TY  - JOUR
AU  - Ristić, Milenko
AU  - Dekić, Biljana
AU  - Dekić, Vidoslav
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Milošević, Slaviša
AU  - Aksić, Marija
AU  - Janićević, Suzana
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3203
AB  - Plants from the genus Achillea are rich in biologically active ingredients and are traditionally known for their healing potential.
In this research, the phytochemical profile was investigated, the content of total phenolics and flavonoids was determined and
examined the acute toxicity, antioxidant and antidiabetic activity of ethanolic, ethyl acetate and chloroform extracts of Achillea
abrotanoides (Vis.) Vis., Achillea chrysocoma Friv., Achillea grandifolia Friv. and Achillea millefolium L. Tested extracts
showed the presence of different groups of phytochemicals, while the high content of total phenolics and flavonoids was
quantified, especially in the ethanolic and ethyl acetate extracts. The acute toxicity was examined in the Artemia salina model,
where the extracts did not show significant toxicity after an incubation period of 24 hours, while after 48 hours, strong acute
toxicity was recorded in chloroform extracts of A. millefolium and A. chrysocoma. Extracts were tested for antioxidant activity
using the DPPH test, as well as antidiabetic activity based on their ability to inhibit the α-amylase. Ethanol and ethyl acetate
extracts of A. abrotanoides and A. millefolium showed a great ability to reduce DPPH radicals, while the same extracts
accomplished a significant inhibitory potential on α-amylase. Also, a correlation was established between the content of total
phenolics and flavonoids with the antioxidant activity of the extracts.
PB  - Romanian society for pharmaceutical sciences
T2  - FARMACIA
T1  - PHYTOCHEMICAL INVESTIGATION, ACUTE TOXICITY, ANTIOXIDANT AND ANTIDIABETIC ACTIVITY OF EXTRACTS FROM AERIAL PARTS OF FOUR WILD GROWING ACHILLEA SPECIES
VL  - 71,4
DO  - 10.31925/farmacia.2023.4.15
ER  - 

@article{
author = "Ristić, Milenko and Dekić, Biljana and Dekić, Vidoslav and Stanojević, Miloš and Milošević, Slaviša and Aksić, Marija and Janićević, Suzana",
year = "2023",
abstract = "Plants from the genus Achillea are rich in biologically active ingredients and are traditionally known for their healing potential.
In this research, the phytochemical profile was investigated, the content of total phenolics and flavonoids was determined and
examined the acute toxicity, antioxidant and antidiabetic activity of ethanolic, ethyl acetate and chloroform extracts of Achillea
abrotanoides (Vis.) Vis., Achillea chrysocoma Friv., Achillea grandifolia Friv. and Achillea millefolium L. Tested extracts
showed the presence of different groups of phytochemicals, while the high content of total phenolics and flavonoids was
quantified, especially in the ethanolic and ethyl acetate extracts. The acute toxicity was examined in the Artemia salina model,
where the extracts did not show significant toxicity after an incubation period of 24 hours, while after 48 hours, strong acute
toxicity was recorded in chloroform extracts of A. millefolium and A. chrysocoma. Extracts were tested for antioxidant activity
using the DPPH test, as well as antidiabetic activity based on their ability to inhibit the α-amylase. Ethanol and ethyl acetate
extracts of A. abrotanoides and A. millefolium showed a great ability to reduce DPPH radicals, while the same extracts
accomplished a significant inhibitory potential on α-amylase. Also, a correlation was established between the content of total
phenolics and flavonoids with the antioxidant activity of the extracts.",
publisher = "Romanian society for pharmaceutical sciences",
journal = "FARMACIA",
title = "PHYTOCHEMICAL INVESTIGATION, ACUTE TOXICITY, ANTIOXIDANT AND ANTIDIABETIC ACTIVITY OF EXTRACTS FROM AERIAL PARTS OF FOUR WILD GROWING ACHILLEA SPECIES",
volume = "71,4",
doi = "10.31925/farmacia.2023.4.15"
}

Ristić, M., Dekić, B., Dekić, V., Stanojević, M., Milošević, S., Aksić, M.,& Janićević, S.. (2023). PHYTOCHEMICAL INVESTIGATION, ACUTE TOXICITY, ANTIOXIDANT AND ANTIDIABETIC ACTIVITY OF EXTRACTS FROM AERIAL PARTS OF FOUR WILD GROWING ACHILLEA SPECIES. in FARMACIA
Romanian society for pharmaceutical sciences., 71,4.
https://doi.org/10.31925/farmacia.2023.4.15

Ristić M, Dekić B, Dekić V, Stanojević M, Milošević S, Aksić M, Janićević S. PHYTOCHEMICAL INVESTIGATION, ACUTE TOXICITY, ANTIOXIDANT AND ANTIDIABETIC ACTIVITY OF EXTRACTS FROM AERIAL PARTS OF FOUR WILD GROWING ACHILLEA SPECIES. in FARMACIA. 2023;71,4.
doi:10.31925/farmacia.2023.4.15 .

Ristić, Milenko, Dekić, Biljana, Dekić, Vidoslav, Stanojević, Miloš, Milošević, Slaviša, Aksić, Marija, Janićević, Suzana, "PHYTOCHEMICAL INVESTIGATION, ACUTE TOXICITY, ANTIOXIDANT AND ANTIDIABETIC ACTIVITY OF EXTRACTS FROM AERIAL PARTS OF FOUR WILD GROWING ACHILLEA SPECIES" in FARMACIA, 71,4 (2023),
https://doi.org/10.31925/farmacia.2023.4.15 . .

TY  - JOUR
AU  - Prodanović, Danijela
AU  - Biberdzić, Milan
AU  - Ćirić, Slavica
AU  - Stanojević, Miloš
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3201
AB  - The region of Northern Kosovo and Metohija 
is rich in wild-growing geophytes, many of which 
have potential for ornamental use. However, the 
knowledge about the distribution, abundance, and 
potential of these species for the horticultural indus try is limited. This study is based on our own re search conducted continuously in the region of the 
northern Kosovo and Metohija, from 2003 to 2023, 
as well as on a small number of relevant literature 
sources and floristic data. This study aimed to eval uate the ornamental potential of wild-growing geo phytes in the investigated area and to provide rec ommendations for their sustainable exploitation. 
The study recommends the protection of species 
covered by CITES convention and IUCN Red List 
of Threatened species. Using wild-growing geo phytes as ornamental plants can contribute to the 
conservation of biodiversity in the region while 
providing economic benefits through their commer cial cultivation.
PB  - Paral Scientific Publications
T2  - Fresenius Environmental Bulletin and Advances in Food Sciences
T1  - WILD GROWING GEOPHYTES IN THE NORTHERN  KOSOVO AND METOHIJA –  POTENTIAL OF ORNAMENTAL USE
VL  - 32
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3201
ER  - 

@article{
author = "Prodanović, Danijela and Biberdzić, Milan and Ćirić, Slavica and Stanojević, Miloš",
year = "2023",
abstract = "The region of Northern Kosovo and Metohija 
is rich in wild-growing geophytes, many of which 
have potential for ornamental use. However, the 
knowledge about the distribution, abundance, and 
potential of these species for the horticultural indus try is limited. This study is based on our own re search conducted continuously in the region of the 
northern Kosovo and Metohija, from 2003 to 2023, 
as well as on a small number of relevant literature 
sources and floristic data. This study aimed to eval uate the ornamental potential of wild-growing geo phytes in the investigated area and to provide rec ommendations for their sustainable exploitation. 
The study recommends the protection of species 
covered by CITES convention and IUCN Red List 
of Threatened species. Using wild-growing geo phytes as ornamental plants can contribute to the 
conservation of biodiversity in the region while 
providing economic benefits through their commer cial cultivation.",
publisher = "Paral Scientific Publications",
journal = "Fresenius Environmental Bulletin and Advances in Food Sciences",
title = "WILD GROWING GEOPHYTES IN THE NORTHERN  KOSOVO AND METOHIJA –  POTENTIAL OF ORNAMENTAL USE",
volume = "32",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3201"
}

Prodanović, D., Biberdzić, M., Ćirić, S.,& Stanojević, M.. (2023). WILD GROWING GEOPHYTES IN THE NORTHERN  KOSOVO AND METOHIJA –  POTENTIAL OF ORNAMENTAL USE. in Fresenius Environmental Bulletin and Advances in Food Sciences
Paral Scientific Publications., 32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3201

Prodanović D, Biberdzić M, Ćirić S, Stanojević M. WILD GROWING GEOPHYTES IN THE NORTHERN  KOSOVO AND METOHIJA –  POTENTIAL OF ORNAMENTAL USE. in Fresenius Environmental Bulletin and Advances in Food Sciences. 2023;32.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3201 .

Prodanović, Danijela, Biberdzić, Milan, Ćirić, Slavica, Stanojević, Miloš, "WILD GROWING GEOPHYTES IN THE NORTHERN  KOSOVO AND METOHIJA –  POTENTIAL OF ORNAMENTAL USE" in Fresenius Environmental Bulletin and Advances in Food Sciences, 32 (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3201 .

