži nastaje zbog složenih interakcija između 
biljnih patogena i drugih endofitnih bakterija. Biokontrolna aktivnost Bacillus amyloliquefaciens
sojeva SS-12.6 i SS-38.4 prema izolovanim fitopatogenim bakterijama je dokazana u in vitro, in situ 
i in planta uslovima.
T2  - UNIVERZITET U BEOGRADU BIOLOŠKI FAKULTET
T1  - MONITORING, IDENTIFIKACIJA I  MOLEKULARNO-GENETIČKA  KARAKTERIZACIJA FITOPATOGENIH  BAKTERIJA KROMPIRA (SOLANUM  TUBEROSUM L.)
EP  - 141
SP  - 1
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1962
ER  - 
@phdthesis{
author = "Marković, Sanja",
year = "2023",
abstract = "U Srbiji krompir ima veliki privredni značaj i pripada vodećim ratarsko-povrtarskim kulturama. 
Tokom monitoringa sprovedenog od 2015 do 2019. godine, obuhvaćeno je preko 2000 ha useva 
krompira sa 16 lokaliteta. Rezultati monitoringa su ukazali na prisustvo dve bakteriozne bolesti. Mrka
trulež krtola krompira utvrđena je u 2015, 2016. i 2018. godini i kao uzročnik je identifikovana
karantinska bakterija Ralstonia solanacearum. „Crna noga“ i vlažna trulež krtola krompira, koju su 
prouzrokovale bakterije Pectobacterium carotovorum, Pectobacterium brasiliense i Dickeya 
dianthicola, detektovana je u 2016, 2018. i 2019. godini. U ovom istraživanju, prisustvo P. brasiliense
i D. dianthicola prvi put je zabeleženo na krompiru u Srbiji. Izolati R. solanacearum dobijeni iz 229 
uzoraka sa mrkom truleži krtola bili su fenotipski homogeni, a na osnovu molekularno-genetičke
karakterizacije svrstani su u filotip II. Rezultati ispitivanja fenotipskih karakteristika izolata iz 50
uzoraka sa crnom nogom i vlažnom truleži krtola ukazali su na postojanje uzročnika iz dva roda, 
Pectobacterium i Dickeya. Međutim, molekularno-genetička karakterizacija ovih izolata ukazala je 
na prisustvo tri vrste, pri čemu su P. brasiliense izolati bili heterogeni, dok su P. carotovorum i D. 
dianthicola izolati uglavnom bili homogeni. Metabarkoding analiza omogućila je uvid u sastav 
bakterijske mikrobijalne zajednice krtola krompira sa i bez simptoma vlažne truleži, kao i 
odgovarajućih zemljišta ukazujući da razvoj vlažne truleži nastaje zbog složenih interakcija između 
biljnih patogena i drugih endofitnih bakterija. Biokontrolna aktivnost Bacillus amyloliquefaciens
sojeva SS-12.6 i SS-38.4 prema izolovanim fitopatogenim bakterijama je dokazana u in vitro, in situ 
i in planta uslovima.",
journal = "UNIVERZITET U BEOGRADU BIOLOŠKI FAKULTET",
title = "MONITORING, IDENTIFIKACIJA I  MOLEKULARNO-GENETIČKA  KARAKTERIZACIJA FITOPATOGENIH  BAKTERIJA KROMPIRA (SOLANUM  TUBEROSUM L.)",
pages = "141-1",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1962"
}
Marković, S.. (2023). MONITORING, IDENTIFIKACIJA I  MOLEKULARNO-GENETIČKA  KARAKTERIZACIJA FITOPATOGENIH  BAKTERIJA KROMPIRA (SOLANUM  TUBEROSUM L.). in UNIVERZITET U BEOGRADU BIOLOŠKI FAKULTET, 1-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1962
Marković S. MONITORING, IDENTIFIKACIJA I  MOLEKULARNO-GENETIČKA  KARAKTERIZACIJA FITOPATOGENIH  BAKTERIJA KROMPIRA (SOLANUM  TUBEROSUM L.). in UNIVERZITET U BEOGRADU BIOLOŠKI FAKULTET. 2023;:1-141.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1962 .
Marković, Sanja, "MONITORING, IDENTIFIKACIJA I  MOLEKULARNO-GENETIČKA  KARAKTERIZACIJA FITOPATOGENIH  BAKTERIJA KROMPIRA (SOLANUM  TUBEROSUM L.)" in UNIVERZITET U BEOGRADU BIOLOŠKI FAKULTET (2023):1-141,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_1962 .