TY  - CONF
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Trailović, Maja
AU  - Nikolic, Miroslav
AU  - Papović, Olivera
AU  - Nikolić, Nina
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2127
AB  - Летња терофита Impatiens glandulifera Royle (хималајски балзам, фамилија Balsaminaceae) потиче из уског подножја западних Хималаја, где се традиционално користи као лековита. Изван свог исходишта већ скоро два века колонизује углавном минералним хранивима (посебно азотом и фосфором) богата низијска крајречна станишта, и сматра се проблематичним освајачем који доводи до смањења биљне разноврсности, поспешивања ерозије и успоравања разлагања органске материје. Ова врста већ је инвазивна у преко 30 држава света, а Европска Комисија прогласила ју је за једну од најопаснијих инвазивних врста биљака1. У Србији, ова врста је још увек ретка и класификована је као „спорадично инвазивна“. Међутим, у изолованом планинском и природно олиготрофном станишту Сиринићке жупе (Косово и Метохија), атипичном за ову врсту, бројне и добро развијене састојине први пут смо регистровали 2021. године, углавном у долини реке Лепенац и њених притока (до 1200 m надморске висине) 2.
 19
Приказаћемо сумаризацију резултата који су проистекли из мапирања распрострањености, анализе нативне вегетације у којој се јавља, карактеристика земљишта, морфологије самог „уљеза“ (висина, пречник стабла, сува маса јединке), као и знања локалног становништва о овој врсти. Хималајски балзам (локални назив „пуцавац“) донесен је у Сиринићку жупу почетком седамдесетих година прошлог века као украсна биљка, која је убрзо побегла из башти и дворишта. Њено даље ширење и трајно успостављање омогућено је драстичном деградацијом предела од стране човека, понајпре уништењем природне крајречне вегетације сечом шума и еутрофикацијом земљишта отпадним водама из домаћинства. У природну вегетацију која још увек није антропогено нарушена (ливадске и алувијалне састојине) ова биљка може спорадично да продре, међутим не и да се одржи. Дакле, иако се најкрупније јединке хималајског балзама са највећим потенцијалом за даљу инвазију налазе у најоштећенијој вегетацији (са најмањим диверзитетом), наши резултати указују да, за сада, ова декоративна и медоносна врста ту може евентуално да замени нитрофиле као што је коприва. Много је алармантнија, међутим, незаинтересованост млађе популације (до 30 година), која ову веома упадљиву врсту не примећује и не препознаје, што индиректно указује на општу ерозију традиционалног еколошког знања у овом подручју.
AB  - Summer therophyte Impatiens glandulifera Royle (Himalayan balsam, family
Balsaminaceae) originates from a narrow zone in the foothills of the Western Himalaya, where it
is used in traditional medicine. For almost two centuries it has been colonizing nutrient enriched
(mainly with nitrogen and phosphorus) lowland alluvial habitats outside of its native range, and
is currently considered a problematic intruder which causes decrease of plant diversity, promotes
soil erosion and hampers nutrient cycling. This plant species has been classified as invasive in
over 30 countries around the world, and considered one of top invaders of the European Union
concern1
. In Serbia, it is still rather rare, classified as “sporadically invasive”. However, in an
isolated mountainous habitat of the Sirinić valley (Kosovo and Metohija), naturally oligotrophic
and atypical for this species, we have recently registered numerous and well developed stands of
Himalayan balsam, predominantly in the alluvium of the Lepenac river and its tributaries (up to
the elevation of 1200 m a.s.l.) 2
.
We shall present the joint analysis of distribution mapping of the invader, its life history
traits (height, stem diameter, aboveground dry weight), characteristics of the invaded domicile
vegetation and concomitant soil properties, supplemented by the local knowledge on this species.
22
Himalayan balsam (vernacular name “pucavac” among the Serbian population) in the study area
escaped from the gardens soon after deliberate introduction as an ornamental plant in the early
1970’s. Its further spread and successful establishment has been enabled by drastic
anthropogenic landscape change and habitat degradation, primarily through severe deforestation
of riparian vegetation coupled with the pronounced soil eutrophication by direct discharge of
household wastewaters in the local river system. Interestingly, this species was able to
sporadically occur, but not to get established in undisturbed natural vegetation like meadows or
riparian forests. Thus, though the largest individuals of this intruder, implying its strongest
potential for further spread, consistently occurred in the most degraded vegetation (with the
lowest species diversity), our results suggest that under the current conditions this decorative,
nectar producing species might substitute nitrophiles like stinging nettle in the secondary
vegetation. Much severe risk might be the overall indifference of the younger population (under
the age of 30 years), who do not recognize or even notice this rather conspicuous species, what
indicates a general trend of erosion of traditional ecological knowledge in the study area.
PB  - Истраживачко друштво „Бабин нос“, Темска, Пирот
PB  - Институт за шумарство, Београд
C3  - Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу
T1  - Хималајски балзам као део флоре Сиринићке жупе: опасност или добробит?
T1  - Himalayan balsam in the flora of the Sirinić valley: a threat or a gain?
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2127
ER  - 

@conference{
author = "Stanojević, Miloš and Trailović, Maja and Nikolic, Miroslav and Papović, Olivera and Nikolić, Nina",
year = "2023",
abstract = "Летња терофита Impatiens glandulifera Royle (хималајски балзам, фамилија Balsaminaceae) потиче из уског подножја западних Хималаја, где се традиционално користи као лековита. Изван свог исходишта већ скоро два века колонизује углавном минералним хранивима (посебно азотом и фосфором) богата низијска крајречна станишта, и сматра се проблематичним освајачем који доводи до смањења биљне разноврсности, поспешивања ерозије и успоравања разлагања органске материје. Ова врста већ је инвазивна у преко 30 држава света, а Европска Комисија прогласила ју је за једну од најопаснијих инвазивних врста биљака1. У Србији, ова врста је још увек ретка и класификована је као „спорадично инвазивна“. Међутим, у изолованом планинском и природно олиготрофном станишту Сиринићке жупе (Косово и Метохија), атипичном за ову врсту, бројне и добро развијене састојине први пут смо регистровали 2021. године, углавном у долини реке Лепенац и њених притока (до 1200 m надморске висине) 2.
 19
Приказаћемо сумаризацију резултата који су проистекли из мапирања распрострањености, анализе нативне вегетације у којој се јавља, карактеристика земљишта, морфологије самог „уљеза“ (висина, пречник стабла, сува маса јединке), као и знања локалног становништва о овој врсти. Хималајски балзам (локални назив „пуцавац“) донесен је у Сиринићку жупу почетком седамдесетих година прошлог века као украсна биљка, која је убрзо побегла из башти и дворишта. Њено даље ширење и трајно успостављање омогућено је драстичном деградацијом предела од стране човека, понајпре уништењем природне крајречне вегетације сечом шума и еутрофикацијом земљишта отпадним водама из домаћинства. У природну вегетацију која још увек није антропогено нарушена (ливадске и алувијалне састојине) ова биљка може спорадично да продре, међутим не и да се одржи. Дакле, иако се најкрупније јединке хималајског балзама са највећим потенцијалом за даљу инвазију налазе у најоштећенијој вегетацији (са најмањим диверзитетом), наши резултати указују да, за сада, ова декоративна и медоносна врста ту може евентуално да замени нитрофиле као што је коприва. Много је алармантнија, међутим, незаинтересованост млађе популације (до 30 година), која ову веома упадљиву врсту не примећује и не препознаје, што индиректно указује на општу ерозију традиционалног еколошког знања у овом подручју., Summer therophyte Impatiens glandulifera Royle (Himalayan balsam, family
Balsaminaceae) originates from a narrow zone in the foothills of the Western Himalaya, where it
is used in traditional medicine. For almost two centuries it has been colonizing nutrient enriched
(mainly with nitrogen and phosphorus) lowland alluvial habitats outside of its native range, and
is currently considered a problematic intruder which causes decrease of plant diversity, promotes
soil erosion and hampers nutrient cycling. This plant species has been classified as invasive in
over 30 countries around the world, and considered one of top invaders of the European Union
concern1
. In Serbia, it is still rather rare, classified as “sporadically invasive”. However, in an
isolated mountainous habitat of the Sirinić valley (Kosovo and Metohija), naturally oligotrophic
and atypical for this species, we have recently registered numerous and well developed stands of
Himalayan balsam, predominantly in the alluvium of the Lepenac river and its tributaries (up to
the elevation of 1200 m a.s.l.) 2
.
We shall present the joint analysis of distribution mapping of the invader, its life history
traits (height, stem diameter, aboveground dry weight), characteristics of the invaded domicile
vegetation and concomitant soil properties, supplemented by the local knowledge on this species.
22
Himalayan balsam (vernacular name “pucavac” among the Serbian population) in the study area
escaped from the gardens soon after deliberate introduction as an ornamental plant in the early
1970’s. Its further spread and successful establishment has been enabled by drastic
anthropogenic landscape change and habitat degradation, primarily through severe deforestation
of riparian vegetation coupled with the pronounced soil eutrophication by direct discharge of
household wastewaters in the local river system. Interestingly, this species was able to
sporadically occur, but not to get established in undisturbed natural vegetation like meadows or
riparian forests. Thus, though the largest individuals of this intruder, implying its strongest
potential for further spread, consistently occurred in the most degraded vegetation (with the
lowest species diversity), our results suggest that under the current conditions this decorative,
nectar producing species might substitute nitrophiles like stinging nettle in the secondary
vegetation. Much severe risk might be the overall indifference of the younger population (under
the age of 30 years), who do not recognize or even notice this rather conspicuous species, what
indicates a general trend of erosion of traditional ecological knowledge in the study area.",
publisher = "Истраживачко друштво „Бабин нос“, Темска, Пирот, Институт за шумарство, Београд",
journal = "Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу",
title = "Хималајски балзам као део флоре Сиринићке жупе: опасност или добробит?, Himalayan balsam in the flora of the Sirinić valley: a threat or a gain?",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2127"
}

Stanojević, M., Trailović, M., Nikolic, M., Papović, O.,& Nikolić, N.. (2023). Хималајски балзам као део флоре Сиринићке жупе: опасност или добробит?. in Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу
Истраживачко друштво „Бабин нос“, Темска, Пирот..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2127

Stanojević M, Trailović M, Nikolic M, Papović O, Nikolić N. Хималајски балзам као део флоре Сиринићке жупе: опасност или добробит?. in Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2127 .

Stanojević, Miloš, Trailović, Maja, Nikolic, Miroslav, Papović, Olivera, Nikolić, Nina, "Хималајски балзам као део флоре Сиринићке жупе: опасност или добробит?" in Друго саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2127 .

TY  - JOUR
AU  - Savic, Jasna
AU  - Pavlović, Jelena
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Bosnić, Predrag
AU  - Kostić Kravljanac, Ljiljana
AU  - Nikolić, Nina
AU  - Nikolic, Miroslav
PY  - 2023
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1911
AB  - Monocots and dicots differ in their boron (B) requirement, but also in their capacity to accumulate silicon (Si). Although an ameliorative effect of Si on B toxicity has been reported in various crops, differences among monocots and dicots are not clear, in particular in light of their ability to retain B in the leaf apoplast. In hydroponic experiments under controlled conditions, we studied the role of Si in the compartmentation of B within the leaves of wheat (Triticum vulgare L.) as a model of a high-Si monocot and sunflower (Helianthus annuus L.) as a model of a low-Si dicot, with the focus on the leaf apoplast. The stable isotopes 10B and 11B were used to investigate the dynamics of cell wall B binding capacity. In both crops, the application of Si did not affect B concentration in the root, but significantly decreased the B concentration in the leaves. However, the application of Si differently influenced the binding capacity of the leaf apoplast for excess B in wheat and sunflower. In wheat, whose capacity to retain B in the leaf cell walls is lower than in sunflower, the continuous supply of Si is crucial for an enhancement of high B tolerance in the shoot. On the other hand, the supply of Si did not contribute significantly in the extension of the B binding sites in sunflower leaves.
PB  - MDPI
T2  - Plants
T1  - Silicon Differently Affects Apoplastic Binding of Excess Boron in Wheat and Sunflower Leaves
SP  - 1660
VL  - 12
DO  - 10.3390/ plants12081660
ER  - 

@article{
author = "Savic, Jasna and Pavlović, Jelena and Stanojević, Miloš and Bosnić, Predrag and Kostić Kravljanac, Ljiljana and Nikolić, Nina and Nikolic, Miroslav",
year = "2023",
abstract = "Monocots and dicots differ in their boron (B) requirement, but also in their capacity to accumulate silicon (Si). Although an ameliorative effect of Si on B toxicity has been reported in various crops, differences among monocots and dicots are not clear, in particular in light of their ability to retain B in the leaf apoplast. In hydroponic experiments under controlled conditions, we studied the role of Si in the compartmentation of B within the leaves of wheat (Triticum vulgare L.) as a model of a high-Si monocot and sunflower (Helianthus annuus L.) as a model of a low-Si dicot, with the focus on the leaf apoplast. The stable isotopes 10B and 11B were used to investigate the dynamics of cell wall B binding capacity. In both crops, the application of Si did not affect B concentration in the root, but significantly decreased the B concentration in the leaves. However, the application of Si differently influenced the binding capacity of the leaf apoplast for excess B in wheat and sunflower. In wheat, whose capacity to retain B in the leaf cell walls is lower than in sunflower, the continuous supply of Si is crucial for an enhancement of high B tolerance in the shoot. On the other hand, the supply of Si did not contribute significantly in the extension of the B binding sites in sunflower leaves.",
publisher = "MDPI",
journal = "Plants",
title = "Silicon Differently Affects Apoplastic Binding of Excess Boron in Wheat and Sunflower Leaves",
pages = "1660",
volume = "12",
doi = "10.3390/ plants12081660"
}

Savic, J., Pavlović, J., Stanojević, M., Bosnić, P., Kostić Kravljanac, L., Nikolić, N.,& Nikolic, M.. (2023). Silicon Differently Affects Apoplastic Binding of Excess Boron in Wheat and Sunflower Leaves. in Plants
MDPI., 12, 1660.
https://doi.org/10.3390/ plants12081660

Savic J, Pavlović J, Stanojević M, Bosnić P, Kostić Kravljanac L, Nikolić N, Nikolic M. Silicon Differently Affects Apoplastic Binding of Excess Boron in Wheat and Sunflower Leaves. in Plants. 2023;12:1660.
doi:10.3390/ plants12081660 .

Savic, Jasna, Pavlović, Jelena, Stanojević, Miloš, Bosnić, Predrag, Kostić Kravljanac, Ljiljana, Nikolić, Nina, Nikolic, Miroslav, "Silicon Differently Affects Apoplastic Binding of Excess Boron in Wheat and Sunflower Leaves" in Plants, 12 (2023):1660,
https://doi.org/10.3390/ plants12081660 . .

TY  - CONF
AU  - Trailović, Maja
AU  - Kostić Kravljanac, Ljiljana
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Pavlović, Jelena
AU  - Bosnić, Predrag
AU  - TODIC, Slavica
AU  - Nikolic, Miroslav
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2140
AB  - Silicon (Si) uptake by crops is well studied and Si transporters have been characterized in various crop species, including grapevine. However, information on the rhizosphere mobilization of Si is still lacking and virtually no information is available on grapevine. Our previous study showed that grapevine is a phosphorus (P)-efficient species with a high root capacity to mobilize P from the rhizosphere by the released of organic anions (mainly citrate). The field experiment was established in 12-y-old vineyard with the cultivar ‘Chardonnay’, grafted on 5BB rootstock under extremely low P conditions (Olsen P < 3 mg kg-1). Four own-designed rhizotrons (80 cm depth) were installed in a vineyard enabling easy access to the new intact roots. The following treatments were performed: –P/–Si, +P/–Si, –P/+Si (soil application) and –P/+Si (foliar application). The samples of rhizosphere and bulk soils, root exudates from intact root tips and vine tissues (root and leaves) were collected at different growth stages according to Eichhorn-Lorentz (E-L) system: flowering (E-L stage 23), berries pea-size (E-L stage 31), and veraison (E-L stage 35). In addition to Si and P concentrations in the tissues, the expressions of VvALMT, VvMATE (encoding efflux transporters for malate and citrate, respectively), and VvNIP2.1 (encoding Si influx transporter) were also determined. Phosphate fertilization decreased, while low soil P and Si fertilization increased Si availability in the rhizosphere. At the flowering stage, –P plants accumulated more Si than the P-fertilized ones and was comparable to the Si-fertilized plants. Foliar application of Si was less effective in comparison with soil application unless at the veraison stage. The leaf Si concentrations showed a clear seasonal pattern being the highest at the veraison stage. Exudation rate of citrate also showed a clear seasonal pattern and was significantly higher in the –P/–Si than in +P/–Si plants, which was followed by an increased Si availability in the vine rhizosphere. Overall, low P conditions induced Si accumulation in the leaves due to increased exudation of organic anions that can also mobilize Si in the rhizosphere, thereby increasing Si uptake by grapevine.
PB  - ISSAG and AgCenter LSU
C3  - 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA
T1  - Phosphorus Deficiency Induced Silicon Mobilization in Grapevine Rhizosphere: A Field Study
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2140
ER  - 

@conference{
author = "Trailović, Maja and Kostić Kravljanac, Ljiljana and Stanojević, Miloš and Pavlović, Jelena and Bosnić, Predrag and TODIC, Slavica and Nikolic, Miroslav",
year = "2022",
abstract = "Silicon (Si) uptake by crops is well studied and Si transporters have been characterized in various crop species, including grapevine. However, information on the rhizosphere mobilization of Si is still lacking and virtually no information is available on grapevine. Our previous study showed that grapevine is a phosphorus (P)-efficient species with a high root capacity to mobilize P from the rhizosphere by the released of organic anions (mainly citrate). The field experiment was established in 12-y-old vineyard with the cultivar ‘Chardonnay’, grafted on 5BB rootstock under extremely low P conditions (Olsen P < 3 mg kg-1). Four own-designed rhizotrons (80 cm depth) were installed in a vineyard enabling easy access to the new intact roots. The following treatments were performed: –P/–Si, +P/–Si, –P/+Si (soil application) and –P/+Si (foliar application). The samples of rhizosphere and bulk soils, root exudates from intact root tips and vine tissues (root and leaves) were collected at different growth stages according to Eichhorn-Lorentz (E-L) system: flowering (E-L stage 23), berries pea-size (E-L stage 31), and veraison (E-L stage 35). In addition to Si and P concentrations in the tissues, the expressions of VvALMT, VvMATE (encoding efflux transporters for malate and citrate, respectively), and VvNIP2.1 (encoding Si influx transporter) were also determined. Phosphate fertilization decreased, while low soil P and Si fertilization increased Si availability in the rhizosphere. At the flowering stage, –P plants accumulated more Si than the P-fertilized ones and was comparable to the Si-fertilized plants. Foliar application of Si was less effective in comparison with soil application unless at the veraison stage. The leaf Si concentrations showed a clear seasonal pattern being the highest at the veraison stage. Exudation rate of citrate also showed a clear seasonal pattern and was significantly higher in the –P/–Si than in +P/–Si plants, which was followed by an increased Si availability in the vine rhizosphere. Overall, low P conditions induced Si accumulation in the leaves due to increased exudation of organic anions that can also mobilize Si in the rhizosphere, thereby increasing Si uptake by grapevine.",
publisher = "ISSAG and AgCenter LSU",
journal = "8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA",
title = "Phosphorus Deficiency Induced Silicon Mobilization in Grapevine Rhizosphere: A Field Study",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2140"
}

Trailović, M., Kostić Kravljanac, L., Stanojević, M., Pavlović, J., Bosnić, P., TODIC, S.,& Nikolic, M.. (2022). Phosphorus Deficiency Induced Silicon Mobilization in Grapevine Rhizosphere: A Field Study. in 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA
ISSAG and AgCenter LSU..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2140

Trailović M, Kostić Kravljanac L, Stanojević M, Pavlović J, Bosnić P, TODIC S, Nikolic M. Phosphorus Deficiency Induced Silicon Mobilization in Grapevine Rhizosphere: A Field Study. in 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2140 .

Trailović, Maja, Kostić Kravljanac, Ljiljana, Stanojević, Miloš, Pavlović, Jelena, Bosnić, Predrag, TODIC, Slavica, Nikolic, Miroslav, "Phosphorus Deficiency Induced Silicon Mobilization in Grapevine Rhizosphere: A Field Study" in 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2140 .

TY  - CONF
AU  - Nikolić, Nina
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Nikolic, Miroslav
AU  - Böcker, R.
AU  - Paravinja, Ana
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2108
AB  - An annual plant Himalayan balsam (Impatiens glandulifera Royle) is globally widespread and one of the Europe’s well-investigated top invaders. Yet, there is very limited knowledge on the effects of environment on the invasion potential of this species. We focused on two questions: does this species indeed not invade the southern areas of the continent; and, does the environment affect some of its key invasibility traits. In an isolated model valley (Sharr mountain, Western Balkans), we jointly analyzed the soil (21 parameter), the life history traits of the invader (height, stem diameter, aboveground dw), and the resident vegetation (species composition and abundances, Ellenberg indicator values), and supplemented it by the local knowledge (semi-structured interviews). Uncontrolled discharge of fecal wastewaters directly into the local dense hydrological network fostered mass infestation of an atypical, nutrient poor habitat. The phenotypic plasticity of the measured invasion-related traits was very high in the surveyed early invasion (30-50% invader cover) stages. Different microhabitat conditions consistently correlated with its growth performance. The largest individuals were restricted to the deforested riparian habitats with extreme soil nutrient enrichment (primarily by P and K) and low-competitive, species-poor resident vegetation. We showed that ecological context can modify invasion-related traits, what could affect further invasion process. Finally, this species is likely underreported in the wider region; public attitude and loss of traditional ecological knowledge are further management risks.
PB  - SER Europe
C3  - 13th SERE Conference, Alicante, Spain, September 5-9., 2022
T1  - Vegetation degradation promotes the invasion potential of Impatiens glandulifera in an oligotrophic mountain habitat
SP  - 161
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2108
ER  - 

@conference{
author = "Nikolić, Nina and Stanojević, Miloš and Nikolic, Miroslav and Böcker, R. and Paravinja, Ana",
year = "2022",
abstract = "An annual plant Himalayan balsam (Impatiens glandulifera Royle) is globally widespread and one of the Europe’s well-investigated top invaders. Yet, there is very limited knowledge on the effects of environment on the invasion potential of this species. We focused on two questions: does this species indeed not invade the southern areas of the continent; and, does the environment affect some of its key invasibility traits. In an isolated model valley (Sharr mountain, Western Balkans), we jointly analyzed the soil (21 parameter), the life history traits of the invader (height, stem diameter, aboveground dw), and the resident vegetation (species composition and abundances, Ellenberg indicator values), and supplemented it by the local knowledge (semi-structured interviews). Uncontrolled discharge of fecal wastewaters directly into the local dense hydrological network fostered mass infestation of an atypical, nutrient poor habitat. The phenotypic plasticity of the measured invasion-related traits was very high in the surveyed early invasion (30-50% invader cover) stages. Different microhabitat conditions consistently correlated with its growth performance. The largest individuals were restricted to the deforested riparian habitats with extreme soil nutrient enrichment (primarily by P and K) and low-competitive, species-poor resident vegetation. We showed that ecological context can modify invasion-related traits, what could affect further invasion process. Finally, this species is likely underreported in the wider region; public attitude and loss of traditional ecological knowledge are further management risks.",
publisher = "SER Europe",
journal = "13th SERE Conference, Alicante, Spain, September 5-9., 2022",
title = "Vegetation degradation promotes the invasion potential of Impatiens glandulifera in an oligotrophic mountain habitat",
pages = "161",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2108"
}

Nikolić, N., Stanojević, M., Nikolic, M., Böcker, R.,& Paravinja, A.. (2022). Vegetation degradation promotes the invasion potential of Impatiens glandulifera in an oligotrophic mountain habitat. in 13th SERE Conference, Alicante, Spain, September 5-9., 2022
SER Europe., 161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2108

Nikolić N, Stanojević M, Nikolic M, Böcker R, Paravinja A. Vegetation degradation promotes the invasion potential of Impatiens glandulifera in an oligotrophic mountain habitat. in 13th SERE Conference, Alicante, Spain, September 5-9., 2022. 2022;:161.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2108 .

Nikolić, Nina, Stanojević, Miloš, Nikolic, Miroslav, Böcker, R., Paravinja, Ana, "Vegetation degradation promotes the invasion potential of Impatiens glandulifera in an oligotrophic mountain habitat" in 13th SERE Conference, Alicante, Spain, September 5-9., 2022 (2022):161,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2108 .

TY  - CONF
AU  - Carballo Méndez, Fernand
AU  - Bosnić, Predrag
AU  - Bosnic, Dragana
AU  - Nikolić, Nina
AU  - Kostić Kravljanac, Ljiljana
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Nikolic, Miroslav
PY  - 2022
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2120
AB  - Priming with silicon (Si) may increase plant resistance to biotic and abiotic stresses, in particular in conjunction with its subsequent application. Yet, the very effect of the duration of priming with Si is less understood. Here, we investigated the effect of the duration of priming with Si on components of the antioxidative response of wheat exposed to a gradient of salinity stress. After priming with 1.5 mM Si(OH)4 (0, 1, and 3 days), wheat seedlings were exposed to different NaCl levels (0, 30, and 60 mM) without (-Si) or with (+Si) supply of 1.5 mM Si(OH)4. The activities of superoxide dismutase (SOD), catalase (CAT), and ascorbate peroxidase (APX), and the concentration of malondialdehyde (MDA) were measured in shoots and roots after 1 and 5 days of NaCl treatments. Interaction of priming duration and addition of Si on antioxidative variables were analyzed using general regression model. Overall, priming had no influence on -Si plants under salt stress. On the day 1 of NaCl exposure, priming duration did not affect SOD and APX activities neither in roots nor in shoots. However, on the day 5 of NaCl exposure longer priming with Si significantly increased the activities of APX and SOD in both roots and shoots. The activity of CAT showed no response to priming with Si and subsequent Si supply in both plant organs irrespectively of the duration of NaCl exposure. Interestingly, in both organs the concentrations of MDA as a proxy for oxidative damage of plant membranes were very clearly and consistently lower after 3 days of priming with Si (compared to 1 day or no priming) during the whole period of NaCl exposure. This study demonstrated that longer priming with Si can enhance the ameliorative effect of Si supply on the antioxidative response of wheat plants to a gradient of salinity stress.
PB  - ISSAG and AgCenter LSU
C3  - 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA
T1  - Duration of priming with silicon modulates antioxidative response of wheat to salinity stress
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2120
ER  - 

@conference{
author = "Carballo Méndez, Fernand and Bosnić, Predrag and Bosnic, Dragana and Nikolić, Nina and Kostić Kravljanac, Ljiljana and Stanojević, Miloš and Nikolic, Miroslav",
year = "2022",
abstract = "Priming with silicon (Si) may increase plant resistance to biotic and abiotic stresses, in particular in conjunction with its subsequent application. Yet, the very effect of the duration of priming with Si is less understood. Here, we investigated the effect of the duration of priming with Si on components of the antioxidative response of wheat exposed to a gradient of salinity stress. After priming with 1.5 mM Si(OH)4 (0, 1, and 3 days), wheat seedlings were exposed to different NaCl levels (0, 30, and 60 mM) without (-Si) or with (+Si) supply of 1.5 mM Si(OH)4. The activities of superoxide dismutase (SOD), catalase (CAT), and ascorbate peroxidase (APX), and the concentration of malondialdehyde (MDA) were measured in shoots and roots after 1 and 5 days of NaCl treatments. Interaction of priming duration and addition of Si on antioxidative variables were analyzed using general regression model. Overall, priming had no influence on -Si plants under salt stress. On the day 1 of NaCl exposure, priming duration did not affect SOD and APX activities neither in roots nor in shoots. However, on the day 5 of NaCl exposure longer priming with Si significantly increased the activities of APX and SOD in both roots and shoots. The activity of CAT showed no response to priming with Si and subsequent Si supply in both plant organs irrespectively of the duration of NaCl exposure. Interestingly, in both organs the concentrations of MDA as a proxy for oxidative damage of plant membranes were very clearly and consistently lower after 3 days of priming with Si (compared to 1 day or no priming) during the whole period of NaCl exposure. This study demonstrated that longer priming with Si can enhance the ameliorative effect of Si supply on the antioxidative response of wheat plants to a gradient of salinity stress.",
publisher = "ISSAG and AgCenter LSU",
journal = "8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA",
title = "Duration of priming with silicon modulates antioxidative response of wheat to salinity stress",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2120"
}

Carballo Méndez, F., Bosnić, P., Bosnic, D., Nikolić, N., Kostić Kravljanac, L., Stanojević, M.,& Nikolic, M.. (2022). Duration of priming with silicon modulates antioxidative response of wheat to salinity stress. in 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA
ISSAG and AgCenter LSU..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2120

Carballo Méndez F, Bosnić P, Bosnic D, Nikolić N, Kostić Kravljanac L, Stanojević M, Nikolic M. Duration of priming with silicon modulates antioxidative response of wheat to salinity stress. in 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA. 2022;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2120 .

Carballo Méndez, Fernand, Bosnić, Predrag, Bosnic, Dragana, Nikolić, Nina, Kostić Kravljanac, Ljiljana, Stanojević, Miloš, Nikolic, Miroslav, "Duration of priming with silicon modulates antioxidative response of wheat to salinity stress" in 8th International Conference on Silicon in Agriculture, May 23-26, 2022, New Orleans, LA, USA (2022),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2120 .

TY  - CONF
AU  - Nikolic, Miroslav
AU  - Nikolić, Nina
AU  - Stanojević, Miloš
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/2110
AB  - Силицијум (Si) је четворовалентни металоид који због својих полупроводничких својстава има важну улогу у модерним електронским уређајима. Силицијум је на другом месту по заступљености хемијских елемената у земљиној кори, али је његово кружење у природи веома споро. Овај хемијски елеменат је неопходан за људе, животиње и неке алге, попут дијатомеја. Иако поједине биљне врсте акумулирају силицијум у количинама значајно већим од неопходних елемената (хранива) попут азота, фосфора или калијума, овај по много чему посебан и користан елеменат још увек није сврстан у групу биљних хранива. Код копнених биљака (Embryophyta), постоји различита заступљеност силицијума у ткивима. Маховине (Bryophyta) и папратњаче (Pteridophyta) акумулирају силицијум у концентрацијама и преко 5% суве масе. Код скривеносеменица (Angiospermae), монокотиле (Liliopsida), по правилу, акумулирају веће количине силицијума (0,5-5% суве масе), посебно траве (Poales) и оштрике (Cyperales), док дикотиледоне биљке (Magnoliopsida) у већини случајева одликује ниска концентрација силицијума у ткивима (испод 0,2% суве масе), са изузетком редова Urticales, Ericales, Lamiales, Myrtales, Caryophyllales и Cucurbitales, чији поједини представници акумулирају и веће количине силицијума (преко 0,5% суве масе). Биљке усвајају силицијум из земљишта искључиво у облику недисосоване силицијумове киселине (H4SiO4), што је и једини биоприступачни облик силицијума за све живе организме, укључујући и људска бића. До сада су у корену биљака окарактерисана два различита транспортна протеина за силицијум и то: Lsi1 (аквапорински канал), који транспортује H4SiO4 у симпласт корена и Lsi2 (анјонски транспортер), који је одговоран за траспорт силицијума изван ендодермиса (зона Каспаријевих трака) и пуњење ксилемских судова. Даљи транспорт силицијумове киселине одвија се ксилемом и погоњен је транспирационом струјом, која уједно и привремено спречава полимеризацију силицијумове киселине при концентрацијама изнад 2,5 mM. У надземним органима и ткивима силицијумoва киселина полимеризује до аморфних структура сличних минералу опалу, од којих су изграђене тзв. фитолитне структуре, које дају механичку чврстоћу надземном делу биљке.
Благотворно дејство силицијума код биљака изложених стресу подробно је документовано у литератури. Тако је показано да биљке третиране силицијумом показују повећану отпорност на последице глобалних климатских промена (суша, температурни екстреми, УВ зрачење), кисела и заслањена земљишта, токсичне концентрације алуминијума, арсена и тешких метала, али и на недостатак и вишак (дисбаланс) хранива. Улога силицијума у отпорности биљака на стрес изазван биотичким чиниоцима (хербиворни инсекти и биљни патогени) није само механичке природе, већ третман силицијумом појачава и биохемијски одговор биљке на нивоу транскрипције, што доприноси појачаној синтези природних фунгицида (фитоалексини) и репелената. Примена силицијума у светској пољопривреди перманентно расте, посебно у органској и биодинамичкој производњи. На пример, силицијум улази у састав неколико рецептура (препарација), које је успоставио творац биодинамичке пољопривреде Рудолф Штајнер (1861-1925); затим, смеша млевених крављих рогова и кварца (501) и прах раставића (508). Поред тога, све више се говори и о важној улози силицијума, односно фитолита у секвестрирању угљендиоксида (CO2) из атмосфере. Процењује се да секвестарциони потенцијал фитолита за угљеник у светској копненој биомаси износи око 157 милиона тона CO2 годишње.
За разлику од познатих штетних последица удисања силиконског праха и микровлакана код људи (опструктивно плућно обољење – силикоза), односно проблема у варењу сточне хране богате силицијумом код преживара, много се мање пропагирају корисна својства силицијума за људе и животиње. Силицијум је градивни елеменат који је неопходан за биосинтезу колагена и гликозоаминогликана и стога улази у састав колагених ткива, као што су: кости, плућа, васкуларни органи, мишићна влакна, кожа, нокти, коса, итд. Просечан дневни унос силицијума у облику биоприступачне силицијумове киселине износи од 9 до 14 mg, док су дневне потребе за силицијумом много веће и износе од 15 до 40 mg у зависности од пола, узраста и телесне масе. Истраживања показују да дневни унос од најмање 25 mg силицијума доприноси здрављу костију и превенцији остеопорозе. Поред тога, силицијум може да замени калцијум у изградњи костију и крвних судова, чиме се повећава њихова еластичност. Суплементација силицијумом такође доприноси превенцији неуродегенеративних оболења (нпр. Алцхајмерове болести), имајући у виду да у реакцији силицијумове киселине са алуминијумом настају метаболички неактивни алумосиликати, чиме се смањује концентрација слободног алуминијума коме се приписује улога у настанку плакова у мозгу. Силицијуму се приписује и улога у регулацији циклуса ћелија лимфоцита, чиме посредно утиче на имуне и инфламаторне одговоре.
Главни извор силицијума у људској исхрани представљају интегралне житарице и њихови производи, који су слабије заступљени у масовној исхрани становништва у Србији, претежно базираној на хлебу и пецивима од белог брашна. Због тога се намеће потреба за додатном суплементацијом силицијумом у циљу побољшања народног здравља. Један од природних суплемената свакако јесу и неке самоникле лековите биљке, које су познате да акумулирају силицијум, као што су нпр. раставићи, коприва (Urtica dioica), кисељак (Rumex acetosella), троскот (Polygonum aviculare), јагорчевина (Primula veris), кокотац или ждраљевина (Melilotus albus), нана (Mentha piperita), матичњак (Melissa officinalis), тимијан (Thymus spp.), врбица црвена (Lythrum salicaria), итд. Ово ревијално предавање има управо за циљ да стручну и ширу јавност упозна са благотворним деловањем силицијума на биљке и људе, као и да подстакне даља истраживања лековитог потенцијала биљака који се заснива на биоактивном силицијуму.
PB  - Истраживачко друштво „Бабиннос", Темска, Пирот и Институт за шумарство, Београд
C3  - Прво саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Пирот, Србија, 12 -14. јул 2021.
T1  - Лековити потенцијал биљака које акумулирају силицијум
EP  - 11
SP  - 6
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2110
ER  - 

@conference{
author = "Nikolic, Miroslav and Nikolić, Nina and Stanojević, Miloš",
year = "2021",
abstract = "Силицијум (Si) је четворовалентни металоид који због својих полупроводничких својстава има важну улогу у модерним електронским уређајима. Силицијум је на другом месту по заступљености хемијских елемената у земљиној кори, али је његово кружење у природи веома споро. Овај хемијски елеменат је неопходан за људе, животиње и неке алге, попут дијатомеја. Иако поједине биљне врсте акумулирају силицијум у количинама значајно већим од неопходних елемената (хранива) попут азота, фосфора или калијума, овај по много чему посебан и користан елеменат још увек није сврстан у групу биљних хранива. Код копнених биљака (Embryophyta), постоји различита заступљеност силицијума у ткивима. Маховине (Bryophyta) и папратњаче (Pteridophyta) акумулирају силицијум у концентрацијама и преко 5% суве масе. Код скривеносеменица (Angiospermae), монокотиле (Liliopsida), по правилу, акумулирају веће количине силицијума (0,5-5% суве масе), посебно траве (Poales) и оштрике (Cyperales), док дикотиледоне биљке (Magnoliopsida) у већини случајева одликује ниска концентрација силицијума у ткивима (испод 0,2% суве масе), са изузетком редова Urticales, Ericales, Lamiales, Myrtales, Caryophyllales и Cucurbitales, чији поједини представници акумулирају и веће количине силицијума (преко 0,5% суве масе). Биљке усвајају силицијум из земљишта искључиво у облику недисосоване силицијумове киселине (H4SiO4), што је и једини биоприступачни облик силицијума за све живе организме, укључујући и људска бића. До сада су у корену биљака окарактерисана два различита транспортна протеина за силицијум и то: Lsi1 (аквапорински канал), који транспортује H4SiO4 у симпласт корена и Lsi2 (анјонски транспортер), који је одговоран за траспорт силицијума изван ендодермиса (зона Каспаријевих трака) и пуњење ксилемских судова. Даљи транспорт силицијумове киселине одвија се ксилемом и погоњен је транспирационом струјом, која уједно и привремено спречава полимеризацију силицијумове киселине при концентрацијама изнад 2,5 mM. У надземним органима и ткивима силицијумoва киселина полимеризује до аморфних структура сличних минералу опалу, од којих су изграђене тзв. фитолитне структуре, које дају механичку чврстоћу надземном делу биљке.
Благотворно дејство силицијума код биљака изложених стресу подробно је документовано у литератури. Тако је показано да биљке третиране силицијумом показују повећану отпорност на последице глобалних климатских промена (суша, температурни екстреми, УВ зрачење), кисела и заслањена земљишта, токсичне концентрације алуминијума, арсена и тешких метала, али и на недостатак и вишак (дисбаланс) хранива. Улога силицијума у отпорности биљака на стрес изазван биотичким чиниоцима (хербиворни инсекти и биљни патогени) није само механичке природе, већ третман силицијумом појачава и биохемијски одговор биљке на нивоу транскрипције, што доприноси појачаној синтези природних фунгицида (фитоалексини) и репелената. Примена силицијума у светској пољопривреди перманентно расте, посебно у органској и биодинамичкој производњи. На пример, силицијум улази у састав неколико рецептура (препарација), које је успоставио творац биодинамичке пољопривреде Рудолф Штајнер (1861-1925); затим, смеша млевених крављих рогова и кварца (501) и прах раставића (508). Поред тога, све више се говори и о важној улози силицијума, односно фитолита у секвестрирању угљендиоксида (CO2) из атмосфере. Процењује се да секвестарциони потенцијал фитолита за угљеник у светској копненој биомаси износи око 157 милиона тона CO2 годишње.
За разлику од познатих штетних последица удисања силиконског праха и микровлакана код људи (опструктивно плућно обољење – силикоза), односно проблема у варењу сточне хране богате силицијумом код преживара, много се мање пропагирају корисна својства силицијума за људе и животиње. Силицијум је градивни елеменат који је неопходан за биосинтезу колагена и гликозоаминогликана и стога улази у састав колагених ткива, као што су: кости, плућа, васкуларни органи, мишићна влакна, кожа, нокти, коса, итд. Просечан дневни унос силицијума у облику биоприступачне силицијумове киселине износи од 9 до 14 mg, док су дневне потребе за силицијумом много веће и износе од 15 до 40 mg у зависности од пола, узраста и телесне масе. Истраживања показују да дневни унос од најмање 25 mg силицијума доприноси здрављу костију и превенцији остеопорозе. Поред тога, силицијум може да замени калцијум у изградњи костију и крвних судова, чиме се повећава њихова еластичност. Суплементација силицијумом такође доприноси превенцији неуродегенеративних оболења (нпр. Алцхајмерове болести), имајући у виду да у реакцији силицијумове киселине са алуминијумом настају метаболички неактивни алумосиликати, чиме се смањује концентрација слободног алуминијума коме се приписује улога у настанку плакова у мозгу. Силицијуму се приписује и улога у регулацији циклуса ћелија лимфоцита, чиме посредно утиче на имуне и инфламаторне одговоре.
Главни извор силицијума у људској исхрани представљају интегралне житарице и њихови производи, који су слабије заступљени у масовној исхрани становништва у Србији, претежно базираној на хлебу и пецивима од белог брашна. Због тога се намеће потреба за додатном суплементацијом силицијумом у циљу побољшања народног здравља. Један од природних суплемената свакако јесу и неке самоникле лековите биљке, које су познате да акумулирају силицијум, као што су нпр. раставићи, коприва (Urtica dioica), кисељак (Rumex acetosella), троскот (Polygonum aviculare), јагорчевина (Primula veris), кокотац или ждраљевина (Melilotus albus), нана (Mentha piperita), матичњак (Melissa officinalis), тимијан (Thymus spp.), врбица црвена (Lythrum salicaria), итд. Ово ревијално предавање има управо за циљ да стручну и ширу јавност упозна са благотворним деловањем силицијума на биљке и људе, као и да подстакне даља истраживања лековитог потенцијала биљака који се заснива на биоактивном силицијуму.",
publisher = "Истраживачко друштво „Бабиннос", Темска, Пирот и Институт за шумарство, Београд",
journal = "Прво саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Пирот, Србија, 12 -14. јул 2021.",
title = "Лековити потенцијал биљака које акумулирају силицијум",
pages = "11-6",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2110"
}

Nikolic, M., Nikolić, N.,& Stanojević, M.. (2021). Лековити потенцијал биљака које акумулирају силицијум. in Прво саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Пирот, Србија, 12 -14. јул 2021.
Истраживачко друштво „Бабиннос", Темска, Пирот и Институт за шумарство, Београд., 6-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2110

Nikolic M, Nikolić N, Stanojević M. Лековити потенцијал биљака које акумулирају силицијум. in Прво саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Пирот, Србија, 12 -14. јул 2021.. 2021;:6-11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2110 .

Nikolic, Miroslav, Nikolić, Nina, Stanojević, Miloš, "Лековити потенцијал биљака које акумулирају силицијум" in Прво саветовање о лековитом и самониклом јестивом биљу, Пирот, Србија, 12 -14. јул 2021. (2021):6-11,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_2110 .

TY  - JOUR
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Trailović, Maja
AU  - Dubljanin, Tijana
AU  - Krivosej, Zoran
AU  - Nikolic, Miroslav
AU  - Nikolić, Nina
PY  - 2021
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/1503
AB  - An annual plant, Himalayan balsam (Impatiens glandulifera Royle) is globally widespread and one of Europe's top invaders. We focused on two questions: does this species indeed not invade the southern areas and does the environment affect some of its key invisibility traits. In an isolated model mountainous valley, we jointly analyzed the soil (21 parameters), the life history traits of the invader (height, stem diameter, aboveground dw), and the resident vegetation (species composition and abundances, Ellenberg indicator values), and supplemented it with local knowledge (semi-structured interviews). Uncontrolled discharge of fecal wastewaters directly into the local dense hydrological network fostered mass infestation of an atypical habitat. The phenotypic plasticity of the measured invasion-related traits was very high in the surveyed early invasion (30-50% invader cover) stages. Different microhabitat conditions consistently correlated with its growth performance. The largest individuals were restricted to the deforested riparian habitats, with extreme soil nutrient enrichment (primarily by P and K) and low-competitive, species-poor resident vegetation. We showed that ecological context can modify invasion-related traits and what could affect a further invasion process. Finally, this species is likely underreported in the wider region; public attitude and loss of traditional ecological knowledge are further management risks.
PB  - MDPI, Basel
T2  - Plants-Basel
T1  - Sewage Pollution Promotes the Invasion-Related Traits of Impatiens glandulifera in an Oligotrophic Habitat of the Sharr Mountain (Western Balkans)
IS  - 12
VL  - 10
DO  - 10.3390/plants10122814
ER  - 

@article{
author = "Stanojević, Miloš and Trailović, Maja and Dubljanin, Tijana and Krivosej, Zoran and Nikolic, Miroslav and Nikolić, Nina",
year = "2021",
abstract = "An annual plant, Himalayan balsam (Impatiens glandulifera Royle) is globally widespread and one of Europe's top invaders. We focused on two questions: does this species indeed not invade the southern areas and does the environment affect some of its key invisibility traits. In an isolated model mountainous valley, we jointly analyzed the soil (21 parameters), the life history traits of the invader (height, stem diameter, aboveground dw), and the resident vegetation (species composition and abundances, Ellenberg indicator values), and supplemented it with local knowledge (semi-structured interviews). Uncontrolled discharge of fecal wastewaters directly into the local dense hydrological network fostered mass infestation of an atypical habitat. The phenotypic plasticity of the measured invasion-related traits was very high in the surveyed early invasion (30-50% invader cover) stages. Different microhabitat conditions consistently correlated with its growth performance. The largest individuals were restricted to the deforested riparian habitats, with extreme soil nutrient enrichment (primarily by P and K) and low-competitive, species-poor resident vegetation. We showed that ecological context can modify invasion-related traits and what could affect a further invasion process. Finally, this species is likely underreported in the wider region; public attitude and loss of traditional ecological knowledge are further management risks.",
publisher = "MDPI, Basel",
journal = "Plants-Basel",
title = "Sewage Pollution Promotes the Invasion-Related Traits of Impatiens glandulifera in an Oligotrophic Habitat of the Sharr Mountain (Western Balkans)",
number = "12",
volume = "10",
doi = "10.3390/plants10122814"
}

Stanojević, M., Trailović, M., Dubljanin, T., Krivosej, Z., Nikolic, M.,& Nikolić, N.. (2021). Sewage Pollution Promotes the Invasion-Related Traits of Impatiens glandulifera in an Oligotrophic Habitat of the Sharr Mountain (Western Balkans). in Plants-Basel
MDPI, Basel., 10(12).
https://doi.org/10.3390/plants10122814

Stanojević M, Trailović M, Dubljanin T, Krivosej Z, Nikolic M, Nikolić N. Sewage Pollution Promotes the Invasion-Related Traits of Impatiens glandulifera in an Oligotrophic Habitat of the Sharr Mountain (Western Balkans). in Plants-Basel. 2021;10(12).
doi:10.3390/plants10122814 .

Stanojević, Miloš, Trailović, Maja, Dubljanin, Tijana, Krivosej, Zoran, Nikolic, Miroslav, Nikolić, Nina, "Sewage Pollution Promotes the Invasion-Related Traits of Impatiens glandulifera in an Oligotrophic Habitat of the Sharr Mountain (Western Balkans)" in Plants-Basel, 10, no. 12 (2021),
https://doi.org/10.3390/plants10122814 . .

TY  - CONF
AU  - Prodanovic, Danijela
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Semija, Duraki
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Krivosej, Zoran
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3200
AB  - Klisura reke Ibar, na severu Kosova i Metohije, sa serpentinitskim planinama koje je
okružuju predstavlja pravo refugijalno područje za mnoge biljne vrste i značajan region
diverziteta vaskularne flore. Na ovim terenima, u srednjem toku reke Ibar, na krajnjem
severu Kosova i Metohije, kontinuirano se vrše terenska istraživanja flore, u periodu od
2002. godine, pa do današnjih dana, pri čemu je konstatovano prisustvo skoro 1000
taksona, što čini oko 25% ukupne flore Srbije. Ovo se može smatrati impozantnim
brojem biljnih vrsta, jer je serpentinski supstrat, koji se formira na serpentinskoj steni,
kao stanište za floru i vegetaciju, veoma nepovoljan po svojim fizičkim i hemijskim
osobinama, pre svega zbog visokog sadržaja magnezijuma, gvožđa, hroma i nikla, a
niskog sadržaja kalcijuma.
3 Na pomenutim terenima dominiraju otvorena serpentinitska
staništa koja se odlikuju kserotermnim karakterom1
, na kojima se često javljaju vrste
pontskog i pontsko-mediteransko-submediteranskog rasprostranjenja. Pontske vrste su, u
svom rasprostranjenju, vezane za oblast Crnog mora i južnog Sibira2
, tj. za područje
stepa, a sekundarno su proširene na Evroazijski kontinent. Kao ostaci stepske (pontske)
flore javljaju se kserotermne reliktne vrste, koje su za vreme relativno toplog i suvog
interglacijalnog perioda dospele na područje Panonske nizije i istočnih delova Srbije, kao
i u klisuru Ibra. Cilj rada bio je objedinjavanje svih dostupnih i novih podataka o
distribuciji pontskih, kserotermnih reliktnih vrsta Astragalus dasyanthus Pall., Oxytropis
pilosa (L.) DC. i endemične vrste Galatella albanica Degen, na teritoriji Srbije. Na
osnovu terenskih istraživanja, pregleda herbarijumskih zbirki i literaturnih podataka,
korišćenjem UTM karata 10 x 10 km2
, prikazana je njihova generalna distribucija na
teritoriji Srbije. Kako su to retke biljne vrste u flori Srbije poznavanje njihovog
rasprostranjenja, stanja njihovih staništa i potencijalno ugrožavajućih faktora
predstavljalo bi dobru osnovu za zaštitu, čime bi se osigurao njihov opstanak.
PB  - Srpsko biološko društvo
C3  - DRUGI KONGRES BIOLOGA SRBIJE osnovna i primenjena istraživanja metodika nastave, Kladovo, Srbija 25–30.09.2018.
T1  - Horološki podaci o nekim pontskim i endemičnim vrstama na serpentinitima Ibarske doline
SP  - 71
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3200
ER  - 

@conference{
author = "Prodanovic, Danijela and Stanojević, Miloš and Semija, Duraki and Stanojević, Miloš and Krivosej, Zoran",
year = "2018",
abstract = "Klisura reke Ibar, na severu Kosova i Metohije, sa serpentinitskim planinama koje je
okružuju predstavlja pravo refugijalno područje za mnoge biljne vrste i značajan region
diverziteta vaskularne flore. Na ovim terenima, u srednjem toku reke Ibar, na krajnjem
severu Kosova i Metohije, kontinuirano se vrše terenska istraživanja flore, u periodu od
2002. godine, pa do današnjih dana, pri čemu je konstatovano prisustvo skoro 1000
taksona, što čini oko 25% ukupne flore Srbije. Ovo se može smatrati impozantnim
brojem biljnih vrsta, jer je serpentinski supstrat, koji se formira na serpentinskoj steni,
kao stanište za floru i vegetaciju, veoma nepovoljan po svojim fizičkim i hemijskim
osobinama, pre svega zbog visokog sadržaja magnezijuma, gvožđa, hroma i nikla, a
niskog sadržaja kalcijuma.
3 Na pomenutim terenima dominiraju otvorena serpentinitska
staništa koja se odlikuju kserotermnim karakterom1
, na kojima se često javljaju vrste
pontskog i pontsko-mediteransko-submediteranskog rasprostranjenja. Pontske vrste su, u
svom rasprostranjenju, vezane za oblast Crnog mora i južnog Sibira2
, tj. za područje
stepa, a sekundarno su proširene na Evroazijski kontinent. Kao ostaci stepske (pontske)
flore javljaju se kserotermne reliktne vrste, koje su za vreme relativno toplog i suvog
interglacijalnog perioda dospele na područje Panonske nizije i istočnih delova Srbije, kao
i u klisuru Ibra. Cilj rada bio je objedinjavanje svih dostupnih i novih podataka o
distribuciji pontskih, kserotermnih reliktnih vrsta Astragalus dasyanthus Pall., Oxytropis
pilosa (L.) DC. i endemične vrste Galatella albanica Degen, na teritoriji Srbije. Na
osnovu terenskih istraživanja, pregleda herbarijumskih zbirki i literaturnih podataka,
korišćenjem UTM karata 10 x 10 km2
, prikazana je njihova generalna distribucija na
teritoriji Srbije. Kako su to retke biljne vrste u flori Srbije poznavanje njihovog
rasprostranjenja, stanja njihovih staništa i potencijalno ugrožavajućih faktora
predstavljalo bi dobru osnovu za zaštitu, čime bi se osigurao njihov opstanak.",
publisher = "Srpsko biološko društvo",
journal = "DRUGI KONGRES BIOLOGA SRBIJE osnovna i primenjena istraživanja metodika nastave, Kladovo, Srbija 25–30.09.2018.",
title = "Horološki podaci o nekim pontskim i endemičnim vrstama na serpentinitima Ibarske doline",
pages = "71",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3200"
}

Prodanovic, D., Stanojević, M., Semija, D., Stanojević, M.,& Krivosej, Z.. (2018). Horološki podaci o nekim pontskim i endemičnim vrstama na serpentinitima Ibarske doline. in DRUGI KONGRES BIOLOGA SRBIJE osnovna i primenjena istraživanja metodika nastave, Kladovo, Srbija 25–30.09.2018.
Srpsko biološko društvo., 71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3200

Prodanovic D, Stanojević M, Semija D, Stanojević M, Krivosej Z. Horološki podaci o nekim pontskim i endemičnim vrstama na serpentinitima Ibarske doline. in DRUGI KONGRES BIOLOGA SRBIJE osnovna i primenjena istraživanja metodika nastave, Kladovo, Srbija 25–30.09.2018.. 2018;:71.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3200 .

Prodanovic, Danijela, Stanojević, Miloš, Semija, Duraki, Stanojević, Miloš, Krivosej, Zoran, "Horološki podaci o nekim pontskim i endemičnim vrstama na serpentinitima Ibarske doline" in DRUGI KONGRES BIOLOGA SRBIJE osnovna i primenjena istraživanja metodika nastave, Kladovo, Srbija 25–30.09.2018. (2018):71,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3200 .

TY  - JOUR
AU  - Semija, Duraki
AU  - Prodanović, Danijela
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Krivosej, Zoran
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3193
AB  - This paper presents the first record of a taxon here newly recorded in the dendroflora of Serbia,
namely Sorbus × semipinnata Hedlund (Rosaceae), as well as some notes on morphological
properties of material from the Serbian site.
PB  - Institut za botaniku i botaničku baštu "Jevremovac", Biološki fakultet
T2  - Botanica Serbica
T1  - Sorbus x semipinnata Hedlund (Rosaceae), a taxon newly recorded for the dendroflora of Serbia
VL  - 42
DO  - 10.5281/zenodo.1468356
ER  - 

@article{
author = "Semija, Duraki and Prodanović, Danijela and Stanojević, Miloš and Krivosej, Zoran",
year = "2018",
abstract = "This paper presents the first record of a taxon here newly recorded in the dendroflora of Serbia,
namely Sorbus × semipinnata Hedlund (Rosaceae), as well as some notes on morphological
properties of material from the Serbian site.",
publisher = "Institut za botaniku i botaničku baštu "Jevremovac", Biološki fakultet",
journal = "Botanica Serbica",
title = "Sorbus x semipinnata Hedlund (Rosaceae), a taxon newly recorded for the dendroflora of Serbia",
volume = "42",
doi = "10.5281/zenodo.1468356"
}

Semija, D., Prodanović, D., Stanojević, M.,& Krivosej, Z.. (2018). Sorbus x semipinnata Hedlund (Rosaceae), a taxon newly recorded for the dendroflora of Serbia. in Botanica Serbica
Institut za botaniku i botaničku baštu "Jevremovac", Biološki fakultet., 42.
https://doi.org/10.5281/zenodo.1468356

Semija D, Prodanović D, Stanojević M, Krivosej Z. Sorbus x semipinnata Hedlund (Rosaceae), a taxon newly recorded for the dendroflora of Serbia. in Botanica Serbica. 2018;42.
doi:10.5281/zenodo.1468356 .

Semija, Duraki, Prodanović, Danijela, Stanojević, Miloš, Krivosej, Zoran, "Sorbus x semipinnata Hedlund (Rosaceae), a taxon newly recorded for the dendroflora of Serbia" in Botanica Serbica, 42 (2018),
https://doi.org/10.5281/zenodo.1468356 . .

TY  - JOUR
AU  - Prodanović, Danijela
AU  - Krivosej, Zoran
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Ćirić, Slavica
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3195
AB  - This paper reports the chorological data on 3 internationally significant floristic species in Serbia, in the Ibar river
valley, Kosovo and Metohija North. Those are: Gladiolus palustris Gaudin, Himantoglossum caprinum (M. Bieb)
Spreng. and Narcissus poeticus subsp. radiiflorus (Salisb.) Baker. It also reports new research findings on a rare
species of vascular flora of Serbia - Phlomoides tuberosa (L.) Moench. The distribution of the mentioned species is
shown in UTM 10 km X 10 km squares, based on the field researches, herbarium collections inspections and
literature data. As the studied species belong to the group of internationally important and rare species, the
familiarity with the status of their populations and degree of their vulnerability would present a good basis for
monitoring their protection both in Serbia and Europe.
PB  - Univerzitet u Prištini - Prirodno-matematički fakultet, Kosovska Mitrovica
T2  - The University Thought - Publication in Natural Sciences
T1  - Supplement to the phytogeographical studies of the rare and internationally significant species in the flora of Serbia, Kosovo and Metohija north
EP  - 16
SP  - 10
VL  - 8
DO  - 10.5937/univtho8-15361
ER  - 

@article{
author = "Prodanović, Danijela and Krivosej, Zoran and Stanojević, Miloš and Ćirić, Slavica",
year = "2018",
abstract = "This paper reports the chorological data on 3 internationally significant floristic species in Serbia, in the Ibar river
valley, Kosovo and Metohija North. Those are: Gladiolus palustris Gaudin, Himantoglossum caprinum (M. Bieb)
Spreng. and Narcissus poeticus subsp. radiiflorus (Salisb.) Baker. It also reports new research findings on a rare
species of vascular flora of Serbia - Phlomoides tuberosa (L.) Moench. The distribution of the mentioned species is
shown in UTM 10 km X 10 km squares, based on the field researches, herbarium collections inspections and
literature data. As the studied species belong to the group of internationally important and rare species, the
familiarity with the status of their populations and degree of their vulnerability would present a good basis for
monitoring their protection both in Serbia and Europe.",
publisher = "Univerzitet u Prištini - Prirodno-matematički fakultet, Kosovska Mitrovica",
journal = "The University Thought - Publication in Natural Sciences",
title = "Supplement to the phytogeographical studies of the rare and internationally significant species in the flora of Serbia, Kosovo and Metohija north",
pages = "16-10",
volume = "8",
doi = "10.5937/univtho8-15361"
}

Prodanović, D., Krivosej, Z., Stanojević, M.,& Ćirić, S.. (2018). Supplement to the phytogeographical studies of the rare and internationally significant species in the flora of Serbia, Kosovo and Metohija north. in The University Thought - Publication in Natural Sciences
Univerzitet u Prištini - Prirodno-matematički fakultet, Kosovska Mitrovica., 8, 10-16.
https://doi.org/10.5937/univtho8-15361

Prodanović D, Krivosej Z, Stanojević M, Ćirić S. Supplement to the phytogeographical studies of the rare and internationally significant species in the flora of Serbia, Kosovo and Metohija north. in The University Thought - Publication in Natural Sciences. 2018;8:10-16.
doi:10.5937/univtho8-15361 .

Prodanović, Danijela, Krivosej, Zoran, Stanojević, Miloš, Ćirić, Slavica, "Supplement to the phytogeographical studies of the rare and internationally significant species in the flora of Serbia, Kosovo and Metohija north" in The University Thought - Publication in Natural Sciences, 8 (2018):10-16,
https://doi.org/10.5937/univtho8-15361 . .

TY  - JOUR
AU  - Duraki, Semija
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Stojanović, Verica
PY  - 2018
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3194
AB  - Кобилица је шарпланински гребен на
крајњем југу Србије, преко кога води међународна
граница са Бившом Југословенском Републиком
Македонијом. Централнобалкански положај, рефугијални карактер и разноврсни услови средине
и типови станишта, условили су висок флористички диверзитет на простору Шар планине, а самим тим и Кобилице. Вегетацију карактеришу пре
свега ацидофилне травне формације (алпијске и
субалпијске и оро-мезијске), жбунаста станишта
(арктичка, алпијска и субалпијска) и ниске отворене жбунасто-травне калцифилне формације
(алпијске и субалпијске, илирско-западномезијске
и мезијско-северноскардопинске). Основном фитогеографском и еколошком анализом обухваћено је 955 таксона који су забележени за подручје
Кобилице у периоду од 2002. до 2008. године (663
новоутврђена и 292 потврђена таксона из литературних налаза). Списак флоре се односи на
907 врста за које постоје хербаријумски примерци ускладиштени у два хербаријума (Хербаријум
Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац” Универзитета у Београду - БЕОУ и Хербаријум Завода за заштиту природе Србије - ЗЗПС)
PB  - Завод за заштиту природе Србије
T2  - Zaštita prirode
T1  - Florističke karakteristike šarplaninskog grebena Kobilica
EP  - 23
SP  - 5
VL  - 67
DO  - 10.5937/ZasPri1702005D
ER  - 

@article{
author = "Duraki, Semija and Stanojević, Miloš and Stojanović, Verica",
year = "2018",
abstract = "Кобилица је шарпланински гребен на
крајњем југу Србије, преко кога води међународна
граница са Бившом Југословенском Републиком
Македонијом. Централнобалкански положај, рефугијални карактер и разноврсни услови средине
и типови станишта, условили су висок флористички диверзитет на простору Шар планине, а самим тим и Кобилице. Вегетацију карактеришу пре
свега ацидофилне травне формације (алпијске и
субалпијске и оро-мезијске), жбунаста станишта
(арктичка, алпијска и субалпијска) и ниске отворене жбунасто-травне калцифилне формације
(алпијске и субалпијске, илирско-западномезијске
и мезијско-северноскардопинске). Основном фитогеографском и еколошком анализом обухваћено је 955 таксона који су забележени за подручје
Кобилице у периоду од 2002. до 2008. године (663
новоутврђена и 292 потврђена таксона из литературних налаза). Списак флоре се односи на
907 врста за које постоје хербаријумски примерци ускладиштени у два хербаријума (Хербаријум
Института за ботанику и Ботаничке баште „Јевремовац” Универзитета у Београду - БЕОУ и Хербаријум Завода за заштиту природе Србије - ЗЗПС)",
publisher = "Завод за заштиту природе Србије",
journal = "Zaštita prirode",
title = "Florističke karakteristike šarplaninskog grebena Kobilica",
pages = "23-5",
volume = "67",
doi = "10.5937/ZasPri1702005D"
}

Duraki, S., Stanojević, M.,& Stojanović, V.. (2018). Florističke karakteristike šarplaninskog grebena Kobilica. in Zaštita prirode
Завод за заштиту природе Србије., 67, 5-23.
https://doi.org/10.5937/ZasPri1702005D

Duraki S, Stanojević M, Stojanović V. Florističke karakteristike šarplaninskog grebena Kobilica. in Zaštita prirode. 2018;67:5-23.
doi:10.5937/ZasPri1702005D .

Duraki, Semija, Stanojević, Miloš, Stojanović, Verica, "Florističke karakteristike šarplaninskog grebena Kobilica" in Zaštita prirode, 67 (2018):5-23,
https://doi.org/10.5937/ZasPri1702005D . .

TY  - JOUR
AU  - Prodanović, Danijela
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Krivosej, Zoran
PY  - 2016
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3197
AB  - The genus Silene (family Caryophyllaceae) comprises more than 700 species and it is one of the larger genera
of the World’s flora. Studying the flora of the plain part of Kosovo and Metohija, in the village of Gračanica,
on the eastern rim of the Kosovo basin (approximately 10 km to the south of Priština), near the Gračanka
stream, we identified a weed and ruderal species, Silene noctiflora. The part of the stream bank is urbanised
and turned into a quay. The quay is regularly maintained implying that the banks are regularly weeded and the
riverbeds are cleaned as the Typha latifolia species rapidly grows; it may be the reason why this species was
not immediately detected and appropriately identified. Except for the afore mentioned locality, the species was
also reported on the neglected arable fields and tilths, around the unkempt orchards, along the new tarmac
road between Gračanica and Laplje Selo, on the locality called Labura. Silene noctiflora is not mentioned for
the region of Kosovo and Metohija in the new and revised edition of the book Flora of Serbia 2.
PB  - Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš, Serbia
T2  - Biologica Nyssana
T1  - Silene noctiflora L., present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia)
EP  - 86
SP  - 83
VL  - 7
DO  - 10.5281/zenodo.200403
ER  - 

@article{
author = "Prodanović, Danijela and Stanojević, Miloš and Krivosej, Zoran",
year = "2016",
abstract = "The genus Silene (family Caryophyllaceae) comprises more than 700 species and it is one of the larger genera
of the World’s flora. Studying the flora of the plain part of Kosovo and Metohija, in the village of Gračanica,
on the eastern rim of the Kosovo basin (approximately 10 km to the south of Priština), near the Gračanka
stream, we identified a weed and ruderal species, Silene noctiflora. The part of the stream bank is urbanised
and turned into a quay. The quay is regularly maintained implying that the banks are regularly weeded and the
riverbeds are cleaned as the Typha latifolia species rapidly grows; it may be the reason why this species was
not immediately detected and appropriately identified. Except for the afore mentioned locality, the species was
also reported on the neglected arable fields and tilths, around the unkempt orchards, along the new tarmac
road between Gračanica and Laplje Selo, on the locality called Labura. Silene noctiflora is not mentioned for
the region of Kosovo and Metohija in the new and revised edition of the book Flora of Serbia 2.",
publisher = "Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš, Serbia",
journal = "Biologica Nyssana",
title = "Silene noctiflora L., present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia)",
pages = "86-83",
volume = "7",
doi = "10.5281/zenodo.200403"
}

Prodanović, D., Stanojević, M.,& Krivosej, Z.. (2016). Silene noctiflora L., present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia). in Biologica Nyssana
Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš, Serbia., 7, 83-86.
https://doi.org/10.5281/zenodo.200403

Prodanović D, Stanojević M, Krivosej Z. Silene noctiflora L., present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia). in Biologica Nyssana. 2016;7:83-86.
doi:10.5281/zenodo.200403 .

Prodanović, Danijela, Stanojević, Miloš, Krivosej, Zoran, "Silene noctiflora L., present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia)" in Biologica Nyssana, 7 (2016):83-86,
https://doi.org/10.5281/zenodo.200403 . .

TY  - CONF
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Prodanović, Danijela
AU  - Krivošej, Zoran
PY  - 2016
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3198
AB  - The intensive preliminary floristic studies, carried out between March and
August, 2015, yielded the herbaric material consisting of 261 taxa collected at the
bottom of the northern slopes of the Šara mountain massif, in the region of Sirinićka
Župa. The analysis of the gathered material detected two species, interesting
particularly in the flora of the Šara Mountains.
Epipactis palustris (L.) Crantz (Orchidaceae), is a rare species of the swamp
orchid, legally protected in the flora of Serbia, and even rarer in the Šara Mountains
flora. The village of Sevce can be found in the vicinity of Dragaš and Rastelica,
towards little Borce, on the slopes of Ostrovica. The newly-found locality on the left
bank of the Lepenac river, is also a new locality of this species, which is uncommon
not only in Sirinićka Župa, but also in the flora of the Šara Mountains and Serbia.
Carex ventricosa Curtis (syn. Carex depauperata With.) (Cyperaceae) belongs
to the group of forest narrow-leaved ash, which is a new species in the flora on the
Šara Mountains, and most probably a new species in the flora of Kosovo and Metohija,
as a new, reliable locality for the flora of Serbia.Due to the highly appealing looks of the Šara Mountain peaks of Ljuboten,
Ošljak and Ostrovica, the bottom of these mountains is still floristically unrecognized.
Therefore, we consider that the already commenced researches should be expanded to
the whole region of Sirinicka Zupa so as to gain a more comprehensive picture of all
flora of the Sara Mountains starting from the foot of the mountain up to the highest
peaks.
PB  - Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš Biological Society “Dr Sava Petrović” Niš
C3  - 12th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions Kopaonik 16 to 19 June2016
T1  - A supplement to the knowledge of the flora of Sirinićka Župa at the bottom of the Šara Mountains
EP  - 52
SP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3198
ER  - 

@conference{
author = "Stanojević, Miloš and Prodanović, Danijela and Krivošej, Zoran",
year = "2016",
abstract = "The intensive preliminary floristic studies, carried out between March and
August, 2015, yielded the herbaric material consisting of 261 taxa collected at the
bottom of the northern slopes of the Šara mountain massif, in the region of Sirinićka
Župa. The analysis of the gathered material detected two species, interesting
particularly in the flora of the Šara Mountains.
Epipactis palustris (L.) Crantz (Orchidaceae), is a rare species of the swamp
orchid, legally protected in the flora of Serbia, and even rarer in the Šara Mountains
flora. The village of Sevce can be found in the vicinity of Dragaš and Rastelica,
towards little Borce, on the slopes of Ostrovica. The newly-found locality on the left
bank of the Lepenac river, is also a new locality of this species, which is uncommon
not only in Sirinićka Župa, but also in the flora of the Šara Mountains and Serbia.
Carex ventricosa Curtis (syn. Carex depauperata With.) (Cyperaceae) belongs
to the group of forest narrow-leaved ash, which is a new species in the flora on the
Šara Mountains, and most probably a new species in the flora of Kosovo and Metohija,
as a new, reliable locality for the flora of Serbia.Due to the highly appealing looks of the Šara Mountain peaks of Ljuboten,
Ošljak and Ostrovica, the bottom of these mountains is still floristically unrecognized.
Therefore, we consider that the already commenced researches should be expanded to
the whole region of Sirinicka Zupa so as to gain a more comprehensive picture of all
flora of the Sara Mountains starting from the foot of the mountain up to the highest
peaks.",
publisher = "Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš Biological Society “Dr Sava Petrović” Niš",
journal = "12th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions Kopaonik 16 to 19 June2016",
title = "A supplement to the knowledge of the flora of Sirinićka Župa at the bottom of the Šara Mountains",
pages = "52-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3198"
}

Stanojević, M., Prodanović, D.,& Krivošej, Z.. (2016). A supplement to the knowledge of the flora of Sirinićka Župa at the bottom of the Šara Mountains. in 12th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions Kopaonik 16 to 19 June2016
Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš Biological Society “Dr Sava Petrović” Niš., 51-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3198

Stanojević M, Prodanović D, Krivošej Z. A supplement to the knowledge of the flora of Sirinićka Župa at the bottom of the Šara Mountains. in 12th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions Kopaonik 16 to 19 June2016. 2016;:51-52.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3198 .

Stanojević, Miloš, Prodanović, Danijela, Krivošej, Zoran, "A supplement to the knowledge of the flora of Sirinićka Župa at the bottom of the Šara Mountains" in 12th Symposium on the Flora of Southeastern Serbia and Neighboring Regions Kopaonik 16 to 19 June2016 (2016):51-52,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3198 .

TY  - CONF
AU  - Prodanović, Danijela
AU  - Stanojević, Miloš
AU  - Krivošej, Zoran
PY  - 2016
UR  - http://rimsi.imsi.bg.ac.rs/handle/123456789/3199
AB  - Studying the flora of the plain part of Kosovo and Metohija, in the village of
Gračanica, on the eastern rim of the Kosovo basin (approximately 10 km to the south of Priština), near the Gračanka stream, we identified a weed and ruderal species,
Silene noctiflora.
The part of the stream bank is urbanised and turned into a quay. The quay is
regularly maintained implying that the banks are regularly weeded and the riverbeds
are cleaned as the Typha latifolia species rapidly grows; it may be the reason why this
species was not immediately detected and appropriately determined.
Except for the afore mentioned locality, the species was also reported on the
neglected arable fields and tilths, around the unkempt orchards, along the new tarmac
road between Gračanica and Laplje Selo, on the locality called Labura.
Silene noctiflora is not mentioned for the region of Kosovo and Metohija in
the new and revised edition of the book Flora of Serbia 2.
PB  - Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš Biological Society “Dr Sava Petrović” Niš
C3  - 12th Symposium on the Flora of South-eastern Serbia and Neighboring Regions, Kopaonik 16 to 19 June 2016
T1  - Silene noctiflora, present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia)
EP  - 51
SP  - 50
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3199
ER  - 

@conference{
author = "Prodanović, Danijela and Stanojević, Miloš and Krivošej, Zoran",
year = "2016",
abstract = "Studying the flora of the plain part of Kosovo and Metohija, in the village of
Gračanica, on the eastern rim of the Kosovo basin (approximately 10 km to the south of Priština), near the Gračanka stream, we identified a weed and ruderal species,
Silene noctiflora.
The part of the stream bank is urbanised and turned into a quay. The quay is
regularly maintained implying that the banks are regularly weeded and the riverbeds
are cleaned as the Typha latifolia species rapidly grows; it may be the reason why this
species was not immediately detected and appropriately determined.
Except for the afore mentioned locality, the species was also reported on the
neglected arable fields and tilths, around the unkempt orchards, along the new tarmac
road between Gračanica and Laplje Selo, on the locality called Labura.
Silene noctiflora is not mentioned for the region of Kosovo and Metohija in
the new and revised edition of the book Flora of Serbia 2.",
publisher = "Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš Biological Society “Dr Sava Petrović” Niš",
journal = "12th Symposium on the Flora of South-eastern Serbia and Neighboring Regions, Kopaonik 16 to 19 June 2016",
title = "Silene noctiflora, present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia)",
pages = "51-50",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3199"
}

Prodanović, D., Stanojević, M.,& Krivošej, Z.. (2016). Silene noctiflora, present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia). in 12th Symposium on the Flora of South-eastern Serbia and Neighboring Regions, Kopaonik 16 to 19 June 2016
Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences and Mathematics, University of Niš Biological Society “Dr Sava Petrović” Niš., 50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3199

Prodanović D, Stanojević M, Krivošej Z. Silene noctiflora, present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia). in 12th Symposium on the Flora of South-eastern Serbia and Neighboring Regions, Kopaonik 16 to 19 June 2016. 2016;:50-51.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3199 .

Prodanović, Danijela, Stanojević, Miloš, Krivošej, Zoran, "Silene noctiflora, present in the flora of Kosovo and Metohija (Serbia)" in 12th Symposium on the Flora of South-eastern Serbia and Neighboring Regions, Kopaonik 16 to 19 June 2016 (2016):50-51,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rimsi_3199 .